Šta će biti sa penzijama poljoprivrednika?

Na novom modelu za penzije poljoprivrednika se još radi, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede a prenosi „Nova ekonomija“.

Iz Ministarstva su ranije rekli da očekuju da će novi predlog da bude gotov do kraja prošle godine ali ni u februaru nije poznato kakav će biti status penzionera koji su život proveli obrađujući zemlju.

Tada je najavljivano da će penzija, odnosno izdvajanja za nju, biti usklađena sa količinom zemlje koja se obrađuje. Ovakvo rešenje moglo bi da sredi višegodišnje probleme sa obračunom poljoprivrednih penzija i nagomilanih dugova za doprinose koji se procenjuju na dve milijarde evra.

Komplikovano a premalo

Sadašnji sistem zapao je u krizu zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra, kao i slabije uplate doprinosa. Sadašnji model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije.

Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara. Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministarstvu.

- Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija - kažu u Ministarstvu.

Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska.

Koliko zemlje, toliki doprinos

Za sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu.

Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati pravo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža.

Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.

- Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Minimalne penzije

Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara.

Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala Subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive. Najteže je starim ljudima koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.

- Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara - kaže Trkulja.

On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno.  Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.

- Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina - ocenjuje Trkulja.

Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi