"Jeli smo meso mrtvih prijatelja da bismo preživeli": Jeziva svedočanstva putnika zarobljenih 72 dana posle pada aviona u Andima

13.10.2021

15:15

0

Manje od polovine putnika preživelo je i lavinu i hladnoću, donevši odluku koju nisu ni sanjali da će morati da razmatraju

"Jeli smo meso mrtvih prijatelja da bismo preživeli": Jeziva svedočanstva putnika zarobljenih 72 dana posle pada aviona u Andima
Profimedia

Na današnji dan, 13. oktobra 1972, dogodila se avionska nesreća o kojoj su se ispredale mnoge priče decenijama nakon što se desila. Urugvajski avion sa 40 putnika i pet članova posade srušio se u nenaseljeno područje Anda, u blizini granice Argentine i Čilea.

U njemu su bili članovi ragbi tima "Christian Brothers", njihovi prijatelji, porodice i saradnici, a uzrok pada bili su veoma loši vremenski uslovi. Pri samom padu poginulo je 12 putnika, a petoro ih je izdahnulo sledećeg jutra od posledica povreda.

Na visini od 3.600 metara nesrećni putnici su uspeli da prežive čak 72 dana, dok konačno nisu spaseni 23. decembra.

Jedan od 16 ljudi koji su preživeli, pedijatar i kardiolog Roberto Kanesa (68), ispričao je detalje njihove borbe u svojoj knjizi, u kojoj je priznao da mu je to iskustvo potpuno promenilo život. 

U vreme nesreće Kanesa je imao 19 godina, a trenutak pada aviona do danas nije zaboravio. Gledajući kroz prozor osetio je da nešto nije u redu, turbulencija je bila neuobičajeno jaka, a avion je naglo propadao, da bi se na kraju sjurio niz liticu, prilikom čega je došlo do jake eksplozije u kojoj je život izgubilo 12 osoba. 

- Grčevito sam se držao za sedište i molio se da preživim. Oko sebe sam čuo vriske, ali ništa nisam video od dima i vatre - ispričao je on, dodajući da su putnici posle nesreće bili razbacani oko letelice.

Scena iz filma "Alive", koji je snimljen 1993. godine; Profimedia

 

Prvo je ugledao svog prijatelja Gustava Zerbina, koji se obradovao što nije nije jedini preživeli. 

- Bilo je neverovatno hladno, pa smo otvorili kofere da bismo našli topliju odeću. U to vreme bio sam student medicine u Urugvaju, a kao ragbi fanatik krenuo sam sa timom na utakmicu. Bili smo mladi, srećni i zdravi. Ali sve se promenilo u sekundi - rekao je on pre nekoliko godina.

Nesreća za nesrećom

Dok su pokušavali da prežive u teškim vremenskim prilikama, u okruženju koje nije imalo mnogo toga da ponudi osim nepreglednog snega, 17. dana posle pada zadesila ih je još jedna nesreća - na preživele se obrušila lavina, koja je usmrtila još nekoliko ljudi. 

U narednim nedeljama umirao je jedan po jedan preživeli od promrzlina i gladi, a oni koji su opstajali gubili su svaku nadu da će biti spaseni, uvereni da su spasilačke ekipe odavno odustale od potrage, verujući da preživelih sigurno nema.  

Na kraju su nesrećni ljudi bili prinuđeni da urade nešto što su mislili da nikad neće uraditi. Počeli su da jedu ljudsko meso svojih umrlih saputnika. 

- Bilo je odvratno. Osećao sam se poniženo. Dostojanstvo mi je bilo na dnu. Morao sam da pojedem komad mesa svog prijatelja da bih preživio. To je bila jeziva i odvratna odluka - rekao je Kanesa.

Scena iz filma "Alive", koji je snimljen 1993. godine; Profimedia

 

Odluku o tome da jedu ljudsko meso promrzli očajnici nisu lako doneli.

- Lomio sam se i pitao se da li je bolje da umrem. Setio sam se majke i poželeo da se što pre vratim kući. Tada sam imao i devojku Lauru, s kojom sada imam troje dece. Pojeo sam jedan komad i posle tog ogromnog koraka koji sam napravio ništa se nije desilo - rekao je Kanesa, ističući da je za to vreme mislio da ne želi da njegova majka prolazi kroz bol zbog gubitka sina kao što je on prolazio zbog gubitka prijatelja.

Dugo očekivani spas

Poslednjih 16 preživelih spaseni su 72 dana posle pada aviona, nakon što su Kanesa i Nando Parado odlučili da se spuste u dolinu i pronađu pomoć. 

Bila su im potrebna puna dva meseca da shvate da ih niko neće spasti ako se sami ne spuste niz planinu da potraže pomoć.

- S prvim znacima svitanja krenuli smo u smrtonosnu misiju, sa nekoliko pulovera i pantalona na sebi. To smo obukli bez problema, jer smo dosta smršali, a na leđima smo poneli improvizovane vreće za spavanje. U ragbi čarapi poneo sam mnogo hrane, komade smrznutog ljudskog mesa koje smo s mnogo bola odsekli s tela naših smrznutih prijatelja. Nando i ja samo nosili ragbi čizme, jastuke iz aviona koristili smo kao skije, a svaki od nas poneo je i po konopac i štap. Nismo imali ideju šta bi moglo da nam treba za takav put. Planina pred nama bila je kao zid, a vazduh toliko redak da smo morali da zastajemo na svakih nekoliko koraka - prisetio se Kanesa.

Profimedia

 

Njih dvojica su sve vreme mislila da će na svom putu umreti, ali su odlučili da je bolje da to urade nego da ostanu pored olupine jedući svoje prijatelje sve dok ne budu imali šta više da pojedu.

- Razum i telo počeli su da nas izdaju sedmog dana. Koža je počela da mi poprima zelenkastu boju, a prsti da crne od hipotermije. Tog dana u 16.15 sunce je i dalje sjalo, a trebalo je da nestane pre pola sata. "Nando, to znači da smo sišli s planine. Tamo! Tamo je izlaz", uzviknuo sam. Noć je pala u 19.12 - napisao je Kanesa u knjizi.

Čileansko vazduhoplovstvo obezbedilo je tri helikoptera za pomoć u spasavanju. Leteli su u treškim vremenskim uslovima, po magli, a sa vojnicima je krenuo Parado, koji se dobrovoljno javio da odvede helikoptere do mesta pada. Doneo je pilotsku kartu leta i vodio helikoptere uz planinu do lokacije na kojoj su se nalazili preostali preživeli.

O poznatoj priči o preživelima među najvišim vrhovima Anda ispredene su legende, snimljeno je više filmova i dokumentaraca i objavljeno na hiljade tekstova.

Svoje iskustvo ispričao je pre nekoliko godina i Roj Harli, inženjer iz Montevidea, jedan od ragbi igrača.

- Kada sam se ukrcao na taj avion, imao sam 87 kilograma. Bio sam ragbi igrač, mlad, mišićav, trenirao sam redovno. Vratio sam se sa 38. Jedino što smo mi želeli bilo je da se vratimo svojim kućama. Jedino smo mogli da uzmemo energiju iz tela. Znaš li ti kako je strašno tamo? Tu nema nijednog korena, nema ničega. Pojeli smo pastu za zube. Jeli smo cigarete. Probali smo kožu iz cipela, ali ju je nemoguće jesti - rekao je Harli.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti