Glavobolja na drugom kontinentu: Zašto Španija ima enklave u Africi?

Dve male španske enklave na severnoj obali Afrike dugo su bile žarište u njenim odnosima sa Marokom, sa kojim se teritorije graniče.

Jedine takve evropske teritorije na afričkom tlu uključuju autonomne gradske enklave Seuta i Melilja, kao i Španske suverene teritorije (Plazas de soberanía) - grupa stenovitih ostrva uz marokansku obalu, koja uključuju ostrva Čafarinas, Alusemas i Penjon de Velez de la Gomera.

Iako Španija tvrdi da poseduje ove enklave, Maroko ne priznaje španski suverenitet nad njima i zahteva njihov povratak od sticanja nezavisnosti od Francuske 1956. godine. Teritorijalni spor je rezultirao dugogodišnjim političkim tenzijama između Španije i Maroka.

Prošle nedelje, nakon što je više od 50.000 migranata prešlo granicu i upalo u špansku enklavu Seuta, te tenzije između Madrida i Rabata ponovo su se pojačale. Većina migranata se od tada vratila u Maroko, ali je nekoliko hiljada njih ostalo u Seuti do danas.

Zašto Španija ima enklave na severu Afrike?

Enklave Seuta i Melilja, zajedno sa nekoliko ostrvaca kod obale Maroka, predstavljaju poslednje ostatke španskog kolonijalnog carstva.

Profimedia

Seuta je prvo došla pod portugalsku vlast 1415. godine pre nego što je postala deo Španije 1580. godine, dok je Melilju osvojio španski plemić 1497. godine. Seuta je ostala pod španskom kontrolom nakon što je Portugal povratio nezavisnost 1640. godine posle dugog rata.

- Španija je dostigla svoj najveći obim u Latinskoj Americi, a gubitkom Kube, Kostarike i Filipina 1898. godine prebacila je svoj uticaj na Afriku, iako ju je većina evropskih kolonijalnih sila već podelila među sobom - objasnila je Jolanda Aiksela Kabre, antropolog u IMF-CSIC u Barseloni.

Nakon dekolonizacije Afrike u prošlom veku Seuta i Melilja su ostale jedine teritorije pod kontrolom Evropljana na afričkom kopnu. Iako se geografski nalaze u Africi, enklave se smatraju španskim teritorijama i čine deo spoljne granice EU.

- Za Španiju je održavanje ovih enklava od suštinskog značaja na simboličkom nivou jer one pojačavaju špansku veličinu, njenu imperijalnu prošlost koju država i dalje smatra nosiocem civilizacije u kontrastu sa varvarstvom, što je pojam koji je savršeno sažet u diskursu da je Kolumbo, predstavljajući katoličke monarhe, "otkrio" Ameriku - rekla je ona.

Zašto enklave nisu pripale Maroku nakon sticanja nezavisnosti?

Profimedia

Selim Baluati Lahlufi, istoričar i istraživač specijalizovan za istoriju Severne Afrike i planinskog regiona Rif na severu Maroka, rekao je da Seuta i Melilja i dalje postoje kao odvojene teritorije jer njihov status "prethodi nastanku modernog Maroka".

- To su enklave koje su vekovima okupirane - rekao je on za Al Džaziru.

Ali od sticanja nezavisnosti od Francuske 1956. godine, koju je Španija priznala, a zadržala svoje enklave, Maroko je dosledno tvrdio da su Seuta i Melilja, koje naziva "Sebtah i ​​Melila", i Španske suverene teritorije, deo njegove teritorije i zahtevao je njihov povratak.

- Marokanski političari uvek su ovo koristili kao kritiku Španije - rekao je Lahlufi.

Samir Benis, viši politički savetnik sa sedištem u Vašingtonu, koji je suosnivač "Maroko Vorld Njuza" i stručnjak za spoljnu politiku Maroka, rekao je da su od sticanja nezavisnosti teritorijalne pretenzije Maroka prema Seuti i Melilji često bile u centru zategnutih odnosa između Španije i Maroka.

- Možda ovo pitanje ne bi imalo isti štetan efekat na bilateralne odnose da su marokanski lideri pokazali veću odlučnost početkom 1960-ih, u vreme kad je perioda dekolonizacije bio na vrhuncu, da iznesu pitanje pred Ujedinjene nacije i traže da se ova dva grada priznaju kao kolonijalne teritorije koje treba osloboditi od svakog stranog prisustva - rekao je on.

Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

Objasnio je, međutim, da postoje dva važna faktora koja su navela marokanske vlasti da se uzdrže od ovog kursa u nastojanju da obnove teritorijalni integritet zemlje.

- Prvi je bio sam obim teritorijalnih sporova između Španije i Maroka. S obzirom na teškoće sa kojima se Maroko suočavao istovremeno osporavajući špansku kontrolu nad nekoliko teritorija, marokanska vlada je odlučila da postepeno nastavi sa svojim naporima da povrati delove marokanske teritorije koji su ostali pod španskom vlašću - kazao je on.

- Drugi faktor koji je naveo marokansko rukovodstvo da odloži rešavanje pitanja Seute i Melilje bila je spremnost koju su pokazale španske vlasti da postepeno reše svoje teritorijalne sporove sa Marokom. Na kraju se ova strategija pokazala veoma korisnom za zaštitu španskih interesa u ova dva grada - dodao je Benis.

Koliko prava Maroko polaže na ove enklave?

Benis je rekao da je pravo Maroka na teritorije relativno slabo, ali da "zemlja može da se pozove na niz istorijskih, geografskih i ljudskih argumenata koji dovode u sumnju stav Španije".

Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

Džejmi Trinidad, saradnik i direktor studija prava na Volfson koledžu Univerziteta u Kembridžu, takođe je rekao da je polaganje prava Maroka na ove teritorije slab prema međunarodnom pravu.

- To je politički, a ne pravni zahtev, sličan zahtevu Španije za Gibraltar (britanska prekomorska teritorija), koji se nalazi preko puta moreuza u odnosu na Seutu - rekao je on.

- Sedamdesetih godina prošlog veka Maroko je zatražio od UN da uvrsti teritorije na listu "nesamoupravnih teritorija" koje nadgleda Specijalni komitet UN za dekolonizaciju, ali su UN ignorisale zahtev Maroka - dodao je on.

Šta ljudi koji žive u ovim enklavama žele?

Oko 84.000 ljudi živi u Seuti, a 86.000 u Melilji.

U španskom posedu od 1580. godine, Seuta je dom mešovite populacije hrišćana i muslimana, španskih i marokanskih stanovnika i nadničara koji žive i rade u relativnoj harmoniji.

Tanjug/AP Photo

Ali nakon što je više od 50.000 migranata ilegalno ušlo u Seutu prošle nedelje, podele i tenzije u enklavi su porasle.

Stotine stanovnika okupilo se u nedelju, dva dana nakon upada migranata u Seutu, kako bi se suprotstavili planiranom antimigrantskom skupu krajnje desnice, primoravajući organizatore da otkažu događaj.

Melilja, koja je u španskom posedu od 1497. godine, takođe je dom španskih i marokanskih stanovnika, kao i malih jevrejskih i sindskih zajednica (hinduistički trgovci koji su stigli nakon podele Indije 1947. godine).

Trg Soberanija uglavnom naseljava špansko vojno osoblje.

Lahlufi je napomenuo da ankete pokazuju da ogromna većina ljudi koji žive u Seuti i Melilji želi da one ostanu deo Španije.

- Ovo se dosledno odražava u javnom mnjenju i u odsustvu bilo kakvog značajnog političkog pokreta koji zagovara promenu suvereniteta. Čak i stanovništvo marokanskog porekla želi da ostane deo Španije i Evrope. To je zato što je razlika u socijalnoj zaštiti između Maroka i ovih gradova zaista velika - rekao je on.

Tanjug/AP Photo

- Istovremeno, oba grada održavaju jake istorijske, kulturne i ekonomske veze sa Marokom, što saradnju preko granice čini važnim aspektom svakodnevnog života - dodao je on.

Prema španskoj vladi, Seuta i Melilja su deo Šengenskog prostora, koji garantuje slobodu kretanja unutar EU, ali podležu posebnom šengenskom režimu. Ljudi koji putuju između enklava i kopnenog dela Španije prolaze kroz odvojene granične kontrole.

- Šengenske provere se sprovode pri izlasku morem ili vazduhom, što su jedine dve dostupne rute. Stoga niko ne može putovati iz Seute ili Melilje do kontinentalnog dela Španije a da ga Nacionalna policija ne identifikuje u luci ili na aerodromu. Pored toga, operateri trajekata i avio-kompanije dužni su da provere putne dokumente - navodi se u dokumentu španske vlade.

Hoće li se Španija odreći ovih enklava?

Analitičari su podeljeni. U martu 2022. godine španski premijer Pedro Sančez pisao je marokanskom kralju, potvrđujući špansku podršku marokanskom suverenitetu nad Zapadnom Saharom, nad kojom se Španija odrekla kontrole 1975. godine. Sančez je rekao da je ovo "najozbiljnija, najrealnija i najkredibilnija" inicijativa za rešavanje višedecenijskog spora oko ogromne afričke teritorije i proglasio "novu etapu" u zategnutim odnosima Španije sa Marokom.

Profimedia

Kabre je stoga rekao da bi, nakon ogromnog priliva migranata u Seutu prošle nedelje, Španija na kraju mogla da ustupi suverenitet Maroku.

- Samo prisustvo enklava je neodrživa istorijska anomalija u vreme kada se dekolonizacija evropskih država promoviše na svim nivoima, poput vraćanja predmeta koje su evropske zemlje ukrale tokom kolonijalizma i priznavanja prava na suverenitet svojim bivšim kolonijama - rekla je ona.

Ali Lahlufi ne očekuje fundamentalnu promenu u španskoj politici prema enklavama.

- Ono što bi se moglo promeniti jeste način na koji Španija upravlja svojim odnosima sa Marokom, posebno u pogledu upravljanja granicama, migracija i bezbednosne saradnje. Međutim, taktička prilagođavanja ne treba mešati sa promenom dugogodišnjeg stava Španije o suverenitetu. Obično je Maroko taj koji vrši pritisak na granice, a ne Španija - zaključio je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi