Prognoze nisu tako crne, ali jedan podatak ozbiljno zabrinjava: Šta o omikron soju možemo da naučimo od Južnoafričke Republike?

Južnoafrička Republika je država u kojoj je nova varijanta koronavirusa omikron prvi put identifikovana. Broj novozaraženih munjevito je porastao u njoj od tada, a to počinje da se dešava i u drugim zemlja do koje je ova varijanta doprla.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izrazila je zabrinutost tim povodom i saopštila da se ovaj soj „širi brzinom koja nije viđena ni kod jedne prethodne varijante“.

Šta još možemo naučiti iz iskustva Južnoafričke Republike?

Da li omikron izaziva blaže simptome?

Podaci o broju hospitalizovanih zbog kovida 19 u Južnoafričkoj Republici pokazuju da cifre prilično brzo rastu u svim provincijama.

Ipak, broj primljenih u bolnice ne raste srazmerno broju novozaraženih. Manji je broj pacijenata kojima je neophodan kiseonik ili respirator, a oni koji završe u bolnici provedu manje vremena u njoj nego pacijenti koji su zaraženi nekim drugim sojem.

Tanjug/AP Photo/Jerome Delay

"Discovery Health", tamošnji glavni pružalac zdravstvenih usluga, izračunao je da su odrasli koji su zaraženi omikronom u prvom naletu imali 30 odsto manje potrebe da budu primljeni u bolnicu od onih zaraženih u prvom talasu koronavirusa u Južnoafričkoj Republici.

Međutim, iskusniji južnoafrički naučnici kažu da ovo ne mora da bude dokaz da su simptomi ove varijante blaži.

Velika razlika u odnosu na prethodne talase jesu stopa vakcinacije i prirodni imunitet u populaciji.

Iako se čini da dve doze vakcine ili prethodno preležana infekcija ne znače mnogo kada je omikron u pitanju, izgleda da i dalje pružaju zaštitu od težih simptoma.

Doktorka Viki Bejli, viši naučnik u bolnici Kris Hani Baragvanat u Johanesburgu, rekla je da manji broj pacijenata kojima je neophodno bolničko lečenje verovatno znači da ljudi sada imaju bolji imunitet.

- Nema dokaza da je to zbog manje zarazne mutacije - istakla je ona.

SZO upozorava da bi podaci koji ukazuju na to da bi varijanta mogla biti blaža takođe mogli da budu pogrešno shvaćeni zbog toga što je broj hospitalizovanih mali, naročito uzimajući u obzir da je većina primljenih u bolnice mlađa od 40 godina, tako da su samim tim pod manjim rizikom da imaju ozbiljne simptome.

Tanjug/AP Photo/Jerome Delay

Možda su neki hospitalizovani iz drugih razloga, ali bolnice u Južnoafričkoj Republici testiraju sve koji su primljeni, pa se otkrije mnogo lakših slučajeva.

To bi takođe moglo biti zato što su stariji od 60 godina u ovoj zemlji mnogo skloniji vakcinaciji od ostataka tamošnje populacije, što ih štiti od teškog oblika bolesti.

Osim toga, Južnoafrička Republika ima prilično mladu populaciju, sa prosečnom starošću od 27,6 godina, u poređenju sa 40,4 u Velikoj Britaniji, na primer, tako da bi to moglo biti razlog zbog kog njeno iskustvo sa omikronom možda nije isto kao u zemljama sa starijom populacijom.

Da li se više dece zarazi omikronom?

Izveštaji iz bolnica u najteže pogođenim oblastima Južne Afrike, uključujući provinciju Hauteng, pokazuju porast broja dece primljene u bolnicu.

Neki su na ovo ukazivali sa izrazitom zabrinutošću, sugerišući da to pokazuje da bi ova varijanta mogla biti opasnija za mlade.

Ipak, ovi izveštaji zasnivaju se na veoma malim brojevima i, kao i kod odraslih, generalno ne može da se napravi razlika između one dece koja su primljena zbog kovida i mališana kod kojih je virus otkriven nakon što su hospitalizovani zbog nečeg drugog, kaže profesorka Helen Ris sa Univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu.

Tanjug/AP Photo/Denis Farrell

Doktorka Bejli rekla je za BBC da je u njenu bolnicu primljen mali broj dece koja su imala ozbiljne simptome kovida 19, kao i da su se ona oporavljala za dva do tri dana.

Istakla je i da ovi podaci potiču iz oblasti u kojoj mnoga deca žive u siromaštvu, pa mogu biti neuhranjena i zbog toga pod većim rizikom da obole od virusa u poređenju sa decom koja žive normalnim životima.

Procenat dece zaražene kovidom primljene u Hautengu takođe je opao, sa visokih 14 odsto tokom prve nedelje na 8 odsto u trećoj nedelji.

Koja je uloga vakcinacije kada je omikron u pitanju?

Južnoafrička Republika ima relativno nisku stopu vakcinacije, samo 26 odsto stanovništva primilo je sve neophodne doze, tako da situacija u njoj možda neće moći da se uporedi sa stanjem u zemljama sa znatno većim procentom vakcinisanih. Ipak, ova država ima veoma visok stepen prirodnog imuniteta.

Doktor Mjudž Sivik, sa Univerziteta Sent Endruz, sugeriše da je rizik od zaraze drugih značajno smanjen zbog vakcinacije jer će ljudi biti bolesni kraće i brže će se osloboditi virusa, dajući mu manje mogućnosti da se širi.

Tanjug/AP Photo/Nardus Engelbrecht

Međutim, nedvosmisleno je da se ova varijanta i dalje brzo širi, čak i u državama sa većim brojem vakcinisanih.

Nekoliko vakcina moglo bi u potpunosti da spreči infekciju, ali kada je u pitanju prevencija teških simptoma, dokazi ukazuju na to da vakcinacija i dalje u velikoj meri radi svoj posao čak i u slučaju zaraze ovom neobičnom mutacijom.

Ipak, nije jasno u kojoj tačno meri primljene doze mogu da zaštite od omikrona.

Preliminarne studije sprovedene u Južnoafričkoj Republici sugerišu da "Fajzerova" vakcina sprečava otprilike 70 odsto hospitalizacija nakon dve doze i nekoliko meseci kasnije od primanja cepiva, dok se taj procenat povećava na više od 90 odsto nakon treće doze.

Ipak, u Južnoafričkoj Republici delile su se i druge vakcine, pa su mnogi primili i "Džonson i Džonson" cepivo, zbog čega je potrebno sprovesti više istraživanja kako bi se ustanovilo koliko su različite vakcine efikasne za različite grupe ljudi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi