Svi Sarkozijevi skandali: Nije samo Gadafiju uzeo milione, a mrzeli su ga zbog luksuza i burnog ljubavnog života

Nekadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi proglašen je krivim zbog nezakonitog finansiranja svoje kampanje za predsedničke izbore 2007. godine, a osuđen je na godinu dana zatvora. 

Zatvorsku kaznu će moći da služi kod kuće noseći elektronsku nanogvicu.

Sarkozi, koji nije prisustvovao ročištu u sudu u Parizu, optužen je da je potrošio duplo više od zakonom maksimalno dozvoljene sume od 22,5 miliona evra tokom kampanje.

Sud je ustanovio da je Sarkozi znao za zakonski limit troškova i da svojevoljno nije kontrolisao dodatne troškove.

Tužilaštvo je tražilo kaznu od šest meseci zatvora i šest meseci uslovno, uz novčanu kaznu u visini od 3.750 evra.

Tanjug/AP photo

Kako je izbio skandal?

Sarkozi je od libijske vlade primio sredstva kako bi finansirao predsedničku kampanju 2007. godine, pokazao je izveštaj francuskog portala Mediapart iz 2012. 

Prethodno je Saif al Islam, sin ubijenog libijskog vođe Muamera Gadafija, izneo slične tvrdnje.

U jeku rata 2011. godine, na pitanje šta misli o Sarkoziju, Saif je opleo po francuskoj vladi jer je priznala prelaznu vladu Nacionalnog veća u Libiji, koju su postavili pobunjenici iz Bengazija.

- Sarkozi prvo mora da vrati pare koje je uzeo od Libije kako bi finansirao svoju kampanju. Mi smo ga finansirali i imamo sve detalje koje smo spremni da objavimo. Prvo želimo da ovaj klovn vrati novac natrag libijskom narodu. Dobio je podršku da bi mogao da im pomogne, ali nas je razočarao - vrati nam naš novac! - rekao je 2011. godine.

Profimedia

Kako je počela istraga?

Francuska je 2013. godine pokrenula istragu nakon pisanja portala Mediapart. Preneli su reči francusko-libanskog biznismena Zijada Takijedina koji je naveo da je prebacio 5 miliona evra od nekadašnjeg Gadafijevog načelnika obaveštajne službe, Abdulaha Senusija, ka Sarkozijevom menadžeru kampanje Klodu Geanu.

Četiri godine kasnije, agenti francuske Agencije za borbu protiv korupcije su sudijama pokazali izveštaje koji su ukazivali na to da je postojala neprijavljena cirkulacija novca među ljudima koji su radili u Sarkozijevoj kampanji.

Erik Voert, blagajnik kampanje, priznao je da je distribuirao gotovinu radnicima, ali je insistirao da je novac dolazio od anonimnih donacija.

Istraga je započeta zbog pronevere javnih fondova i trgovine uticajem, ali je kasnije proširena i na "ilegalno finansiranje kampanje".

Ko je sve umešan?

Osim Sarkozija i Gadafija, koji su sklopili dogovor o prebacivanju 50 miliona evra u oktobru 2005. godine, tokom posete Francuza Tripoliju, u čitavu priču je umešano još nekoliko ljudi.

Sarkozi svih ovih godina negira optužbe, a Gadafi je ubijen tokom prevrata u Libiji 2011. pa nije imao šansu da se brani.

Profimedia

Aleksandar Đuhri, nekadašnji Sarkozijev saradnik, optužen je da je rukovodio tokovima novca iz Libije ka Francuskoj. Uhapšen je početkom 2018. godine u Londonu zbog optužbi za pranje novca, a dve godine kasnije je izručen Francuskoj. Tražen je zbog navodne umešanosti u prodaju vile u Francuskim Alpima, vrednosti 1,3 miliona evra, za oko 10 miliona evra. Libijski investicioni fond, kojim je rukovodio Bašir Saleh - nekadašnji šef osoblja Muamera Gadafija, kupio je posed, ali se Đuhri sumnjiči da je on pravi vlasnik. Takođe je optužen da je platio 500.000 evra Sarkozijevom saradniku Geanu "kako bi iskoristio svoju poziciju da sprovodi različite intervencije u korist Đuhrija".

Sumnja se da je Đuhri pomogao Salehu da pobegne iz Francuske 2012. godine privatnim džetom u Niger. Đuhri sve vreme tvrdi da je žrtva "sudske klopke".

Zanimljivo je da je 1981. godine uhapšen zbog naoružane pljačke zlatare, ali da je oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Klod Gean je nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Francuske i nekadašnja Sarkozijeva desna ruka.

Navodno je primao novac od Takijedina, a 2018. godine je stavljen pod istragu zbog transfera od pola miliona evra 2008. Sve je tada negirao rekavši da je novac došao od prodaje dve slike.

2015. godine je osuđen na dve godine uslovne kazne, zabranjeno mu je da se bavi javnom funkcijom na 5 godina i morao je da plati 75.000 kazne zbog uzimanja 210.000 evra iz fonda koji je bio namenjen policiji, kako bi novac koristio za sebe i svoje osoblje.

Profimedia

Bris Ortefo, još jedan nekadašnji ministar unutrašnjih poslova, pratio je Sarkozija na njegovom putu u Tripoli 2005.

Erik Voert je priznao da je raspodeljivao novac zaposlenima kampanje bez unošenja podataka u zvanične finansijske izvode. Ipak, tvrdio je da je novac dolazio od donacija. Sve optužbe protiv njega su odbačene 2015. godine.

Novinari Mediaparta koji su prvi objavili priču su bili Fabris Arfi i Karl Laske. Objavili su zvanični libijski dokument koji pokazuje prenos 50 miliona evra, a iako je Sarkozi govorio da je lažan, francuski sudovi su 2016. godine utvrdili da je verodostojan.

Bašir Saleh je nekadašnji Gadafijev blagajnik koji je rekao da je libijski vođa finansirao Sarkozija.

Šukri Ganem je bio ministar za naftu pod Gadafijevom 2006. godine i tokom Sarkozijeve kampanje. Francuske vlasti veruju da je bio ključni igrač u prenosu novca. Posle revolucije, Šukri je pobegao u Evropu, a boravio je u Beču i Londonu. Pronađen je mrtav u Dunavu 29. aprila 2012. godine. Sumnjalo se na srčani udar, ali uzrok smrti nije jasno utvrđen. Telo je kasnije prebačeno u Libiju gde je i sahranjen.

Gadafijev saradnik otkrio detalje

Bivši glavni prevodilac i bliski saradnik Muamera Gadafija, Moftah Misuri, u jednom intervjuu naveo je da je samo jedno francusko ministarstvo dobilo 2,7 milijardi od Libije.

Dugo se postavljalo i pitanje zašto je pukovnik Gadafi rešio da podrži Sarkozija. Neki tvrde da je tako odlučio jer mu je Sarkozi obećao da će sa spiskova Interpola skinuti imena bliskih Gadafijevih saradnika. Drugi su govorili da je Sarkozi navodno obećao da će se potruditi da ukine sankcije Libiji.

- Libija se uvek koncentrisala na razvoj Afrike. Libija je imala projekte za razvoj afričkog kontinenta, kao što je na primer bilo lansiranje prvog afričkog satelita KAF, uvođenje zajedničke valute dinara na severu Afrike ili formiranje zajedničke afričke vojske. Bilo je tu još različitih projekata i planiranih investicija.

Osim toga, pukovnik Gadafi je izašao iz projekta saveza država Mediterana koji je razvijao Sarkozi, jer bivši francuski predsednik insistirao na uključivanju Izraela, a Gadafi se sa druge strane zalagao za uključivanje Egipta i Grčke. Sarkozi je sa velikim entuzijazmom razvijao i podržavao taj projekat, ali Gadafi je iz tog saveza izašao zbog Izraela.

Treće, kada je tokom posete Parizu, na poziv francuskog predsednika, bio potpisan veliki broj sporazuma, Sarkozi je na konferenciji za novinare izjavio da je prijateljstvo ojačano brojnim milionskim ugovorima. Međutim, u realnosti Libija nije baš efikasno ispunjavala preuzete obaveze i možda se Sarkozi uvredio, imajući u vidu da je on Francuze konstantno ubeđivao da su odnosi sa Libijom čvrsti i dobri u svim sferama. Međutim, iskreno govoreći, ja ne znam kakve je zapravo porive imao pokojni Gadafi, a ne bih voleo da dajem neke lične ocene - kazao je Misuri.

Svi Sarkozijevi skandali

Sarkozi, koji je bio predsednik od 2007-2012, godinama negira sve optužbe i tvrdi da je žrtva “lova na veštice”.

Sarkozi se nakon mandata povukao, iako je i dalje uticajan među konzervativcima. On je drugi francuski predsednik u modernoj istoriji, posle Žak Širaka, koji je osuđen za korupciju, a važi za najkontroverznijeg lidera ove zemlje i skandal-majstora.

Sarkozi se sumnjičio da je uz pomoć svog pravnog savetnika 2014. pokušao da sazna detalje iz istrage o njegovoj predsedničkoj kampanji, a zauzvrat je nudio pomoć za sticanje funkcije u Monaku.

Istraga o finansiranju kampanje pokrenuta je protiv Sarkozija zbog navoda da je 2007, tokom predsedničke kampanje prihvatio nelegalne isplate od naslednice kompanije “Loreal” Lilijan Betankur. Za aferu se saznalo na osnovu prisluškivanja Sarkozija i njegovog advokata Ercoga, nakon što je Sarkozi napustio Jelisejsku palatu, a zbog druge afere - da je Libija finansirala njegovu kampanju.

 

 

Sarkozi je priveden na saslušanje u martu 2018. zbog sumnje u nezakonito finansiranje njegove predsedničke kampanje 2007.

Njegove muke počele su svega mesec dana nakon što je napustio Jelisejsku palatu. Kako više nije uživao predsednički imunitet, finansijska policija se ubrzo pojavila na vratima njegove vile u Parizu, tragajući za dokumentima koji bi pokazali da je Betankurova nezakonito davala sredstva za njegovu kampanju.

Sada već pokojna Betankur je bila osumnjičena za to još 2007, nakon što su se pojavile optužbe da je premašila zakonom ograničenu sumu koja je dozvoljena kod pojedinačnih donacija. Sarkozi je oštro porekao, ali su mediji prenosili da je Betankurova navodno te godine dala 50.000 evra u gotovini blagajniku Sarkozijeve stranke za predsedničku kampanju, što je daleko iznad dozvoljenih 4.600 evra za pojedinačne donacije.

Nakon “afere Betankur”, u julu 2014, Sarkozi je saslušan u policiji zbog navoda da je sudiji Žilberu Aziberu obećao prestižnu ulogu u Monaku u zamenu za te informacije. Saslušan je i sudija, a veruje se da je ovo prvi put da je bivši predsednik Francuske zadržan u pritvoru, iako je njegov prethodnik Žak Širak osuđen 2011. zbog pronevere dok je bio gradonačelnik Pariza. Sarkozi je tada proveo 15 sati u pritvoru.

 

 

Dok je nemački “Frankfurter noje prese” pisao o “mafijaškom stilu” Sarkozija, a “Darmšteter eho” o “primeru arogantnog i kriminalnog ponašanja političke elite koje su se Francuzi otarasili birajući Emanuela Makrona za predsednika”, Sarkozi je tada sudijama koje su protiv njega pokrenule formalnu istragu rekao da su optužbe o nelegalnom primanju novca iz Libije lažne i da su mu “pretvorile život u pakao”.

“Frankfurter” se tada osvrnuo i na vreme posle dotične, sporne kampanje, podsećajući da je 2011. Francuska insistirala da se Gadafi vojno napadne.

Bilo kako bilo, Sarkozi je u februaru 2016. optužen zbog ilegalnog finansiranja političke kampanje. Treba pomenuti da je iste godine kad je Sarkozi optužen njegov bivši partner Arno Klod imenovan u “Panamskim papirima”, aferi koja je tad uzdrmala svetsku javnost nakon što su “procurili” detaljni podaci o nezakonitom poslovanju nekih od 214.488 ofšor biznisa.

Život u luksuzu

Sarkoziju su prebacivali i zbog rasipničkog, luksuznog stila života. Navodilo se kako je odmah po stupanju na dužnost predsednika otišao na krstarenje jahtom i zloupotrebio službeni položaj i tajkunu Bernardu Tapijeu dao 400 miliona državnog novca.

Ali, novac nije jedini Sarkozijev “trn u oku”. On je poznat i po burnom ljubavnom životu. Sarkozi je pre Karle Bruni, s kojom se oženio 2008. dobio ćerku, što je bio prvi put da je jedan francuski predsednik dobio dete i imao više brakova.

Sa prvom suprugom, Mari Dominik Kulioli, venčao se u septembru 1982. Njen ujak Ahil Pereti je bio gradonačelnik Neja na Seni i politički mentor Sarkozija. Dobili su dva sina, a razveli su se 1996, nakon više godina otuđenog života. Sarkozi, koji je postao gradonačelnik Neja na Seni nakon Peretija, zahvaljujući funkciji upoznao je bivšu manekenku Sesiliju Atias (tada Ciganer-Albenis), koja je 1988. ostavila svog muža zbog njega. Par se venčao 1996. a sledeće godine dobili su sina.

Profimedia

Međutim, 2005. su mediji preneli da je Sesilija ostavila Sarkozija zbog Ričarda Atiasa, a govorkalo se i da je on imao aferu sa novinarkom Anom Fuldom. Par se razveo u oktobru 2007, ubrzo nakon što je Sarkozi postao predsednik Francuske. Manje od mesec dana od razvoda, Sarkozi je upoznao manekenku i pevačicu Karlu Bruni.

Osim toga, Sarkozi je u oktobru 2009. optužen za nepotizam, nakon što je pomogao sinu Žanu u pokušaju da postane šef javnog tela koje upravlja najvećim francuskim poslovnim distriktom EPAD. Skandali se vezuju i za Sarkozijevog mlađeg sina Luisa, koji je tokom 2014. “ratovao” na “Tviteru” sa sinom bivše žene francuskog predsednika Fransoe Olanda, naslednika njegovog oca.

I Sarkozijev brat Olivije se našao u medijima, kad je prošle godine objavljeno da se razvodi od glumice Meri Kejt Olsen, nakon pet godina braka.  

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi