Umesto "podzemlja" kao iz horor filma, stiže pravo osveženje za Beograđane: "Ulepšavanje" je dočekao i najprometniji prolaz u prestonici

Posle pešačkog prolaza kod hotela "Balkan", na red za "ulepšavanje" je došao i onaj najfrekventniji - na Terazijama, kod Robne kuće "Beograd".

Podzemni prolazi u centru grada godinama unazad liče na scenografije iz horor filmova - veliki broj njih je bio zapušten i prljav, rasveta nije radila, ali neki čak nisu imali ni funkcionalnu rampu za kretanje osoba sa invaliditetom. 

Na svu sreću i oduševljenje građana prestonice, nedavno je počelo uređenje podzemnih prolaza u Beogradu.

Beoinfo

Pa tako, prostor oko prolaza na Terazijama, kod Robne kuće "Beograd", juče je ograđivan, a pripremni radovi krenuli su u popodnevnim satima. 

Očekuje se da i na ovom prolazu budu postavljeni nova nadstrešnica, nove pokretne stepenice, rampa za kretanje osoba sa invaliditetom, da se uradi hidroizolacija, sredi stepenište i postave nove zidne i podne obloge u zoni samih stepenica.

Posao sređivanja i održavanja prolaza odvija se u okviru koncesije na 25 godina. U gradu su ranije ukazali da bi koncesionar trebalo da u prolazima ugradi nove pokretne stepenice, kao i nove liftove za invalide ili da unapredi postojeće. 

Takođe, on mora da održava i po potrebi postavi i nove pumpe za izbacivanje podzemnih voda, a čeka ga i obnova podnih, zidnih i plafonskih obloga u zoni nadstrešnica, kao i zamena postojeće rasvete LED osvetljenjem.

Beoinfo

Osim što je na njemu da održava svu postojeću i novougrađenu opremu, privatnik mora redovno da farba zidove, ali i da vodi računa o uklanjanju grafita i premazivanju antigrafit zaštitom do visine od tri metra. 

Zadatak koncesionara je i ugradnja LED panela, računara, servera… kao i softvera, a sve to da bi se saobraćaj u prolazima pratio i njime upravljalo. 

Njegov zadatak je i postavljanje opreme za snimanje i praćenje saobraćaja, odnosno 150 kamera visoke rezolucije, kao i 250 reklamnih medija.

Podsetimo, do sada su uređenje prolazi kod Palate Albanija, hotela "Balkan", kod TC "Ušće" i TC "Piramida", kao i kod Beogradskog sajma, dok je u planu da se sredi i prolaz na Zelenom vencu. 

Prvi prolaz u Beogradu 

Profimedia

Priča o prvom "podzemlju" Beograda datira još  od sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada se ulicama Beograda kretalo više automobila nego ranije, što je proizvelo potrebu za izbegavanjem ukrštavanja pešačkog i motornog saobraćaja. 

Godine 1964. na čelo prestonice došao je ambiciozni gradonačelnik Branko Pešić koji je odlučio da zastojima u centru grada mora da se stane na kraj.

Skupština Grada Beograda 1966. dala je projektne zadatke tadašnjoj Direkciji za rekonstrukciju i izgradnju, zajedno sa GSP-om, "Beogradskim vodovodom i kanalizacijom", Elektrodistribucijom i PTT-om, da zajednički pristupe projektovanju četiri podzemna prolaza: tri na Terazijama i jednog na Novom Beogradu (kod današnjeg TC Ušće).

Wikipedia/ Stevan Kragujevic

Ono što je danas manje poznato, jeste da je prolaz kod Palate "Albanija" bio zamišljen da bude najreprezentativniji, dok je izduženi prolaz kod hotela "Balkan" taj oblik dobio jer je trebalo da bude samo privremen.

Tada je u planu bilo da taj prolaz bude svojevrsna "kapija" gde bi pešaci pod zemlju sišli ispred Robne kuće i sa druge strane ili izašli ispred hotela "Moskva" i "Balkan", ili bi im se na trećem izlazu ukazala perspektiva Terazijske terase i dalje ka Savi, kuda bi se spustili na priobalje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi