Evropska unija uvodi stroga pravila za AI ilustracije: To nisu fotografije, moraće drugačije da se označavaju

Evropska unija uvela je nova pravila koja imaju za cilj da zaustave poplavu obmanjujućeg sadržaja, pa će od nedelje veštački generisane slike, kao i audio i tekstualni dizajnirani stvoreni na ovaj način morati da budu posebno označeni.

Pravila, osmišljena u okviru Zakona EU o veštačkoj inteligenciji, znače da kompanije moraju da naglase ljudima znaju kada komuniciraju sa četbotom koji pokreće veštačka inteligencija ili gledaju ilustraciju ili tekst generisan veštačkom inteligencijom.

Pravila se primenjuju na nove sisteme veštačke inteligencije na tržištu EU od 2. avgusta, dok već postojeći imaju četiri meseca da im se prilagode.

- To nije samo pitanje zaštite kupaca, već i pitanje zaštite demokratije. Transparentnost ovih informacija nešto je što nam je potrebno da bismo sačuvali našu demokratiju i autentičnost činjenica na mreži - rekao je za britanski portal Gardijan poslanik Evropskog parlamenta iz Zelenih Sergej Lagodinski, koji je pomogao u pregovorima o Zakonu o veštačkoj inteligenciji.

Prema pravilima, sintetički tekst, ilustracije, video i audio sadržaji dizajnirani da izgledaju realno moraju biti vidljivo označeni kao generisani veštačkom inteligencijom i sadržati digitalni vodeni žig koji pokazuje da je sadržaj napravila AI.

Tekstovi koji govore o pitanjima od javnog interesa takođe moraju biti obeleženi na taj način ako nema ljudskog uredničkog nadzora.

Profimedia

Kompanije se podstiču da označe sadržaj generisan veštačkom inteligencijom koji je nastao pre stupanja ovih pravila na snagu, iako to nije obavezno. Pravila se neće primenjivati na lični sadržaj korisnika i postoji izuzetak za "očigledno umetnička", satirična i fiktivna dela.

Nepoštovanje može rezultirati kaznama do 15 miliona evra do 3 procenta globalnog prometa kompanije.

Izvršna vlast EU je kreirala crno-bele oznake koje svako može da koristi, iako kompanije mogu da dizajniraju svoje.

Lažni sadržaji koji su podstakli donošenje ovog zakona uključivali su audio-zapise koji su navodno otkrili zaveru slovačkog opozicionog lidera Mihala Šimečke sa novinarom da namesti izbore, lažne video-snimke francuskog predsednika Emanuela Makrona u kojima pleše u noćnom klubu iz 1980-ih i lažne snimke bivšeg lidera britanskih laburista Kira Starmera u kojima zlostavlja partijske službenike.

Pravila se već donekle primenjuju

Profimedia

Neke od najvećih svetskih tehnoloških kompanija već imaju politike osmišljene da informišu korisnike o sadržaju generisanom veštačkom inteligencijom.

Tiktok, na primer, kaže da zahteva od kreatora da označavaju realistične slike, audio i video zapise generisane veštačkom inteligencijom. Gugl je 2023. godine pokrenuo alat pod nazivom "SynthID", koji omogućava korisnicima da provere da li je ilustracija generisana veštačkom inteligencijom. Kompanija kaže da je stavila nevidljivi digitalni vodeni žig, koji omogućava identifikaciju, na više od 100 milijardi slika i 60.000 godina u audio-zapisima.

Gugl i Meta, koja poseduje Fejsbuk i Instagram, potpisali su dobrovoljni kodeks koji ima za cilj da pomogne kompanijama da se pridržavaju pravila EU o transparentnosti veštačke inteligencije.

Evropska komisija je saopštila da je više od 180 organizacija potpisalo kodeks, koji su sastavili nezavisni stručnjaci pod nadzorom kancelarije EU za veštačku inteligenciju.

"Promptografika", a ne fotografija

Petar Pavlović / Screenshot sa kamere

I u Srbiji je ovaj potez Evropske unije imao odjeka u okviru predstavljanja publikacije "Nova pismenost – Preporuke za odgovornu upotrebu fotografije i promptografike u medijima", koju su pripremili Centar za razvoj fotografije i Asocijacija medija u okviru projekta "Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika".

Učesnici panel,a održanog u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, podržali su projekat i ocenili ga kao važan, pionirski korak ka uspostavljanju jasnijih profesionalnih standarda u oblasti vizuelnog izveštavanja.

Učesnici su istakli da urednici treba da preuzmu odgovornost, uspostave jasna interna pravila i svojim primerom pokažu da sadržaj generisan veštačkom inteligencijom ne može zameniti autentično novinarsko izveštavanje.

Učesnici su se saglasili i da je uvođenje termina "promptografika", uz jasno i vidljivo označavanje sadržaja generisanog pomoću veštačke inteligencije, dobar početak za uspostavljanje razlike između fotografije i vizuelnog prikaza koji samo oponaša njen izgled. Precizno imenovanje i transparentno označavanje omogućavaju publici da zna šta zapravo gleda i da informisano proceni sadržaj koji joj je predstavljen, zaključili su jednoglasno učesnici panela.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi