Bila je to najteža noć od početka zločinačkog bombardovanja: NATO agresori su pre 24 godine bacili bombe na zgradu Generalštaba!

Zločinačka NATO agresija na našu zemlju počela je 24. marta 1999. godine, a noć između 29. i 30. aprila bila je u Beogradu najteža do tada.

Te kobne noći NATO agresori srušili su Avalski toranj i bombardovali samo srce prestonice, gde su pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP-a, Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Tokom gašenja požara u zgradama Ministarstva odbrane i Generalštaba, NATO je ponovio napad, izazvavši teško ranjavanje većeg broja vatrogasaca i već prisutnih novinara i snimatelja.

Generalštab je te 1999. godine bombardovan čak tri puta - u dva navrata u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, u razmaku od samo 15 minuta, a treći put između 7. i 8. maja. Srednji deo objekta koji se nalazi prekoputa zgrade Vlade Srbije, zgrada A, pogođen je sa čak tri projektila.

Najžešći napad u užem centru grada

Napad u noći između 29. i 30. aprila smatra se do tada najžešćim napadom na užem području grada. Te večeri, prvo je u 22.35 srušen Avalski toranj, a zatim je uništen predajnik Studija B u Borči.

Onda su raketirane zgrade republičkog i saveznog MUP-a, smeštene tik uz krug Kliničkog centra Srbije.

Zgrada Generalštaba pogođena je 30. aprila u 2.40, a bombardovano je i stambeno naselje Čubura na Vračaru, između Južnog bulevara i Ulice Maksima Gorkog.

Profimedia

U najužem centru grada, te noći poginulo je najmanje troje ljudi, uključujući dvojicu mladića koji su zastali automobilom ispred semafora. Ranjeno je oko 40 civila, a jedan od njih bio je i gradski sekretar Ratko Božović, kao i njegov kolega Nebojša Starčević.

Sofija Jovanović (23) teško je ranjena te noći, a umrla je šest dana kasnije.

Prema odluci Vlade Republike Srbije iz 2005. godine, objekti Generalštaba, koji su građeni po ideji arhitekte Nikole Dobrovića od 1954. do 1963. godine, proglašeni su za spomenike kulture.

78 dana zločinačkog bombardovanja

NATO agresija na našu zemlju trajala je 78 dana, a prvog dana ovog zločinačkog čina, u 20.38 odigrala se serija napada na području Batajnice, gde je smešten i istoimeni vojni aerodrom. Tog dana, u Beogradu se oko 20 sati začula sirena za vazdušnu opasnost. 

Profimedia

Svi mediji momentalno su prekinuli emitovanje redovnog i prešli na vanredni program, a najznačajnije je bilo uključivanje u gradski štab Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, odakle se građanima prvi put obratio Avram Izrael, koji će u preostalih 78 dana postati jedan od simbola grada.

Tokom 78 dana bombardovanja uništeni su i oštećeni mostovi, industrijska postrojenja, bolnice, škole, medijske kuće, spomenici kulture, privatna preduzeća, kasarne i vojni objekti.

U NATO bombardovanju poginuo je 1.031 pripadnik jugoslovenskih snaga bezbednosti (Vojske i policije), a prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, ubijeno je 2.500 civila, među kojima i 89 dece. Od posledica bombardovanja teže i lakše je povređeno oko 6.000 civila.

Prema izveštajima objavljenim u medijima, uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruga, 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok ih je 38 razoreno. Šteta je procenjena na desetine milijardi dolara.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi