Tri države su iskoristile situaciju: Da li je migrantska kriza u Seuti bila organizovana?

Masovni upad desetina hiljada migranata u špansku enklavu Seutu izazvao je različita tumačenja u Španiji. Dok vlasti u Madridu i Rabatu tvrde da je između 40.000 i 60.000 Marokanaca, uglavnom mladih ljudi i porodica sa decom, granicu prešlo pomoću krijumčarskih mreža, pojedini stručnjaci smatraju da je reč o mnogo složenijoj operaciji koja nosi obeležja hibridnog rata.

Sagovornici španske javne televizije RTVE ocenjuju da se Maroko ne može posmatrati kao običan sused zbog dugogodišnjih teritorijalnih pretenzija prema Seuti i Melilji. Prema njihovom mišljenju, događaj je teško objasniti isključivo spontanim okupljanjem ljudi organizovanim putem društvenih mreža.

Profesor međunarodnog prava i međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Kadizu Alehandro del Valje smatra da se poklopilo više različitih okolnosti koje je Rabat iskoristio.

- Radilo se o spletu različitih činilaca, položaju mladih, vestima objavljenima u medijima, porukama na društvenim mrežama koje je Rabat iskoristio u svoju korist - rekao je Del Valje.

Slično mišljenje ima i penzionisani admiral Huan Rodrigez Garat, autor knjige "Ratni bubnjevi", koji smatra da su migracije prirodna pojava, ali da ovako veliki talas nije mogao nastati bez prećutne uloge marokanskih vlasti.

Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

- Migracije su prirodan fenomen, koji redovno podstiču postupci legalizacije boravka jer migrantima daju nadu, a u ovom slučaju dodatno ih je podstakla i presuda Vrhovnog suda. Ali ovako velike razmere moguće je objasniti samo time da Maroko, kada mu to odgovara, vrši pritisak na Španiju zatvarajući oči pred onim što se događa - rekao je Garat.

"Migranti kao sredstvo pritiska"

Istraživačica Kraljevskog instituta Elkano Natalija Sanča smatra da događaji imaju karakteristike hibridne operacije.

- Reč je o hibridnoj operaciji koja kombinuje dezinformacije s korišćenjem migranata kao oružja. Kombinacija ta dva elementa ima za cilj da prisili Španiju na određene ustupke - ocenila je Sanča.

Ona dodaje da se odgovornost ne može direktno pripisati Maroku, ali smatra da je čitava operacija sprovedena uz "prećutnu saglasnost" tamošnjih vlasti, koje nisu sprečile masovni prelazak granice.

Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

Marokanski opozicioni novinar Ali Lmrabet tvrdi da tako veliki broj ljudi nije mogao da pređe granicu bez znanja države.

- Maroko nije komunistička država, ali nadzire zemlju onako kako je to nekad činio Sovjetski Savez, pa čak i delotvornije. Maroko je policijska država, nije poput Španije, gdje se poštuju građanske slobode - rekao je Lmrabet.

Zapadna Sahara u središtu spora

Analitičari navode više mogućih razloga zbog kojih je došlo do migrantskog talasa. Lmrabet podseća da je Odbor za pravosuđe španskog parlamenta krajem jula podržao predlog zakona kojim bi između 100.000 i 200.000 stanovnika Zapadne Sahare i njihovih potomaka moglo da dobije špansko državljanstvo.

Prema njegovim rečima, to bi značajno promenilo političku sliku Španije.

- Reč je o velikom broju osoba s pravom glasa, od kojih je većina sklona Frontu Polisario i nezavisnosti. Zamislite koliku bi izbornu snagu imali ti ljudi - rekao je novinar.

Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

Rodrigez Garat smatra da Rabat pokušava da utiče na špansku spoljnu politiku, posebno kada je reč o Zapadnoj Sahari, odnosima sa Alžirom i statusu Seute i Melilje. Sličan stav izneo je i direktor Centra za savremene arapske studije Hajzam Amira Fernandes.

- Logika Rabata temelji se na razmišljanju da je svaki španski korak prema Alžiru loš za Maroko i da na njega treba odgovoriti iskazivanjem nezadovoljstva kroz različite oblike pritiska, uz određenu dozu dvosmislenosti. To nije ništa novo. Isto se dogodilo 2021. i 2022. godine, kada je Maroko uspeo da navede špansku vladu da promeni svoj dotadašnji neutralni stav prema Zapadnoj Sahari - rekao je Fernandes.

Dugogodišnje pretenzije prema Seuti i Melilji

Profesor Del Valje smatra da je suština problema u tome što marokanska monarhija već decenijama smatra da bi Seuta i Melilja trebalo da budu deo njene teritorije.

- Maroko nas smatra strateškim protivnikom kog treba poraziti jer je u samom temelju njegovog nacionalnog identiteta osporavanje granica Seute i Melilje. Zbog toga će nas uvek smatrati protivnikom - upozorio je on.

Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

Sličan stav ima i marokanski list "Le 360", koji je nedavno objavio da pitanje nije da li će se ove dve enklave jednog dana vratiti Maroku, već kada će se to dogoditi.

Sanča ukazuje na to da dodatnu težinu čitavoj situaciji daje sve bliža saradnja Maroka, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

Podseća da je Rabat 2020. godine potpisao Avramove sporazume i normalizovao odnose sa Izraelom, dok je Vašington zauzvrat priznao marokanski stav o Zapadnoj Sahari.

- Od tada se razvija svojevrsna trostrana saradnja između te tri države, koja uključuje razmenu vojne opreme, sofisticiranih sistema za nadzor i špijunažu, poput programa "Pegaz", kao i diplomatsku saradnju čiji se učinci sada kapitalizuju u Vašingtonu - rekla je Sanča, podsetivši i na dokument američkog Kongresa u kom su Seuta i Melilja opisane kao teritorija Maroka "pod španjskom upravom", kao i na aktivnosti pojedinih američkih kongresmena koji podržavaju marokanske stavove.

Kritike na račun Madrida i Evropske unije

Tanjug/AP Photo

Sanča smatra da su Sjedinjene Države i Izrael iskoristili aktuelnu situaciju kako bi dodatno oslabili položaj vlade Pedra Sančeza.

- SAD i Izrael iskoristili su situaciju kako bi se pridružili narativu usmerenom protiv vlade Pedra Sančeza, s kojom imaju zategnute odnose - rekla je ona.

I ona i Del Valje ocenjuju da bi sledeći potez Rabata mogao biti pokušaj da Vašington javno podrži uključivanje Seute i Melilje u sastav Maroka.

- Maroko to sada može pokušati jer je ohrabren i ima dva snažna saveznika, Izrael i SAD. Pokušaće da izvuče najveću moguću korist iz ove situacije - ocenila je Sanča.

Del Valje upozorava da ulaz u Sredozemno more dobija dodatni geostrateški značaj nakon promena na pomorskim trgovačkim rutama izazvanih krizom u Ormuskom moreuzu. Istovremeno kritikuje špansku vladu zbog, kako kaže, nedostatka jasne strategije prema Maroku i smatra da je Madrid trebalo snažnije da uključi Evropsku uniju u rešavanje krize.

Tanjug/AP Photo

- Maroko je prvi zainteresiran da ovo ostane pitanje između Španije i Maroka. Mislim da bi interes Španije trebalo da bude da to postane pitanje između Maroka i EU - rekao je Del Valje.

On smatra da bi raspoređivanje misije Fronteksa u Seuti sprečilo masovni ulazak migranata.

Sanča, s druge strane, ocenjuje da Evropska unija nije pokazala jedinstven odgovor kakav je imala tokom migrantske krize na granici Poljske i Belorusije 2021. godine.

- Tada je odgovor bio osuda takvih postupaka, a sada smo svedočili rasulu. Videli smo da su zemlje poput Italije ili Finske reagirale prilično nesolidarno. Zašto? Zato što se uz usklađivanje Trampa i Izraela s Marokom pojavljuje i četvrti činilac - krajnja desnica i njena namera da utiče na ishod izbora u Španiji (sledeće godine) - zaključila je istraživačica Instituta Elkano.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi