Tvrdolinijaši stiču bazu glasača, levica ostaje bez podrške: Kako je Francuska počela da se okreće nadesno

07.12.2021

21:19

0

To što je Erik Zemur sve popularniji među biračima nije slučajno, a on nije jedini koji je osetio promenu u načinu razmišljanja građana

Tvrdolinijaši stiču bazu glasača, levica ostaje bez podrške: Kako je Francuska počela da se okreće nadesno
Profimedia

Francuska je poznata uređena evropska zemlja koja se može pohvaliti vladavinom demokratije, ali ako se pogleda na predsedničke kandidate na predstojećim izborima, može se pomisliti da je ova zemlja zapravo desničarska. 

Kandidati koji imaju oštre stavove o imigraciji i bezbednosti postali su posebno popularni u poslednjih nekoliko nedelja, a trećina biračkog tela, prema anketama skorijeg datuma, kaže da planira da glasa za kandidata krajnje desnice.

Uspon Erika Zemura, ekstremno desničarskog televizijskog stručnjaka koji kaže da je islam egzistencijalna pretnja Francuskoj i koji je dva puta osuđen za podsticanje mržnje, možda je najvidljiviji znak sve snažnijeg desničarskog talasa.

Drugi znak je zaokret konzervativaca iz Republikanaca (Les Republicains, LR), stranke bivših predsednika Nikole Sarkozija i Žaka Širaka. Istisnuti sa leve strane ekonomskim liberalizmom Emanuela Makrona, a sa desne podstaknuti normalizacijom krajnje desnice, konzervativci su učvrstili svoje stavove o bezbednosti i imigraciji u nastojanju da zadrže bazu glasača.

Erik Sioti, tvrdolinijski konzervativac koji je neočekivano pobedio u prvom krugu partijskih predizbora prošle nedelje, obećao je da će uspostaviti „francuski Gvantanamo“ i zastupati teoriju krajnje desnice da francuski narod „zamenjuju“ strani imigranti - arapi, crnci, muslimani.

Valeri Pekres, predsednica Pariskog regiona, koja je u subotu pobedila Siotija prilikom nominacija za LR, zalaže se za primat francuskog zakona nad evropskim zakonom i želi da uhapšene džihadiste zadrži u zatvoru i kad im istekne kazna.

Valeri Pekres; Profimedia
 

U svom pobedničkom govoru ona je eksplicitno pozvala pristalice lidera krajnje desnice Marin le Pen i Zemura da joj se pridruže i istakla da će Sioti igrati centralnu ulogu u njenoj kampanji.

- Kažem to svima onima koji su umorni od neispunjenih obećanja, ogorčeni zbog nemoći vlasti i onih koji su u iskušenju zbog Marin Le Pen ili Erika Zemura. Za razliku od ekstrema, mi ćemo krenuti Makronovim putem - rekla je Pekres.

Uspeh u anketama koji trenutno imaju političari sa oštrijim stavovima o imigraciji, bezbednosti i identitetu doprineo je tome da ovo postanu centralna pitanja u predsedničkim kampanjama čak i ako većina Francuza još uvek smatra da su kupovna moć i pitanje očuvanja životne sredine hitniji problemi.

S obzirom na to da je Francuska još uvek istraumirana zbog islamističkih terorističkih napada 2015. godine, taj uspeh je posledica tri faktora: uočenog francuskog nazadovanja, kolapsa levice i velikog procenta apstinencije među omladinom i levičarskim glasačima.

Nazadovanje

Uprkos visokom životnom standardu, stalnom mestu u Savetu bezbednosti UN i tome što ova zemlja ostaje najpoželjnija turistička destinacija na svetu, francuska percepcija nazadovanja sopstvene zemlje je konstantna.

- Imigracija se pojavila kao glavna briga jer je francuski narod duboko ubeđen da Francuska nazaduje. Oni osećaju da je njihova zemlja nekada bila velika svetska sila, a da je sada mala. Kada država smatra da joj ide dobro, bolje se nosi sa imigracijom - rekao je Žerar Grunberg, politički analitičar i istraživač.

Profimedia
 

Zemourov video, objavljen povodom njegova kandidature, u kom je pričao o predsedničkim ciljevima u velikoj meri se oslanjao na tu percepciju.

Prema Ipsosovoj anketi, samo 25 odsto Francuza smatra da Francuska ne nazaduje, dok se većina (62 odsto) ne oseća prijatno u svojoj zemlji kao što se ranije osećala. Čak 64 odsto građana smatra da je u zemlji previše imigranata, dok 74 odsto misli da je državi potreban jak lider koji će ponovo uspostaviti red i vladavinu prava.

To je obrazac koji se predsednik Makron trudio da ispuni i koji će uticati na to da li će ponovo biti izabran za predsednika.

Iako je Makron uspeo da izvuče ekonomski liberalno orijentisanu desnicu, na početku svog predsedničkog mandata optužen je da izbegava da se bavi pitanjima vezanim za kriminal i islamizam.

Postepeno je pooštrio svoj stav prema tražiocima azila, proterivanju ilegalnih migranata nazad u Severnu Afriku i povećao budžet za sprovođenje zakona. Takođe je imenovao tvrdolinijaškog konzervativca Žeralda Darmanina za ministra unutrašnjih poslova. Darmanin je jednom optužio Le Penovu da je smekšala kada je izjavila da ne misli da je islam problem.

Za Makrona će izazov biti da ojača svoje stavove u oblasti migracija i zakona i reda, dok pokušava da sačuva glasove levog centra koji su ga doveli na mesto predsednika 2017.

Emanuel Makron; Aris Oikonomou, Pool Photo via AP
 

U ovom drugom bi mu moglo pomoći trenutno stanje levice.

Dezintegrisanje levice

S obzirom na to da nijedan kandidat levice nije u stanju da dobije više od 10 odsto, prema anketi „Politika", nije iznenađenje da desničarske teme dominiraju u predizbornoj kampanji.

Političari koji bi se inače zalagali za pitanja kao što su kupovna moć i klimatske akcije ustupili su prostor u javnoj debati. Zamenili su ih konzervativci i krajnji desničari, koji su nametnuli svoje omiljene teme u emisijama i medijima uopšte.

- Došlo je do zaokreta biračkog tela udesno. Desnici su se okrenuli oni koji glasaju, dok je omladina okrenuta ulevo, ali nije toliko ažurna kada je izlazak na izbore u pitanju - kazao je Antoan Bristijel, direktor opservatorije u Fondaciji Žan Žores.

To što francuski narod istovremeno podržava socijalno blagostanje i strastven je po pitanju imigracije, identiteta i bezbednosti nije kontradiktorno ako se posmatra u kontekstu stare slave Francuske i načina na koji je francuska država izgrađena.

- U Francuskoj vlada pravi društveni pesimizam. Navikli smo da budemo u društvu sa visokim stepenom bezbednosti koju pruža snažna centralizovana država. Ali od 1990-ih i globalizacije i uzastopnih kriza imali smo osećaj da se naša socijalna i kulturna zaštita raspada i to nas plaši više nego ljude iz ekonomski liberalnijih zemalja - rekao je Bristijel.

Profimedia
 

To objašnjava zašto je polovina Francuza anketiranih nakon što je Zemur najavio kandidaturu rekla da se slaže sa njegovom izjavom da više ne žive u zemlji u kojoj su nekad živeli.

Ipak, samo 24 odsto ispitanika smatra da Zemur ima atribute koje su potrebne šefu države.

Afirmisani političari iz LR pokušavaju da to iskoriste zauzimajući pozicije bliske njemu, ističući pritom svoju političku angažovanost i status.

- Ja sam jedina koja je u stanju da pobedi predsednika Emanuela Makrona - rekla je Pekres nakon prvog kruga predizbora svoje stranke, osvrćući se na iskustvo u vladi koje je stekla kao ministarka pod Sarkozijem i kao predsednica najvećeg regiona u Francuskoj.

Ona sada mora da održi jedinstvo u sopstvenoj partiji kako bi imala šansu da se plasira u drugi krug u aprilu 2022, ali je već pod pritiskom tvrdolinijaškog krila LR.

Sioti, čija će joj podrška biti potrebna i koji je pre izbora LR rekao da će glasati za Zemura u slučaju da on i Makron budu u drugom krugu, upozorio ju je u nedelju rekavši da nije poslala „pravu poruku” kada je odbacila njegov predlog za „francuski Gvantanamo".

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi