"Kapija pakla" se gasi posle pola veka: Plamen u krateru slabi, a to nisu nimalo dobre vesti

Gasni krater Derveze, smešten u pustinji Karakum u Turkmenistanu i poznat pod nadimkom "Kapija pakla", decenijama važi za upečatljiv spoj prirodnih pojava i ljudske intervencije.

Ova vatrena jama dugo je bila i turistička atrakcija i predmet naučnih analiza, o čemu su izveštavali brojni svetski mediji. Međutim, najnoviji satelitski snimci ukazuju da se intenzitet plamena smanjuje, što na prvi pogled deluje kao dobra vest, ali stručnjaci upozoravaju da posledice po klimu nisu tako jednostavne.

Kako navodi "Njujork tajms", infracrvena merenja pokazuju da je temperatura kratera opala za više od 75 odsto u poslednje tri godine. Ovi podaci zasnovani su na istraživanjima kompanije "Capterio", koja prati gasne baklje širom energetskog sektora.

Ovakav pad je posebno zanimljiv jer krater gotovo neprekidno gori od svog nastanka, koji se obično povezuje sa radovima sovjetskih geologa iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Prema najraširenijem objašnjenju, tokom bušenja je došlo do urušavanja tla nakon što je pogođeno nalazište prirodnog gasa, čime je nastala velika jama.

Kako bi se sprečilo širenje štetnih gasova, doneta je odluka da se metan zapali. Iako se verovalo da će vatra trajati kratko, podzemni izvori nastavili su da je održavaju više od pola veka.

Profimedia

Turkmenistanske vlasti godinama pokušavaju da ugase ovaj krater, navodeći zabrinutost zbog zdravlja ljudi i životne sredine. Tokom 2024. napravljene su dve nove bušotine u blizini, sa ciljem da se smanji dotok gasa, a "Turkmen Energy Forum" je 2025. naveo da je slabljenje plamena delimično posledica tih aktivnosti.

Ipak, analiza kompanije "Capterio" ukazuje na to da je pad intenziteta možda počeo i pre završetka bušenja, što otvara mogućnost da su u pitanju prirodne promene, poput varijacija pritiska u podzemnim slojevima gasa.

Dodatnu složenost daje i uticaj na klimu. Iako sagorevanje metana stvara ugljen-dioksid, koji je takođe gas staklene bašte, metan ima daleko jači efekat zagrevanja na kraći rok. Zbog toga njegovo sagorevanje može imati manji negativan uticaj nego njegovo direktno ispuštanje u atmosferu.

Prema podacima organizacije "Carbon Mapper", krater je između 2022. i 2025. u proseku emitovao oko 1.300 kilograma metana na sat, dok je u oktobru 2025. zabeležen maksimum od 1.960 kilograma na sat, piše "Njujork tajms".

Iako ove emisije nisu velike u poređenju sa industrijskim izvorima, njihov uticaj nije zanemarljiv. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da je Turkmenistan među vodećim svetskim emiterima metana, iako sam krater učestvuje sa oko 0,2 odsto u ukupnim emisijama zemlje.

Stručnjaci upozoravaju na paradoks: slabiji plamen ne mora nužno značiti manju štetu, jer bi veće količine nesagorelog metana mogle završiti direktno u atmosferi, što bi dodatno opteretilo klimu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi