Posle "Fristajlera" u Beogradu su potonula još dva splava: Evo kojih pravila vlasnici objekata na vodi moraju strogo da se pridržavaju

Nakon splava "Fristajler" u Beogradu danas su potonula još dva plutajuća objekta - jedan kod veslačkog kluba Partizan, a drugi kod Čukaričkog rukavca. Iako još uvek nema informacija kolika je materijalna šteta, novinari portala 24sedam istražili su kojih pravila vlasnici plutajućih objekata moraju strogo da se pridržavaju.

Potonuće "Fristajlera" izazvalo je pravu buru u beogradskoj javnosti, koja se od tada pita ko je uopšte dozvolio ulazak prekomernog broja građana kobne večeri na taj splav, kao i da li uopšte postoji određena služba koja redovno kontrolište popunjenost kapaciteta i kontroliše bezbednost plutajućih objekata u srpskoj prestonici.

Upravo o ovoj temi svojevremeno je govorio za 24sedam direktor Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu Slobodan Milošević, koji je istakao da postoji niz tehničkih zahteva koji svaki ugostiteljski splav mora da ispuni kako bi bio proglašen bezbednim.

Tanjug/Miloš Milivojević

To znači da splav mora da ima opremu za spasavanje, protivpožarne aparate, instalacije, ali i mnoge druge stvari, kako bi bio bezbedan za građane.

Nažalost, kako je on rekao, ta pravila ne poštuju svi, pa se neretko dešava da vlasnici i menadžeri dozvoljavaju da na splav uđe veći broj ljudi od dozvoljenog, kao što je bio slučaj i na "Fristajleru".

Najčešći prekršaj na ugostiteljskim splavovima je upravo taj, a Milošević je istakao da svaki objekat mora da ima na vidnom mestu istaknutu tablu ili obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji sme da uđe.

- Opasnosti koje vrebaju posetioce ugostiteljskih splavova, u smislu bezbednosti na splavovima, su požari usled preopterećenja električne instalacije, potonuće zbog preopterećenja i povrede prilikom evakuacije, usled navedenih opasnosti - objasnio je tada on.

Pravila za ugostiteljske splavove

24sedam/Goran Sivački

U Upravi za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu svojevremeno su nam dali spisak minimalnih tehničkih zahteva koje je potrebno da plutajući objekat ispuni kako bi bio bezbedan:

• sve konstrukcije na plutajućem objektu, uključujući i nadgradnju, moraju da budu urađeni u skladu sa važećim propisima tako da ne ugrožavaju stabilnost plutajućeg objekta,
• mora biti propisana debljina limova od kojih se prave pontoni, minimalna debljina je četiri milimetara i svaki ponton mora da ima revizioni otvor,
• mora biti opremljen opremom za spasavanje izrađenom u skladu sa svim relevantnim standardima,
• u cilju sprečavanja požara propisana je upotreba slabo gorivih materijala, propisana izrada elektroinstalacije, posedovanje PP aparata. Plutajući objekti površine veće od 150 kvadrata moraju imati ugrađene požarne hidrante i izrađen plan evakuacije,
• natpis sa dozvoljenim maksimalnim brojem osoba na plutajućem objektu mora biti postavljen na vidno mesto.

Pravila za sve korisnike plutajućih objekata

Pored konkretnih pravila koje striktno moraju da se pridržavaju isključivo vlasnici splavova koji pružaju ugostiteljske usluge, postoje i uopštena pravila koja se tiču svih plutajućih objekata.

To znači da je vlasnik dužan da splav redovno održava u ispravnom i urednom stanju, da održava potpunu komunalnu higijenu i redovno uklanja otpatke i nanos oko plutajućeg objekata i između plutajućeg objekta i obale.

Osim toga, vlasnik je dužan da održava odgovarajaću dubinu pri svakom vodostaju, da se pridržava uputstava i naredbi nadležnih institucija u odbrani od poplava i leda i vanrednim situacijama, da održava i da se stara o bezbednosti prilaza plutajućem objektu, kao i da se stara da izvori svetlosti na plutajućem objektu budu postavljeni i zasenjeni tako da svojim položajem i jačinom ne ugrožavaju bezbednost plovidbe.

Profimedia

Takođe, vlasnik plutajućeg objekta se obavezuje da svojim postupcima i radnjama neće ugroziti ili dovesti u pitanje redovno obavljanje vodne delatnosti, niti ugroziti javni interes u obavljanju te delatnosti, kao i da neće degradirati vodno zemljište niti ugrožavati režim voda, vodne objekte i sprovođenje odbrane od poplava.

120 metara od reni bunara

Osim gorenavedenih pravila, vlasnik objekta na vodi mora da postavi splav na udaljenosti: 

• od reni bunara u prečniku 120 metara,
• od cevastih bunara u prečniku 50 metara,
• od vodozahvata 800 m uzvodno i 50 metara nizvodno, odnosno u zavisnosti od uslova nadležnog javnog komunalnog preduzeća,
• najmanje od mosta uzvodno i nizvodno 50 metara,
• od gradske plaže 500 m uzvodno i 200 metara nizvodno,
• od obalnih rampi uzvodno i nizvodno 50 metara,
• od podvodnih instalacija 50 metara,
• na mestima projektovanog i izvedenog stepeništa na
• izgrađenoj kosoj obali i sedan metara uzvodno i nizvodno od stepeništa,
• od drugog plutajućeg objekta 15 metara, radi mogućnosti
• pristupa vatrogasnog broda,
• od tačaka gnezdilišta belorepa

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi