Iskorak u rizičan svet nuklearnog istraživanja: Pre tačno 63 godine nadomak Beograda proradio je naš prvi nuklearni reaktor!

U Vinči, nadomak Beograda, pre tačno 63 godine počela je nuklearna era u našoj zemlji!

Naime, na današnji dan, 28. decembar 1959. godine, u Vinči je pušten u rad prvi nuklearni reaktor u Srbiji, a pripreme za ovaj poduhvat trajale su čak 11 godina pod rukovodstvom akademika Pavla Savića.

Reaktor RA, snage 6,5 MW, moderiran i hlađen teškom vodom, kupljen je četiri godine ranije, 1955, kao gotov proizvod Insituta za teorijsku i eksperimentalnu fiziku iz Moskve.

Tako je konačno omogućena domaća proizvodnja radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istraživačkim institucijama.

Titova odluka o tome da se Jugoslavija otisne u ambiciozan i rizičan svet nuklearnog istraživanja doneta je 1947. godine, kao rezultat složenih političkih okolnosti tog perioda. Delom zbog činjenice da će zemlja tokom posleratne izgradnje imati mnogo veću potrošnju električne energije, a delom iz bezbednosnih razloga, zbog razlaza Jugoslavije sa Staljinovom linijom.

Jugoslovenski nukelarni program napušten je 1968. godine.

Do 1976. godine reaktor je radio sa niskoobogaćenim gorivom, a kasnije se prelazi na visokoobogaćeno gorivo, sa 80 odsto obogaćenim uranijum-dioksidom.

Printscreen/Youtube/merimeri7

Ovaj reaktor decenijama je bio okosnica multidiscipliranog nuklearnog programa u Srbiji.

Zaustavljen je u avgustu 1984. godine, zbog zamene goriva i planirane rekonstrukcije, ali iz niza razloga nikada kasnije nije pušten u pogon, da bi 2002. godine bila doneta odluka o trajnom prestanku rada i njegovoj dekomisiji.

Institut osnovan 1948. godine

Institut za nuklearne nauke "Vinča" osnovan je 1948. godine kao naučni centar za istraživanje najsavremenijih tema u osnovnim prirodnim naukama - fizici, hemiji i biologiji. Zapravo, baš tim redom.

Zadatak da osnuje institut dobio je profesor Pavle Savić, fizikohemičar, koji je pozvan nazad u Jugoslaviju iz Instituta za fizičke probleme u Moskvi, gde je radio u laboratorijama akademika, kasnije nobelovca, Pjotra Leonidoviča Kapice od poslednje godine Drugog svetskog rata.

Izgradnji Instituta za ispitivanje materija, kako ga je zvao, odnosno Instituta za fiziku, kako je kasnije glasio zvanični naziv, Pavle Savić je posvetio sve svoje snage, volju i predanost.

Uz njega je učestvovalo nekoliko kolega entuzijasta, ali je sve bitnije poslove uradio upravo on sam. Zna se, recimo, da je većinu početnih laboratorija (za fiziku, hemiju i biologiju) sam projektovao i nadgledao njihovu izgradnju, tako što je boravio u blizini gradilišta, na seoskom imanju i spavao na slami u ambaru.

Kasnije je koordinisao opremanje Instituta instrumentima za naučna istraživanja, koje je dobrim delom uspeo da dobije iz inostranstva na račun ratnih reparacija.

Okupio je u Institutu tadašnju mladu naučnu elitu Jugoslavije, uglavnom od stručnjaka entuzijasta koji su tek završili školovanje. Radila su se istraživanja koja su definitivno dala prepoznatljiv doprinos početku takozvane "nuklearne ere" u svetu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi