Spasići ne odustaju: Grešite, strancima je zanimljiva tamjanika

Svoju proizvodnju “Vinarska kuća Spasić” bazirala je na proizvodnji uglavnom domaćih autohtonih sorti grožđa, pre svega “tamjanike” i “prokupca”.

– „Tamjaniku“ gajimo tradicionalno, jer i naš su preci imali to grožđe. Prepoznajem u toj sorti nešto posebno i interesantno a što je vrlo malo istraženo. Želim da i ja dam svoj pečat toj lozi i tom vinu – kaže za AgroTV Milan Spasić, vlasnik „Vinarske kuće Spasić“.

Obezbeđena budućnost

Posla kod Spasića ima i za sina Aleksu, koji se za enologa školuje u Sloveniji, pa je budućnost ove vinske kuće obezbeđena.

– Slovenački vinari su uveliko odmakli Srbima u tehnologiji vina i u rangu su sa Italijanima, Francuzima i Špancima. Nadam se da ču nešto od toga doneti u Srbiju – kaže Aleksa Spasić.

Godišnje proizvedu 200.000 litara vina, s geografskim poreklom i dobro pozicioniranim u domaćoj vinskoj ponudi. Trenutno prave šest različitih vina, od kombinacije dva “rizlinga”, preko standard i premijum “tamjanike” do roze vina i kupaže “merloa” s “prokupcem”.

Spasić ističe da Srbija treba da traži šansu na svetskim tržištima sa autohtonim sortama, pogotovo ako želi da se pokaže kao destinacija za vinski turizam i zemlja koja se ozbiljno bavi vinima.

– Grešite ako mislite da „tamjanika“ nije interesantna strancima, to stalno tvrdim, jer to je za njih nešto drugačije, nešto novo. Svima je dosta više „šardonea“ i drugih sorti o kojima se sve zna i koje su svi pili. Ne kažem da i te sorte ne treba gajiti ali naša uža specijalnost je „tamjanika“ – naglašava Milan.

 

Teško bez pomoći države

Pomoć države je od presudnog značaja i u vinarstvu i vinogradarstvu. Ako nemamo pomoć i podršku države nećemo moći da pratimo korak sa svetom, čak ni sa okruženjem. Župa je bogomdana za proizvodnju grožđa i dobrog vina i bilo bi glupo to ne iskoristiti. Imamo četiri planine i specifičnu klimu koja odgovara lozi, kaže Spasić.

On kaže da smo u svetu već smo prepoznati kao neko ko ima potencijal. Dobra sveska praksa proizvodnje je preneta i kod naših vodećih proizvođača. Sada se ulaže i u vinski turizam, i u tome on vidi budućnost.

Spasići imaju sedam hektara pod grožđem u vlasništvu, od čega je pod „tamjanikom“ šest i po, a za uspeh svoje vinarije kažu da je presudna saradnja sa kooperantima.

– Oni rade po našim principima i zbog toga dobijaju cenu višestruko veću nego što je tržišta cena. Recimo, ove godine smo imali mnogo problema sa zaštitom u toku vegetacije, pa smo iznenađeni dobrim kvalitetom grožđa. Dobro je rodilo a mi i ne dozvoljavamo da rodi koliko god može, jer to regulišemo rezidbom i drugim metodama da ograničimo rod a dobijemo kvalitet. Količina i kvalitet jedno s drugim ne ide – objašnjava Milan.

Pročitajte još:

Sudbina crnog zlata: Rusi se ne odriču nafte

Konačno rešen problem agencija? Država ponudila da plati deo polise

U vreme kada se sve meri „kamionima i avionima“ Spasići kažu da ne žele da “previše porastu“.

– Imamo neku svoju cifru do koje želimo, pa imamo još mesta za naše zasade i nove kooperante. Proširujemo i prostor, tako da ćemo imati i penušava vina. Oprema je od najsavremenijih u Srbiji i radi se po svetskim standardima, tako da s tim nemamo problem – ističe Milan.

Vino uglavnom prodaju u Srbiji, nešto malo ide u izvoz. Bili su spremni za veći izvoz ove godine ali se isprečio kovid.

Istovremeno sa unapređenjem proizvodnje rade poslednje dve godine i na vinskom turizmu. Svoju ponudu su obogatili modernim degustacionim prostorom za vino i „srpsku slavsku trpezu“, kao i apartmanima i sobama za goste. O tom delu posla se stara supruga Milena, i to je jedan od obećavajućih pravaca razvoja srpskog vinogradarstva.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi