Kolike su šanse da Nova Kaledonija stekne nezavisnost od Francuske: Referendum obojen tenzijama, Pariz se grčevito drži za slamku

Francuska ostaje pri svojoj odluci da se finalni od tri referenduma o nezavisnosti u Novoj Kaledoniji održi u nedelju, 12. decembra, ignorišući pozive lidera autohtonih Kanaka, koji pozivaju na odlaganje glasanja i neizlazak na referendum zbog koronavirusa koji se širi u njihovoj zajednici.

Ova odluka ugrožava 30-godišnji mirovni proces Francuske na poluautonomnoj teritoriji, kao i stabilnost na njenom prevashodnom pacifičkom posedu. Bojkot glasanja za koji je domorodačko stanovništvo Kanaka potencijalno bi mogao da dovede do previranja sličnih onima iz 1980-ih.

Stanovnici južnopacifičkog arhipelaga Nova Kaledonija već dva puta su izlazili na referendum. Na prvom referendumu, koji je održan 4. novembra 2018. godine, protiv otcepljenja glasalo je 57 odsto stanovništva. I drugi put, 4. oktobra 2020, više je bilo „ne" glasova. Tada se 53,26 odsto stanovnika izjasnilo protiv nezavisnosti od Francuske i protiv dobijanja punog suvereniteta.

Grupa ostrva koja je od Pariza udaljena 18.000 kilometara postala je francuska teritorija 1853. godine i u početku je bila kažnjenička kolonija.

Od tada je nezavisnost cilj domorodačkog naroda Kanak, koji čini oko 40 odsto stanovništva.

AP Photo/Mathurin Derel

Tenzije između pripadnika Kanaka i potomaka kolonijalnih doseljenika koji ostaju verni Parizu s vremena na vreme eruptiraju, pa je sa ciljem da se strasti stišaju 1998. potpisan dogovor prema kome Nova Kaledonija ima pravo na tri referenduma o nezavisnosti.

Kako je došlo do referenduma?

Pokret za nezavisnost koji su organizovali pripadnici autohtonog naroda prikupio je snagu u Novoj Kaledoniji 1970-ih i ranih 1980-ih, kad je Francuska povukla odredbe o autonomiji na koje je pristala, podstičući imigraciju iz drugih delova Francuske na ostrvsku teritoriju kako bi brojčano nadmašila pristalice nezavisnosti.

Do 1980-ih frustracija Kanaka dovela je do nasilnih protesta i bojkota referenduma o nezavisnosti 1987. To je bilo praćeno smrtonosnim pucnjavama između Kanaka i francuskih milicija nekoliko meseci kasnije, tokom francuskih predsedničkih izbora.

Sporazum u Matinjonu, potpisan 1988. godine, u kom je između grupa za nezavisnost i onih koje su protiv nje posredovala francuska vlada, okončao je nasilje. Nakon toga je usledio sporazum iz Numeija 1998. godine, koji je obećao proces tri glasanja za nezavisnost. Ovim dogovorima stanovništvo Kaledonije izborilo je pravo na lokalno državljanstvo, odvojene državne simbole od Francuske i pravo na tri referenduma.

Na prva dva referenduma izlaznost je bila rekordna (preko 80%). Na drugom se pokazalo da je velika baza Kanaka koji su za nezavisnost značajno porasla, sa 43,3 na 46,7 odsto. Samo 10.000 glasova delilo je dve strane 2020.

AP Photo/Mathurin Derel

Očekuje se da će i na trećem glasanju razlika između broja onih koji su za i onih koji su protiv biti mala i da će obe strane privoleti 25.000 glasača koji nisu izašli na referendum 2020. (od ukupno 180.000 birača sa pravom glasa). Međutim, „neučestvovanje“ Kanaka učinilo bi glasanje politički nevažećim, kao što je bio slučaj 1987.

Ukoliko do toga dođe, najverovatnije bi bio organizovan referendum i 2022, kako je prvobitno bilo i planirano. Lojalističke stranke koje podržavaju ostanak u sastavu Francuske dale su prednost ranijem glasanju kako bi se konsolidovala njihova većina i omogućio brzi oporavak stagnirajuće ekonomije.

Da bi izbegla preklapanje sa predsedničkim izborima sledeće godine, francuska vlada je izabrala 12. decembar za referendum uprkos protivljenju stranaka za nezavisnost.

Francuska je zauzela manje neutralan pristup

Tokom prve dve kampanje, Francuska je pokušavala da bude nepristrasna i pozvala je međunarodne posmatrače da prate referendum. Ipak, pred ovaj treći referendum nije zauzela tako neutralan stav.

Za početak, u diskusije o pripremama za konačno glasanje nisu bili uključeni svi glavni lideri stranaka koje se zalažu za nezavisnost. Papir koji zahteva francuski zakon u kojem se objašnjavaju posledice koje referendum ima na glasače ovog puta je favorizovao stranu koja je protiv otcepljenja, do te mere da su ga lojalisti koristili kao brošuru u kampanji.

AP Photo/Mathurin Derel

Francuska vlada takođe je selektivno naručila i objavila istraživanja javnog mnjenja o ulozi Francuske u Novoj Kaledoniji, dok su lokalni mediji istakli potencijalne negativne efekte nezavisnosti na zdravstvene i druge usluge.

Tokom posete Tahitiju u julu predsednik Emanuel Makron oštro je govorio o opasnostima s kojima bi mala izolovana pacifička ostrva mogla da se suoče ukoliko ostanu bez Francuske kao zaštitnika. Osim toga, Francuska za ovo glasanje šalje više bezbednosnog osoblja u Novu Kaledoniju nego za prethodna dva.

Bojkot Kanaka kao posledica pandemije

Uticaj pandemije koronavirusa imao je veliku ulogu na ovogodišnjem referendumu.

Nova Kaledonija imala je svega nekoliko zaraženih u prvim mesecima pandemije i nije bilo smrtnih slučajeva sve dok se delta varijanta nije proširila teritorijom u septembru. Od tada je bilo skoro 300 smrtnih slučajeva, od kojih je većina iz zajednice Kanaka.

Pozivajući se na obrede Kanaka koji uključuju dugotrajno tugovanje zajednice zbog preminulih, lideri pokreta za nezavisnost tražili su odlaganje referenduma zakazanog za 12. decembar, navodeći potencijalni efekat koji bi to moglo da ima na kampanju i izlaznost.

Profimedia

Običajni Senat, skupština oblasnih veća Kanaka, proglasila je dvanaestomesečnu žalost, dok su lideri stranaka koje su za nezavisnost zapretili „neučešćem“ Kanaka u glasanju.

Međutim, francuski ministar prekomorske teritorije Sebastijen Lekornu potvrdio je datum u decembru. On je rekao da francuski neobavezni sistem glasanja dozvoljava svakome da odabere da ne učestvuje ukoliko to želi.

Reakcija Kanaka bila je oštra. Lideri stranaka koje su za nezavisnosti ponovili su svoj poziv građanima da „mirno neučestvuju", izbegavajući termin „bojkot“ zbog povezanosti sa bojkotom referenduma 1987. i nasiljem koje je usledilo. Međutim, shvatili su da ih 30.000 mladih pristalica neće nužno poslušati.

Oni su takođe formirali novi strateški komitet kako bi pripremili odgovor na odluku Francuske da ne odloži referendum. Jedan lider je tu odluku opisao kao „očiglednu objavu rata Kanacima“.

Dana 5. decembra, grupa koju su većinski činili Kanaci zatražila je od najvišeg žalbenog suda Francuske da hitno preispita odluku i odloži glasanje do junskih francuskih izbora.

Profimedia

Stranke koje se zalažu za nezavisnost rekle su da će osporiti rezultat ako referendum bude održan i da neće učestvovati u diskusijama o budućnosti teritorije koje je Francuska predložila za dan nakon glasanja.

Šta referendum znači za region

Ako dođe do nemira ili nasilja u Novoj Kaledoniji ili ako ishod referenduma bude bio sporan, to će značajno uticati na region.

Uloga Francuske na Tihom okeanu ponovo će biti dovedena u pitanje, kao što je to bilo 1980-ih. Tada su regionalne vlade usmerile međunarodnu pažnju na francusko postupanje sa zahtevima za dekolonizaciju i na njene nuklearne testove u Francuskoj Polineziji, što je navelo Pariz da promeni taktiku.

Revidirana politika Francuske i ozbiljni diplomatski napori omogućili su joj da uspostavi nova partnerstva sa vladama Australije, Novog Zelanda i pacifičkih ostrva. Dakle, način na koji se Francuska ophodi prema prekomorskim teritorijama na kraju podupire njenu ulogu u regionu.

Regionalni lideri i analitičari pozvali su francusku vladu da ponovo razmisli o tome kako postupa sa ovim odlučujućim referendumom.

AP Photo/Mathurin Derel

Melanezijska grupa, koju čini koalicija za nezavisnost Fidžija, Papue Nove Gvineje, Solomonskih ostrva, Vanuatua i Nove Kaledonije, pozvala je ​Ujedinjene nacije da utiču na odlaganje referenduma.

„Pacific Elders Group“ takođe je pisala Makronu, tražeći poštovanje kanačkog običaja tugovanja. Premijer Vanuatua Bob Lafman i lider stranke za nezavisnost Francuske Polinezije Oskar Temaru glasno su podržali lidere koji su za nezavisnost.

Krajem prošlog meseca preko 60 međunarodnih akademika sa dugogodišnjim iskustvom u radu u Novoj Kaledoniji izrazilo je zabrinutost zbog datuma referenduma u ​​otvorenom pismu koje je objavio "Le Mond".

Za Francusku, Australiju i ostatak regiona referendum u Novoj Kaledoniji ne smatra se potezom koji je dobar za budućnost regiona, nego predznakom nestabilnosti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi