Drama nad beogradskim nebom trajala je tri i po sata: Kako je "iljušin 76" završio u njivama i odneo 12 života
Dva meseca posle tragedije, nedeljnik NIN je ekskluzivno saznao iz ruskih i drugih izvora odgovore na brojna pitanja
Stanovnike Bežanijske kose na Novom Beogradu te kobne noći 1996. godine iz kreveta je digla stravična tutnjava motora transportnog aviona “iljušin 76” ruske kompanije “Sper erlajnz”, koji se srušio u blizini piste beogradskog aerodroma u Surčinu.
Negde oko tri sata ujutru, 20. avgusta, iznad krovova stanara ovog dela Beograda proleteo je ogroman avion “iljušin 76”, koji nije uspeo da pronađe pistu surčinskog aerodroma, nakon čega je pao u sremske njive.
Profimedia
Kraj ovog tragičnog leta broji 12 žrtava.
Padu je prethodila velika drama, kakva se dešava jednom u životu – na avionu, koji je iz Beograda poleteo ka Malti, otkazali su svetla, navigacija i komunikacija sa kontrolom leta. Pilot je tri i po sata kružio iznad prestonice, trošio gorivo i pokušavao da pronađe aerodrom.
Dodatnoj drami doprineo je i mrkli mrak, ali i oblaci koji su levitirali na svega 100 metara od zemlje.
Ilustracija/Profimedia
Na kraju nesrećnog leta pilot je krenuo nadole i pogodio njivu, kilometar dalje od piste.
Pitanja obavijena velom tajne
Dva meseca posle ove tragedije, o čijem su uzroku i domaći i inostrani mediji uglavnom samo nagađali, nedeljnik NIN je ekskluzivno saznao iz ruskih i drugih izvora odgovore na pitanja koja su dotada bila obavijena velom tajne.
– Nije tačno da je ovaj avion prevozio oružje, municiju i eksploziv. U njemu se nalazilo oko 15 tona spoljnih avionskih guma. Bilo je tu još i kaciga, kombinezona, mernih instrumenata, brusnih ploča i noževa za strugove – otkrili su NIN-ovi izvori.
Pixbay
Celokupna pošiljka je, kako su tada objasnili, trebalo da bude iskrcana na Malti, a alternativni aerodrom za nužno sletanje bio je u Tunisu.
Prema tadašnjem pisanju NIN-a, posadu je pratio maler još od uzletanja, jer su dva od četiri motora morala da budu upaljena pomoću aerodromskih agregata.
Posle kraćeg vremena, motori su ipak zabrujali, pa se avion “odlepio” od piste u 00 časova, 11 minuta i 27 sekundi. Nepuna dva minuta po poletanju, u 00 sati, 13 minuta i 25 sekundi, prekinuta je veza sa beogradskom kontrolom letenja.
Pročitajte još
Šanse za sudar su bile velike, jer osim toga što je ruski aparat ostao u potpunom mraku, stalno je menjao visinu. Na momente je leteo tik iznad gradskih solitera, te NIN postavlja pitanje šta bi se dogodilo sa čitavim gradskim kvartom da mu je u susret krenuo vojni avion.
– Za to postoji nekoliko pretpostavki. Po jednoj, da ne bi ugrozili saobraćaj na putu, jer zadatu visinu od 9.450 metara ne bi mogli da dostignu u predviđeno vreme pošto su delovi krila ostali u delimično otvorenom položaju koji je stvarao povećan otpor. Po drugoj, posada verovatno nije htela da se upušta u izuzetno rizičnu avanturu, tačnije da leti bez neophodnih uređaja i radio-veze. Zbog toga se, možda, odlučila da se, kružeći iznad osvetljenog grada, koliko-toliko orijentiše, nad njim maksimalno potroši gorivo i pokuša da se vrati na beogradski aerodrom – objasnili su tadašnji izvori ovog nedeljnika.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari