Srce ponovo kuca na zgradi stare Železničke stanice: Posle skoro četvrt veka proradile kazaljke na velikom satu

Veliki sat, koji se nalazi iznad saobraćajnog čvorišta – raskrsnice Savske i Nemanjine ulice, na zgradi nekadašnje Glavne beogradske železničke stanice, proradio je posle 24 godine.

Na Savskom trgu sat je postavljen odmah po otvaranju stanične zgrade 1885. godine, ali je novo srce dobio posle završetka Drugog svetskog rata.

Pročitajte još:

Završna faza radova: Železnička stanica “Prokop” gotova za tri godine

Oličje srpskog identiteta: Istorijski muzej u zdanju nekada Glavne železničke stanice

U savezničkom bombardovanju 1944. godine zgrada Glavne železničke stanice teško je oštećena, kao i sat, a odmah po završetku rata počela je obnova ovog objekta, čije su radove nadgledali Rusi.

Tada je u sat stavljen novi mehanizam i on je vraćen na svoje mesto, međutim, sa njega je skinuta čipka od kovanog gvožđa koja ga je krasila.

Iznad sata, u takozvanom timpanonu – trouglu, nalazio se grb Kraljevine Srbije koji nose dva grifona, koji je uklonjen posle Drugog svetskog rata, a tek posle 75 godina, u februaru 2020. rekonstruisan je i ponovo vraćen.

Zamenjena su i ulazna vrata Železničke stanice, koja su pre toga takođe bila ukrašena kovanim gvožđem.

Informaciju da je sat ponovo proradio sa građanima je podelio na svom fejsbuk-profilu zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Srbija dobija prvu železničku prugu

Zgrada Glavne železničke stanice građena je između 1882. i 1885. godine, za vreme vladavine kralja Milana Obrenovića. Projekat je izradio bečki arhitekta Vilhelm fon Flatih, dok je na definitivnoj razradi projekta radio arhitekta Dragiša Milutinović.

Koliko se žurilo sa izgradnjom stanice, vidi se iz podatka da je u 1884. na stanici na različitim poslovima radilo 5.575 radnika.

Te godine Srbija dobija prvu železničku prugu, a Beograd zgradu Železničke stanice. Protokolarnom otvaranju stanice, kao i trenutku polaska prvog voza, prisustvuje više od dve stotine zvanica iz cele Evrope.

Dana 20. avgusta 1884, prugom do Zemuna na relaciji Beograd – Savski most prolazi dvorski voz sa kraljem Milanom, kraljicom Natalijom i prestolonaslednikom Aleksandrom, ispraćen svečano, uz vojnu muziku.

Tri dana kasnije, svečano je otvorena železnička pruga Beograd – Niš, a stanica je okićena trobojkama i zelenilom.

Iako se tada nalazila u pustom prostoru Bare Venecije, stanica je bila značajno arhitektonsko dostignuće tadašnje Srbije.

Novi dom Istorijskog muzeja Srbije

Zgrada Glavne železničke stanice, koja je i sama spomenik kulture od velikog značaja, ubuduće će biti dom Istorijskog muzeja Srbije. Ova institucija se do sada nalazila na tri lokacije, što je otežavalo njen rad i brigu o nasleđu.

Posle 57 godina od osnivanja, Istorijski muzej Srbije je dobio adekvatan prostor u kome će čuvati i izlagati umetničko-istorijska dela značajna za našu istoriju, iz riznice koju čini više od 35.000 predmeta, organizovanih u 23 zbirke i četiri fonda.

U sastavu Muzeja nalazi se i Konak kneza Miloša Obrenovića u Topčideru, podignut 1831. godine kao glavna zgrada dvorskog kompleksa, a njegov neimar bio je Hadži Nikola Živković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi