Na mestu jedne od najvećih tragedija srpske kulture: Gradi se Memorijalni centar na Kosančićevom vencu

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležen je danas simboličnim polaganjem knjiga i cveća na Kosančićevom vencu, na mestu gde se ta biblioteka nalazila.

- To je mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture - rekao je upravnik Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo i istakao da je Ministarstvo kulture i informisanja Narodnoj biblioteci Srbije odobrilo sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke.

Tanjug/Sava Radovanović

- Veliko mi je zadovoljstvo što smo započeli ovaj proces. Produžavajući tradiciju mi želimo da što više ličimo na tradiciju, a ne što manje", rekao je Pištalo.

Naveo je da bi školjka zgrade bila onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. godine, a unutra bi bio Memorijalni centar sa zidom sećanja koji bi, kako je rekao, pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu.

- Ovde se desio zločin protiv sećanja i protiv mašte, ali zločin protiv mašte ne sme biti zločin protiv nade. Ne možemo vratiti knjige, ali se nećemo odreći sećanja i zato gradimo Memorijalni centar - rekao je Pištalo.

Podsetio je da je biblioteka koja je porušena bila na mestu rimske vile i dodao da bi se, kada bude obnovljena, u podrumu u staklu videli rimski temelji Beograda, dok bi ispred zgrade gorela večna vatra, a leti održavale književne večeri.

- Deo prostora bismo simbolično posvetili restauraciji starih, uglavnom crkvenih knjiga tako da ne bismo samo obnovili zgradu, već bi u njoj permanentno obnavljali našu kulturu - rekao je Pištalo.

Naveo je da bi Memorijalni centar bio okrenut i prošlosti i budućnosti, navodeći da bi na spratu bila sala u kojoj bi jedna zemlja svakog meseca predstavljala svoju kulturu.

- Ovaj Memorijalni centar bi postao jedno od prepoznatljivih lica Beograda, baš kao Muzej Nikole Tesle i ovde bi dolazili turisti iz celog sveta jer bi ovde Beograd pričao svoju priču - priču o plamenu i uskrsnuću - rekao je Pištalo.

Tanjug/Sava Radovanović

Prisutnima se obratio i Branislav Maričić, šef kabineta ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, koji je rekao da je bombardovanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu jedan od najvećih zločina u istoriji nad kulturom jednog naroda i njegovim nacionalnim identitetom.

- Cilj neprijateljskog razaranja nije bio samo puko uništenje bogatog knjižnog fonda nacionalne biblioteke i kolektivnog sećanja srpskog naroda, već i stvaranje ustanove koja će služiti nacističkoj propagandnoj mašineriji - rekao je Maričić.

Kako je dodao, koliku su pustoš napravile neprijateljske bombe govori podatak da je 6. aprila 1941. godine na ovom mestu uništeno više od pola miliona knjiga, publikacija i ostalog kulturnog blaga.

Podsetio je da je u Narodnoj biblioteci Srbije na Kosančićevom vencu čuvana vredna građa iz Srbije, Jugoslavije, kao i iz čitave Evrope.

Tanjug/Sava Radovanović

- Zato mnogi istoričari i stručnjaci za zaštitu kulturnog nasleđa ovo nacističko bombardovanje smatraju zločinom bez presedana u istoriji svetskih ratova. Za srpski narod posebno bolna dimenzija je da su u šestoaprilskom bombardovanju uništene i lične biblioteke najznamenitijih ličnosti naše kulture - rekao je Maričić.

Naveo je da je Narodna biblioteka Srbije stradala i u Prvom svetskom ratu da bi je, dodao je, u sledećem globalnom sukobu isti neprijatelj potpuno uništio.

- Veliko je pitanje koliko bi naroda imalo snage da se oporavi od takvih bezumnih pokušaja zatiranja pisanih tragova kulture. Srpski narod i njegovo nasleđe jesu. Time smo, kao i nebrojeno puta kroz istoriju, pokazali izrazitu sposobnost prilagodavanja najtežim okolnostima i ponovnog rađanja iz pepela - rekao je Maričić.

Tanjug/Sava Radovanović

Naveo je da su nedaće koju su naš narod i državu zadesile i u 20. veku i mnogo ranije dodatno ojačavale odlučnost da zaštitimo kulturni i nacionalni identitet.

- Danas o tome svedoci i cinjenica da je Narodna biblioteka Srbije jedna od najznačajnijih institucija kulture u našoj zemlji, koja stoji rame uz rame sa najsavremenijim ustanovama tog tipa u Evropi i svetu" - rekao je Maričić.

Naveo je da su požrtvovan rad i istrajavanje na očuvanju najvažnijih tradicionalnih vrednosti obogaćeni uvođenjem najsavremenijih tehnologija i podvukao da je zahvaljujući tome Narodna biblioteka Srbije danas ono što mora da bude - kamen temeljac celokupnog bibliotekarstva u našoj zemlji i blistavi dragulj naše kulture.

Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen. Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1.424 ćirilična rukopisa i povelje od 12 do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi