Da li se ispod nelegalnih objekata u Vinči krije revolucionarno otkriće?

05.08.2021

09:09 >> 12:53

0

Autor: Jovana Vrećo

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je više rešenja o uklanjanju nelegalnih objekata, a na sedam parcela eksproprijacija je u to

Da li se ispod nelegalnih objekata u Vinči krije revolucionarno otkriće?
Profimedia, Printscreen/ Google maps

Na prostoru arheološkog nalazišta i neolitskog naselja Belo brdo u Vinči, na određenim parcelama, dugi niz godina nalaze se nelegalni objekti, a kako je za 24sedam potvrdila direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, oni bi trebalo da budu uklonjeni, kako bi se sprovela sondažna istraživanja.

Prema njenim rečima, osamdesetih godina sprovedena je eksproprijacija parcela, ali nažalost neki od tih ljudi sa njih se nisu povukli.

– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je više rešenja o uklanjanju nelegalnih objekata. S druge strane, na sedam parcela, eksproprijacija je u toku – objašnjava Medakovićeva.

Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, Tanjug/ Miloš Milojević

Površina pomenutog lokaliteta, kako je navela direktorka Muzeja, prostire se na 30 hektara.

Na jednom delu parcele bio je izgrađen letnjikovac, koji je, posle reakcije nadležnih, vlasnik sam uklonio.

– Na tom mestu su još prošle godine otkriveni ostaci većeg broja ljudskih skeleta i objekata, ali ne iz neolitskog perioda, već iz srednjeg veka. Zanimljivo je da su sahranjivani u okolini dvorišta kuća, a ne na grobljima. Važan je nalaz u poređenju sa navikama i načinom života prvih Vinčanaca, pa kasnije i srednjeg veka, gde su se ljudi sahranjivali u okolini gde su i živeli, što nije karakteristično za neolit, koji su za to imali posebna izdvojena mesta – objasnila je Medakovićeva i dodala da je, prema prvim procenama, reč o ljudima koji su preminuli usled neke bolesti ili prirodnim putem.

Prva istraživanja

Profimedia

Još iz 19. veka, 1893. godine, potiču prvi pomeni Vinče, sa sastanka Srpskog geološkog društva, gde je Jovan Žujović skrenuo pažnju na nju.

Potom su, posle 1897. godine, usledila sistematska iskopavanja, a detaljno ih je radio još 1908. prvi školovani srpski arheolog profesor Miloje Vasić.

Pročitajte još:

Prekidana zbog ratova i kriza, istraživanja su sedamdesetih godina obnovili članovi odbora formiranog u SANU, a ona i danas traju.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti