Deca Beograda: Srpski pisac Dejan Tiago Stanković - dobitnik Evropske nagrade za književnost

Srpski pisac Dejan Tiago Stanković dobio je nedavno prestižno svetsko priznanje, osvojivši nagradu Evropske unije za književnost za roman “Zamalek”.

Naime, nagrada odaje priznanje piscima beletristike iz Evropske unije i šire. Uključujući 41 članicu programa Kreativna Evropa, nagrada slavi 41 izvanredan novi književni talenat tokom ciklusa od tri godine.

Dejan Tiago Stanković rođen je u Beogradu 1965. godine. Diplomirao je arhitekturu kojom se potom nikad nije bavio. Čim je okončao školovanje, iz puke radoznalosti i želje da upozna svet, odselio se u inostranstvo, gde nije nameravao dugo da ostane, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije.

U Londonu je živeo do 1995, kada se, umesto da se vrati kući u Beograd, preselio u Portugal, gde ga gledaju “kao svog”. Često boravi u Lisabonu, a dobio je i portugalsko državljanstvo.

Spisateljski zanat naučio je od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio je veliki broj prevoda, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski.

– Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetim, kada sam bio siguran da imam šta da kažem – istakao je Dejan svojevremeno.

Do sada je objavio knjigu pripovedaka “Odakle sam bila, više nisam”, kao i roman “Estoril”, koji je preveden na nekoliko svetskih jezika i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, ušao u školsku lektiru.

Pročitajte još:

Deca Beograda: Gordana Vunjak-Novaković – finalistkinja Evropske nagrade za pronalazače

Deca Beograda: Marko Nikolić – fudbalski trener “pokorio” Rusiju

“Zamalek”, Dejanov drugi nagrađeni roman, plod je njegovih višemesečnih boravaka u Kairu tokom četiri godine, onoga što je tamo doživeo i priča koje je tamo čuo.

Radnja romana se odvija u glavnom gradu Egipta, gde je decenijama postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom, kao Ali-babina pećina.

Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi