24sedam istražuje: Da li je postojećih 25.000 hektara šuma dovoljno za čist vazduh u Beogradu?

14.10.2020

20:50 >> 17:19

0

Autor: Jovana Vrećo

S obzirom na veličinu grada i broj stanovika, trebalo bi da se šumski fond povećava za oko 2,5 odsto godišnje, a ukupno za poslednjih nekoliko godina ta bro

24sedam istražuje: Da li je postojećih 25.000 hektara šuma dovoljno za čist vazduh u Beogradu?
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Na teritoriji Beograda nalazi se oko 25.000 hektara šuma, što je apsolutno nedovoljno s obzirom na veličinu grada i broj stanovnika, upozoravaju stručnjaci. Zato je, poručuju, od presudnog značaja da se šumski fond svake godine proširuje i to za oko 2,5 odsto godišnje, tako da za deset godina Beograđani imaju bar za četvrtinu više drveća.

U zvaničnoj evidenciji vode se samo državne zelene površine – šume i parkovi. Popularna „pluća grada“, kako najčešće tepamo Zvezdarskoj šumi, Košutnjaku, Avali, prema poslednjim podacima, na izdisaju su.

Zvonimir Baković, rukovodilac odeljenja za gajenje šuma Javnog preduzeća “Srbijašume”, kaže za 24sedam da je u poslednjih nekoliko godina procenat površine pod drvećem povećan za samo jedan odsto. Prema planovima za Beograd, trebalo bi da se taj procenat za 10 godina popne za 25 odsto, odnosno, u proseku, 2,5 odsto godišnje. Dakle, već smo u „manjku“.

Ipak, nije sve tako crno. Baković ističe da se u poslednjih 20 godina stanje šuma popravljalo po svim parametrima: zapremini po hektaru, prirašćivanju, obrastu, kvalitetu…

– Stanje beogradskih šuma se može oceniti kao veoma dobro. One su u dobroj kondiciji i ispunjavaju svoje funkcije shodno njihovoj nameni. Većina šuma ima, pre svega, zaštitnu funkciju – kaže Baković.

Prema njegovim rečima, šume u Beogradu dele se prema položaju, funkciji, načinu gazdovanja.

– Imamo gradske šume, kao što su Zvezdarska, Košutnjak, Ada, prigradske, a to su Avala, Kosmaj, Lipovica, ali i zaštitne koje služe za zaštitu voda, zaštitu od vetra i druge – navodi naš sagovornik.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

U JKP „Zelenilo-Beograd“ kažu za naš portal da intezivno sade stabla u Beogradu.

– Uvođenjem novih, inovativnih rešenja ozelenjavanja uz prometne saobraćajnice, takođe, doprinosimo poboljšanju kvaliteta vazduha i smanjenju buke u centralnim zonama – kažu iz JKP „Zelenilo-Beograd“.

I zamenik gradonačelnika Goran Vesić pre neki dan najavio je akciju i mobilnu aplikaciju “Moje drvo” za pošumljavanje Beograda.

Problem Košutnjaka

Plan seče šuma u Košutnjaku bio je predmet polemike u prestoničkim krugovima, ali i u celoj Srbiji. Više od 70.000 potpisa bilo je potrebno da gradske vlasti obustave tu ideju. Sada, posle te „pobede“, trebalo bi da plan detaljne regulacije za područje „Avala filma“, a to najavljuju i zvaničnici, bude odbačen.

„Pošumljavanje“ metropola

Prema ciriškoj studiji, urađenoj pre dve godine, ako bi se ovakav trend klimatskih promena i nestanka drveća u urbanim sredinama nastavio, temperatura u gradovima širom sveta do 2050. godine mogla bi da poraste za 4,7 stepeni.

U nekim od svetskih metropola, poučeni istraživačkim studijama, počeli su da „pošumljavaju“ gradove. U Milanu je čuveni arhitekta na krovovima dve zgrade zasadio više od 700 stabala, a Pariz će do 2024. godine uložiti 72 miliona evra za sređivanje centralnog dela grada.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti