Pogrešnog čoveka držali 17 godina u Gvantanamu i brutalno ga mučili: Mračna istorija američkog zatvora

Pakistanski taksista, Ahmed Rabani, konačno će napustiti ozloglašeni američki zatvor Gvantanamo u kome je proveo 17 godina.

Iako su ga pomešali sa traženim teroristom završio je iza rešetaka gde je bio podvrgnut mučenju, a nikada protiv njega nije bila podignuta nikakva optužnica.

Nakon 17 godina, Odbor za periodičnu reviziju, sačinjen od starijih zvaničnika šest američkih službi, uključujući i Stejt department i Ministarstvo za nacionalnu bezbednost, jednoglasno je odlučio da će Rabani biti pušten na slobodu.

Rabanijev pakao počeo je u Karačiju 2002. godine, posle terorističkog napada na Ameriku 11. septembra 2011.

Kako su ga pomešali sa traženim teroristom Hasanom Gulom, uhapšen je ispred Gulovog stana i predat Amerikancima.

 

 

Iako je tada uhapšeno nekoliko operativaca Al Kaide, Rabani nikada nije optužen za bilo koji zločin niti se verovalo da je umešan u terorističke aktivnosti.

Uprkos svemu tome, proveo je više od 545 dana nakon hapšenja na "crnoj lokaciji" u Avganistanu gde je CIA mučila zatvorenike.

Mučenje kojem je bio izložen Rabani detaljno je opisano u izveštaju američkog Senata 2014. godine, a zaključeno je da su mu ruke bile okovane iznad glave što mu je donosilo toliki bol da je na kraju pokušao da preseče sopstvenu ruku.

Svedočenja nekoliko ljudi, zatočenih na istom mestu, opisuju beskrajnu tamu, ćelije prekrivene izmetom i štetočinama, prebijanje, uskraćivanje sna, zakopavanje u simuliranim grobnicama, skidanje do gole kože i polivanje ledenom vodom, kao i zabrane odlaska u toalet mesecima.

Kako se navodi u izveštaju nevladine organizacije za ljudska prava "Repriv", istražitelji su znali da je Rabani pogrešan čovek, ali su ga svejedno maltretirali. Nakon što je više od godinu dana proveo u zatvoru CIA, prebačen je u vojni zatvor Gvantanamo, koji se nalazi na američkoj teritoriji na Kubi. Tamo je proveo 17 godina bez optužnice ili datuma određenog za bilo kakvo suđenje.

 

 

Njegov slučaj je privukao međunarodnu pažnju, a 2018. godine je napisao tekst koji je objavio Los Anđeles tajms. Otkrio je kako su ga stražari fizički i seksualno zlostavljali, hranili na silu ili mu uskraćivali hranu. U vreme objavljivanja članka, Rabani je rekao da pati od stomačnih problema toliko strašnih da ne može da jede čvrstu hranu, a da potom ne ispovraća krv. Ipak, laganiju hranu mu nisu davali.

Mentalno zdravlje mu je ozbljno narušeno.

- Nema jutra ili večeri. Postoji samo očaj - napisao je.

Rabani će zahvaljujući advokatima iz "Repriva" moći posle 19 godina da zagrli sina.

Inače, otkad je Gvantanamo otvoren 2002. godine tamo je bilo zatvoreno 780 ljudi, od kojih je 732 prebačeno na druge lokacije ili je pušteno, 38 se i dalje nalazi tamo, a 9 je preminulo u pritvoru.

Još je Barak Obama obećavao zatvaranje te ustanove, ali se to nije dogodilo, a i aktuelni predsednik SAD Džo Bajden je istakao da bi želeo da se to dogodi pre kraja njegovog mandata.

AP Photo/U.S. Navy, Shane T.McCoy, File

Istorijat zloglasnog kazamata

Gvantanamo je uspostavljen tokom vladavine američkog predsednika Džordža Buša mlađeg, a cilj je bio da se tamo drže osumnjičeni članovi Al Kaide koji su uhvaćeni tokom invazije na Avganistan 2001. godine.

Nalazi se na istoku Kube, u istoimenom zalivu, gde se nalazi američka mornarička baza. Ta teritorija je pala pod kontrolu SAD još krajem 19. veka, a baza je tema mnogih burnih rasprava Havane i Vašingtona.

Decenijama Kuba insistira da im se vrati sporna oblast uzeta 1898. godine. Kubanski prvi predsednik je 1903. godine potpisao ukaz o trajnom zakupu, a nekoliko decenija kasnije Amerikanci su rešili da baš tu postave zatvorski kompleks koji se danas sastoji od 7 jedinica. Prema navodima američke vojske, svi preostali zatvorenici se nalaze u jedinicama pet i šest.

Ko je sve bio tamo zatočen?

U zatvoru Gvantanamo je od 11. januara 2002. godine bilo pritvoreno 780 ljudi iz 48 zemalja. Samo protiv 16 su podignute optužnice.

Najviše osuđenika je bilo iz Avganistana (219), Saudijske Arabije (134), Jemena (115), Pakistana (72) i Alžira (23). Najmlađi je imao 15 godina - Omar Hadr, kanadski državljanin koji je posle 13 godina zatočeništva pušten na slobodu 2015. Inače, Hadr je priznao krivicu za ubistvo američkog narednika prve klase Kristofera Spira, na koga je navodno bacio granatu.

Godine 2017, kanadska vlada mu je isplatila 8,1 milion (američkih) dolara odštete i javno se izvinila za bilo kakvu umešanost u zlostavljanjima koje je pretrpeo.

Najstariji zatvorenik je bio Sajfula Parača (73), Pakistanac koji je poslednjih 17 godina proveo u Gvantanamu, takođe, bez ikakve optužnice.

U maju je utvrđeno da ne predstavlja pretnju, pa mu je dozvoljeno da se u narednih nekoliko meseci vrati kući.

Halid šeik Muhamed Profimedia

Od 2002. godine, 732 zatvorenika Gvantanama su poslata natrag u svoje zemlje ili su prebačeni u druge države.

Najviše zatvorenika iz Avganistana su primili Avganistan (203), Saudijska Arabija (140), Pakistan (63), Oman (30) i UAE (24).

Od 39 ljudi, koliko je ostalo u zatvoru, 17 se drže tamo do daljeg bez predloga o prebacivanju, a 10 njih bi moglo da bude premešteno ukoliko se steknu uslovi za to. Protiv 10 je američka vojska podigla optužnice, a dvoje je osuđeno.

Inače, tamo se nalazi Halid šeik Muhamed, navodni idejni vođa napada 11. septembra i četiri njegova saučesnika.

11. septembar je mogao da bude izbegnut? Kako je arhitekta napada na Kule bliznakinje pobegao FBI-ju

Zašto je i dalje otvoren?

Tokom 20 godina, Amerika je promenila 4 predsednika, a Gvantanamo je postao sinonim za kršenje ljudskih prava i mučenje zatvorenika.

Nekadašnji sekretar UN, Kofi Anan, poručio je 2006. godine da bi SAD trebalo da ga zatvore što pre, a Džordž Buš je svojevremeno izjavio da to neće biti lako.

Njegov naslednik Obama je već na početku svog mandata potpisao ukaz kojim se naređuje zatvaranje Gvantanama u narednih godinu dana, međutim, to se nikada nije dogodilo.

AP Photo/Lynne Sladky

Donald Tramp je promenio priču, pa je 2018. godine naložio da Gvantanamo ostane otvoren.

Džo Bajden je obećao da će ga zatvoriti...

U julu 2021. godine pušten je prvi zatvorenik pod Bajdenovom administracijom, a radi se o Marokancu Abdulu Latifu Naseru koji je tamo bio zatočen od 2002. bez optužnice.

540 zatvorenika je pušteno u Bušovo vreme (2001-2009), oko 200 tokom Obamine vladavine (2009-2917), jedan tokom Trampovog mandata (2017-2020).

- Zatvor je otvoren i posle 20 godina zbog američke pristrasne politike, i nažalost, zatvorenici su taoci te politike - rekao je Ramzi Kasem, profesor na Univerzitetu Siti Njujorške škole prava koji zastupa još jednog zatvorenika, zatočenog godinama bez ikakve optužnice.

AP Photo/Jacquelyn Martin

Reč je o Moatu al Alviju, jemenskom državljaninu, koga su pakistanske snage zarobile u decembru 2001. godine nadomak avganistanske granice i predale ga vojsci SAD. On je tada napomenuo da je bežao iz bezbednosnih razloga, ali da nije borac. Kako je kazao, oteli su ga i predali američkoj vojsci koja ga je u januaru 2002. prebacila u Gvantanamo. Nikada nije optužen, a Vrhovni sud mu je 2019. odbio zahtev za oslobađanjem bez obrazloženja.

Kako kaže profesor Kasem, ne postoji politička volja da se zatvori Gvantanamo.

AP Photo/U.S. Navy, Shane T.McCoy, File

Velika prepreka su i vojne komisije koje je Ministarstvo odbrane SAD organizovalo van okvira američkog i međunarodnog prava da bi podiglo optužbe protiv zatočenika u Gvantanamu.

Na taj način američka vlada može da sakrije dokaze o mučenju i beskonačno drži zatvorenike u Gvantanamu.

- Komisije su stvorene kako bi se izbegla pravila koja bi obično ograničila delovanje regularnog civilnog ili vojnog suda, posebno zabranu korišćenja spornih dokaza - objasnio je Kasem.

Zatvorenicima se dodeljuju advokati i nije im dozvoljen uvid u dokaze koji se vode protiv njih. 

Veliki broj advokata i boraca za ljudska prava se godinama bori da se Gvantanamo zatvori.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi