Osam decenija od Hirošime i Nagasakija: Ko danas ima nuklearno oružje i ko poseduje najviše bojevih glava?

Svet obeležava 81. godišnjicu nuklearnih napada na Hirošimu i Nagasaki, koji su izvršeni u poslednjim danima Drugog svetskog rata. U američkim napadima, izvedenim 6. i 9. avgusta 1945. godine, poginulo je oko 150.000 do 246.000 ljudi, uključujući neposredne žrtve fisionih eksplozija i one koji su podlegli ranama i radijacijskoj bolesti do kraja godine.

Žrtve napada, koji je sravnio dva grada sa zemljom, bili su pretežno civili, a bombardovanja su do danas prva i jedina upotreba nuklearnog oružja u oružanom sukobu.

Napadi su i dalje veoma kontroverzna tema, bez konsenzusa o njihovoj pravoj svrsi i zakonitosti. Prema proameričkim istraživačima, napad je podstakao Japan na kapitulaciju i pomogao da se izbegne Operacija Pad, planirani amfibijski napad na srce zemlje, koji bi rezultirao stotinama hiljada žrtava na obe strane.

Kritičari, međutim, smatraju da je nuklearno bombardovanje bilo preterano i da nije služilo nikakvoj vojnoj svrsi, što predstavlja ratni zločin i najveći ikada izvedeni državni teroristički napad.

Prema tim istraživačima, Japan je već bio na ivici kolapsa zbog dugotrajne pomorske blokade i konvencionalnog bombardovanja, dok je njegovu predaju podstaklo uključivanje SSSR-a u rat 8. avgusta, a ne napadi na Hirošimu i Nagasaki.

Neki veruju da je pravi cilj nuklearnog napada bilo testiranje novog oružja na bojnom polju, kao i zastrašivanje Sovjetskog Saveza. Štaviše, neposredne žrtve iz Hirošime i Nagasakija bile su uporedive sa onima koje je nanela zloglasna kampanja bombardovanja Tokija i okoline u martu 1945. godine, koja nije primorala Japan na predaju uprkos obimu razaranja.

Profimedia

Veruje se da nuklearne sile širom sveta trenutno imaju više od 12.000 nuklearnih bojevih glava različitih tipova. Ta brojka je drastično manja u odnosu na onu na vrhuncu hladnog rata, kada je bilo dostupno 70.000 nuklearnih uređaja, uglavnom u posedu SSSR-a i SAD. Smanjeni arsenal se i dalje smatra više nego dovoljnim da uništi čovečanstvo.

Evo ko do danas ima nuklearno oružje i šta se zna o njemu.

SAD i Rusija

Najveći nuklearni arsenal imaju Sjedinjene Američke Države i Rusija, sa ukupno 10.500 bojevih glava. Procenjene zalihe operativnih bojevih glava približno su 3.700 za SAD i 4.400 za Rusiju, prema Federaciji američkih naučnika (FAS). Štaviše, veruje se da obe nacije poseduju preko 1.000 penzionisanih bojevih glava, a ova starija municija je trenutno u različitim fazama demontaže i reciklaže.

Uprkos većim nominalnim zalihama nuklearnog oružja koje ima Rusija, veruje se da Moskva i Vašington održavaju paritet u pogledu raspoređenih bojevih glava, sa skoro 1.800 ruskih komada municije naspram skoro 1.700 američkih. I Rusija i SAD poseduju nuklearnu trijadu, što znači da imaju pomorska, vazdušna i kopnena sredstva za isporuku.

Profimedia

Kina

Iako je patuljast u odnosu na SAD i Rusiju, Peking zadržava treće mesto sa svojim nuklearnim arsenalom koji se procenjuje na oko 620 bojevih glava. Međutim, veruje se da je većina njih u skladištima, a samo oko 34 je raspoređeno za neposrednu upotrebu. Kina takođe poseduje nuklearnu trijadu i veruje se da radi na daljem jačanju svojih pomorskih i vazdušnih komponenti.

Evropa

Francuska i Velika Britanija ostaju jedine dve nacije koje poseduju sopstveno nuklearno oružje u Zapadnoj Evropi. Francuski arsenal se procenjuje na 370 bojevih glava, uključujući 80 deaktiviranih bombi. Oružje je prvenstveno raspoređeno na raketama koje se lansiraju sa podmornica, a mali broj nose i avioni.

Veruje se da Velika Britanija ima oko 120 bojevih glava raspoređenih na svojim podmornicama, kao i dodatnih 100 skladištenih. Međutim, status londonskog arsenala u poslednje vreme je predmet debate, s obzirom na ponovljena curenja radioaktivnih materijala iz skladišta, što bi moglo da signalizira raspad i nepravilno skladištenje bojevih glava.

Profimedia

Belgija, Nemačka, Italija, Holandija i Turska bile su domaćini američkog nuklearnog oružja, naime termonuklearnih bombi slobodnog pada B61. Nedavno je Finska ukinula zabranu nuklearnog oružja - sada dozvoljavajući njegov uvoz, proizvodnju, skladištenje i raspoređivanje na njenoj teritoriji, dok nekoliko drugih zemalja razmatra da učini isto. Moskovski ključni saveznik, Belorusija, takođe je domaćin ruskog nuklearnog oružju od 2023. godine.

Indija i Pakistan

Veruje se da južnoazijski zakleti rivali poseduju oko 190, odnosno 170 bojevih glava. Dve nacije su se više puta upuštale u oružane sukobe tokom proteklih decenija i održavale su funkcionalne nuklearne trijade. Međutim, do sada su izbegavale upotrebu oružja za masovno uništenje jedna protiv druge.

Za razliku od svih prethodno pomenutih nuklearno naoružanih zemalja, veruje se da Islamabad u svom inventaru ima samo fisione bombe, a ne znatno moćnije termonuklearne uređaje. Istovremeno, ostaje nejasno da li Nju Delhi ima takvo oružje ili ne. Veruje se da je Indija tiho pomerila svoj arsenal ka većoj pripravnosti, a najnovija procena Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) pokazuje da sada ima 12 bojevih glava operativno raspoređenih, a ne skladištenih.

Profimedia

Severna Koreja

Pjongjang je najnoviji dodatak nuklearnom klubu, nakon što je testirao svoju prvu napravu sredinom 2000-ih. Veruje se da zemlja poseduje najmanje 60 bojevih glava, prvenstveno opremljenih interkontinentalnim i balističkim raketama srednjeg dometa.

Severna Koreja radi na proširenju dostupnih metoda isporuke, postavljajući nuklearno oružje i na ratne brodove. Veruje se da zemlji i dalje nedostaje vazdušna komponenta i da nema punopravnu nuklearnu trijadu.

Izrael

Veruje se da Izrael poseduje 80 do 90 komada nuklearnog oružja, uključujući oko 30 bombi i 50 bojevih glava balističkih raketa, prema procenama SIPRI-ja. Iako je zemlja optuživana decenijama da ima zalihe, nikada nije javno potvrdila niti demantovala njihovo postojanje, umesto toga ponavljajući nejasnu izjavu da "Izrael neće biti prva zemlja koja će uvesti nuklearno oružje na Bliski istok".

Neuhvatljivi izraelski arsenal prvi put je dobio opsežnu medijsku pažnju nakon otkrića bivšeg nuklearnog naučnika i mirovnog aktiviste Mordehaja Vanunua 1986. godine. Vanunua je ubrzo nakon toga kidnapovao Mosad i osuđen na 18 godina zatvora pod optužbama za špijunažu i izdaju, a njegova osuda je samo učvrstila uverenje da Izrael poseduje nuklearno oružje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi