"Hajde, Sami, idemo kući": Priča o najpoznatijem beogradskom "odmetniku" koji se u starom "kecu" vozio kroz Beograd (FOTO)

"Hajde, Sami, idemo kući", glasi čuvena i nezaboravna rečenica pokojnog direktora beogradskog zoološkog vrta i akademskog vajara Vuka Bojovića koji će ostati upamćen u svetskoj istoriji kao jedini koji je sa šimpanzom i legendom "Vrta dobre nade", Samijem, pregovarao sam na krovu, ubeđujući ga, onako ljudski, da se vrate u zoo-vrt. 

Za sve koji ne znaju, Sami se srpskom prestonicom nonšalantno prošetao čak dva puta i tako postao najpoznatiji beogradski "odmetnik", o čijem su begu tada izvestile najuglednije svetske agencije.

Sami je stanovnik Beograda postao početkom januara 1988. godine. To je bio ogroman mužjak guste, crne dlake i izuzetno pametnog pogleda. Relativno brzo se navikao na svoj smeštaj u zoo-vrtu, koji ipak nije mogao da izdrži njegovu snagu - kao Hulk, pokidao je lance i katance, razvalio rešetke i istrčao u slobodu.

Čak desetak policijskih automobila krčilo mu je put kroz masu na ulicama kako bi zaštitilo građane i vratilo Samija u kavez.

Kad je stigao do Studentskog trga, prišao mu je tadašnji direktor zoo-vrta Vuk Bojović, polako ga uhvatio za ruku, umirio i rekao: "Hajde, Sami, idemo kući." 

Ova rečenica se i dan-danas pamti, a Sami je u starom "kecu", za čijim je volanom bio Sava Pinter, vraćen u kavez beogradskog zoo-vrta.

Drugo bekstvo

24sedam/Goran Sivački

Samo dva dana nakon toga odigralo se drugo Samijevo bekstvo. Opet je razvalio rešetke svog kaveza i mirno došao do prostorije u kojoj su doručkovali radnici vrta. Otvorio je vrata i znatiželjno provirio unutra. Radnici su, ugledavši ga, počeli uz guranje i povike da iskaču kroz prozor, a Sami je, zbunjen ovakvom reakcijom, brzo izašao na vrata i opet se susreo sa tim istim radnicima, koji su ovaj put u još većoj panici počeli kroz isti prozor da uskaču nazad u trpezariju.

Sami je tada preskočio ogradu vrta i krenuo ulicom uz navijanje i skandiranje radnika fabrike "Beko" i učenika srednje mašinske škole "Petar Drapšin", koji su, videvši ga kroz prozor, počeli da napuštaju pogone i učionice.

Građani su nosili parole: "Sami, mi smo s tobom!", "Sami, ti si pravi!", "Sami, ne silazi!", "Ne daj se, Sami!"... 

24sedam/Goran Sivački

 

Prozori, balkoni, terase, haustori, trotoari, kolovoz, drveće - sve je bilo načičkano narodom. Ulica je bila blokirana, zaustavili su se tramvaji i autobusi, sudarili automobili,... Do tada nigde nije viđen toliki broj novinara, foto-reportera i snimatelja.

Posle dugotrajnog i bezuspešnog ubeđivanja, odlučeno je da se Sami uspava i tako vrati u kavez. Pušku za uspavljivanje zoološki vrt tada nije imao, čekalo se da je donesu iz Osječkog vrta. Sami je uspavan oko 17 sati, kada se temperatura već približavala nultom podeljku. Oporavljanje je trajalo nekoliko dana, uz antibiotike i tople čajeve.

Sami je uginuo, od iznenadne, opasne bolesti, 11. septembra 1992. godine u jedan sat posle ponoći. Obdukcijom je ustanovljeno da je uzrok bio infarkt creva.

Sve novine su objavile tužnu vest. Nazivali su ga omiljenim beogradskim disidentom, ćudljivim osobenjakom, velikim džentlmenom, dorćolskim beguncem, alfa predvodnikom, liderom, idolom dece…

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi