Zašto je 2030. godina bitna za Beograd? Imaćemo linije rečnog prevoza, električne autobuse, više šuma i biciklista!

Zamislite da ulicama saobraćaju vozila gradskog prevoza samo na električni pogon i prirodni gas, da je više zelenih površina pod šumama, kao i da građani više voze bicikle a manje automobile. Upravo tako će Beograd izgledati do 2030. godine.  

Svi ovi poslovi, u koje je srpska prestonica uveliko "zaronila" deo su Akcionog plana za Zelenu agendu za Zapadni Balkan. 

24sedam/Goran Sivački

Ekonomski i investicioni plan, kao i smernice za sprovođenje Zelene agende, objavila je Evropska unija, i prema tome u narednih sedam godina biće izdvojeno 30 milijardi evra za Balkan. 

Ekološki prihvatljiv gradski prevoz 

Za uspešno sprovođenje ciljeva iz Zelene agende veoma važnu ulogu igra primena principa cirkularne ekonomije, kao i borba protiv zagađenja i poboljšanje upravljanja otpadom.

U skladu sa time, Beograd je postavio određene ciljeve kada je u pitanju zaštita životne sredine, a prvi je da do 2030. u prestonici ne postoji nijedno vozilo gradskog prevoza koje će koristiti ekološki neprihvatljivo gorivo. 

24sedam/Nenad Vujanović

Na prestoničkim saobraćajnicama već sada je moguće videti 15 električnih autobusa, od kojih je pet kupljeno još 2016. Takođe, od ove godine Beograđane prevozi još 10 električnih autobusa, a nedavno su uvedene i dve ekološke linije.

Pored ekološki prihvatljivih autobusa, Beograd planira da za osam godina potpuno promeni javni prevoz, u smislu da građani više koriste trolejbuse i tramvaje, kao i budući BG metro, s obzirom na to da bi do 2030. trebalo da budu izgrađene 44 metro stanice.

Deponija Vinča - najveći ekološki projekat u Srbiji 

24sedam/Goran Sivački

Beogradska deponija je u poslednjih 45 godina dospela na crnu ekološku listu, jer je tokom tog perioda emitovano više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu. 

Upravo zbog toga pokrenut je projekat deponije Vinča, koji se realizuje sa dva svetske kompanije.

Projekat uređenja sanitarne deponije ima pet malih projekata, od kojih su dva već završena: zatvaranje stare deponije, što je urađeno 2. avgusta 2021, i otvaranje deponije za odlaganje i reciklažu građevinskog otpada, što je završeno 18. avgusta prošle godine. 

Treća komponenta je izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada, što će biti završeno u novembru 2022. i od sledeće grejne sezone Beograd će imati 10 odsto ukupne toplotne energije iz otpada.

Pet fabrika za preradu otpadnih voda 

Beoinfo

Srpskoj prestonici je preko potrebna izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže, budući da postoji 119 direktnih kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav.

Tako je počela izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, koja će omogućiti smanjenje ispuštanja kanalizacije u Savu i Dunav za 80 odsto. 

Vrednost prve faze radova je 281 milion evra, a druga će koštati između 400 i 600 miliona evra, u zavisnosti od toga da li će biti izabrana tehnologija sa spaljivanjem mulja ili ne.

Printscreen/Youtube

Pored Velikog Sela, grade se i tri manje fabrike u Ostružnici, Obrenovcu i Mladenovcu, a u planu je da se radovi započnu i u Batajnici i Grockoj.

Da je Beograd sve bliži ostvarivanju Zelena agende ukazuje i činjenica da su individualne kotlarnice ugašene u dvorani "Aleksandar Nikolić" i na Tašmajdanu, a uskoro će biti i u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta. 

Ukupno su tokom prethodnih 10 godina ugašene 24 velike kotlarnice, a 92 odsto Beograda je gasifikovano.

Dominiraće rečni prevoz 

24sedam

S obzirom na to da je Zelena agenda najvažniji proces u pridruživanju EU, Beograd završava i tender za rečni javni prevoz. 

Prva linija rečnog javnog prevoza povezaće Blok 45 i SC "Milan Gale Muškatirović", a kasnije će stići i do Ade Huje. Potom će biti povezani Zemun i Borča, dok će u trećoj fazi postojati linija od Grocke do Obrenovca.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi