Kakvu ćemo vodu piti: U "Vodovodu" izričiti - gradnja na Makiškom polju ne ugrožava glavno izvorište Beograda

Gradska vlast je na sednici Skupštine grada, krajem prošle godine, usvojila Plan detaljne regulacije za Makiško polje kojim se predviđa izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa. Na ovu najavu reagovala je stručna javnost, koja smatra da bi urbanizacija urušila glavno izvorište pijaće vode u prestonici, dok JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” ističe da će kvalitet podzemne i površinske vode ostati – nepromenjen.

Pojedinosti Plana detaljne regulacije nisu poznate javnosti, te je još nepoznato kada će radovi početi i koliko će državna kasa biti umanjena za ovaj urbanistički projekat.

Na društvenim mrežama nedavno su se pojavile objave o tome da će Beograd potpuno ostati bez vode, jer je usvojen PDR za gradnju na Makišu, što je izazvalo paniku među građanima.

Da nema razloga za paniku i da su netačne izjave da će prestonica “presušiti” potvrđuju za 24sedam u JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” i napominju da usvajanjem Plana detaljne regulacije za Makiško polje ne postoji mogućnost da dođe do ugrožavanja vodoizvorišta, niti vodosnabdevanja Beograđana.

– Reč je o široj zoni sanitarne zaštite gde ne postoje vodozahvatni objekti na otvorenim tokovima, reni bunari, kao ni cevasti bunari za crpljenje podzemnih voda. Kvalitet podzemne i površinske vode na tom području ostaće nepromenjen. Voda za piće, kao i vodosnabdevanje svih Beograđana, ostaće standardno dobrog kvaliteta, zdravstveno-higijenski bezbedna, i to na osnovu svih parametara koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija – zaključili su u ovom javnom komunalnom preduzeću.

Međutim, Dejan Jovanović, predsednik Udruženja građana “Bitka za Košutnjak”, govoreći o stanju pijaće vode kojom se iz Makiša snadbeva gotovo dva miliona građana prestonice, za 24sedam ističe da se “Vodovod” o ovom slučaju oglasio dva puta, i to potpuno različitim saopštenjima.

– “Vodovod” je 27. decembra prošle godine dao saopštenje u kojem je istakao da projekat neće ugroziti vodoizvorište, a 10. januara su naveli da je Makiš skoro prepolovljen sa kapacitetom vode, odnosno da je došlo do starenja izvorišta (sa pet kubnih metara u sekundi na manje od tri kubika) – kaže Jovanović, i dodaje da jedno od ta dva saopštenja nije istinito.

Predsednik “Bitke za Košutnjak” ističe da su oni, kao udruženje, 27. decembra tražili od nadležnih hitno sazivanje upravnog i etičkog odbora “Beogradskog vodovoda i kanalizacije”.

– Odgovor smo dobili četiri dana kasnije, a u njemu su nadležni potvrdili da nameravaju da na Velikom ratnom ostrvu nastave istraživanje za novi resurs voda, jer na Makišu nema dovoljno kapaciteta – priča naš sagovornik.

Voda sa Makiša dotiče u gradske česme još od 1893.

Beograd se pijaćom vodom snadbeva sa Makiša još od 1893. godine, a zalihe “Vodovoda” su oko 80 odsto.

Planom se predviđa izmeštanje postrojenja za prečišćavanje pijaće vode “Bele vode”, kapaciteta 600 litara u sekundi. Prema uslovima Ministarstva zaštite životne sredine, neophodno je izmeštanje magacina sa šest tona hlora u okviru ovog kompleksa, ili obustava izrade ovakvog plana. Dokument predviđa i potpunu prenamenu postojećeg poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, odnosno smanjenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini koje sada zauzima 60 odsto površine, odnosno 425,38 hektara na – nulu.

On podvlači da su nadležni odlučili da traže vodu na Velikom ratnom ostrvu, za koje su stručnjaci sa Instituta za hemiju dokazali detaljnim istraživanjima da je ono zagađeno, kao i da plavi, te da izgradnja reni bunara na toj lokaciji nije moguća.

Ipak, sprovedena istraživanja nisu sprečila gradske čelnike da tragaju za dodatnim resursom podzemnih voda, što zahteva intenzivna urbanizacija grada.

Česmovača – velika privilegija

Kada je reč o potencijalnom zagađenju pijaće vode prilikom izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa, Jovanović napominje da je nekoliko hiljada godina bilo potrebno filtraciji sedimenta na Makišu da formira prirodni filter kako bi voda mogla da se pije iz česme, što predstavlja veliku privilegiju u svetu.

– Sam boravak na Makišu je opasan po vodoizvorište, a kamoli izgradnja nekoliko desetina hiljada stanova – ističe on.

Remećenje podzemnog toka vode

Jovanović objašnjava da, čak i ako se voda ne zagadi, za šta postoji vrlo mala mogućnost, duboki šipovi koji bi morali da se kopaju za temelje i podzemne garaže pregradili bi podzemni tok vode, koja se sliva ne samo sa Save, nego i sa Čukaričke i Avalske padine.

– Poremetio bi se i zaustavio podzemni tok filtracija tih voda koje idu do dubine od 15 do 20 metara. Tada ne bi došlo do hemijskog ili fiziološkog zagađenja, već bi samo bilo pitanje koliko bi kopanje bilo destruktivno po Makiš i u kom periodu bi se posledice pokazale. To može rezultirati i isušivanjem vodoizvorišta – pojašnjava naš sagovornik.

Pročitajte još

Sednica Skupštine grada je završena: Svi predlozi su usvojeni, najznačajniji – gradnja na Makiškom polju

Nadležni iz Beogradskog vodovoda o planu za Makiško polje: Gradnja neće uticati na površinske i podzemne vode

Gradski urbanista: Gradnja na Makiškom polju je van prve i druge zone, vodoizvorišta neće biti ugrožena

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi