Zelenski pretio Lukašenku, pa proglasio pobedu: Šta se tačno desilo u Belorusiji?

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski postavio je 19. juna ultimatum beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, zahtevajući uklanjanje relejnih stanica za dronove koje se navodno nalaze na teritoriji Belorusije i koriste za izvođenje ruskih napada dronovima na Ukrajinu.

Šest dana kasnije, 24. juna, Zelenski je izjavio da je Lukašenko ispunio njegov zahtev i da relejne stanice više nisu operativne. Lukašenko nije komentarisao ove reči, niti su dati ikakvi dokazi o postojanju ili uklanjanju ovih stanica. Jedino možemo da verujemo Zelenskom na reč.

Šta se dogodilo i gde?

Dok je Rusija istočni i severoistočni sused Ukrajine, Belorusija se nalazi direktno severno od Ukrajine. Iz Belorusije zapadni regioni Ukrajine i granica između Ukrajine i Poljske dostupni su najkraćim mogućim putem. Pravolinijsko rastojanje do Kijeva od granice Ukrajine i Belorusije manje je od 100 kilometara.

Međutim, Belorusija ne učestvuje u ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji. Jedini put kada je Rusija ušla u Ukrajinu preko Belorusije bilo je u februaru-martu 2022. godine, kada su ruske trupe prebačene iz Gomeljske oblasti sa aerodroma Gostomelj blizu Kijeva, nakon čega je usledilo snabdevanje gostomeljske grupe kopnom.

Ruske trupe su se takođe povukle ka Gomelju, u Belorusiji, početkom aprila 2022. godine. Prema retorici Rusije, Belorusija je "saveznik koji nije uključen u neprijateljstva".

Profimedia

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko sebe smatra više posrednikom između Rusije i Ukrajine: prvi pregovori Rusije i Ukrajine održani su u Gomelju 2022. godine, a zatim su se nedelju dana kasnije nastavili u Istanbulu.

Međutim, Belorusija na severu predstavlja stalnu i ozbiljnu pretnju Ukrajini i ona mora da održava pešadijsku zaštitu i jedinice protivvazdušne odbrane duž cele ukrajinsko-belorusijske granice duge 1.000 kilometara.

Desetine hiljada vojnika koje su angažovane odve mogli bi biti mnogo korisnije na frontu, s obzirom na značajan nedostatak ljudstva u ukrajinskoj vojsci.

Zelenski je od januara ove godine pooštrio svoju retoriku prema Lukašenku, a u februaru mu je čak uveo i sankcije.

Pitanje relejnih stanica takođe je više puta pokretano. Na primer, 23. februara Zelenski je izjavio da je ukrajinska strana učinila sve što je moguće da "tri ili četiri" od njih "više ne postoje" na beloruskoj teritoriji. Baš kao ni danas, tada nisu objavljeni nikakvi podaci o postojanju stanica ili njihovom uklanjanju.

Zelenski je 18. aprila izjavio da se Belorusija, po naređenju Rusije, sprema da napadne Ukrajinu (navodno, po naređenju Lukašenka, grade se putevi do granice i postavljaju artiljerijski položaji) i, na prilično grub način, zapretio beloruskom predsedniku sudbinom otetog Madura.

Profimedia

Sve ove priče su se pojavile u medijima, a zatim brzo nestale, dok se na terenu ništa nije dešavalo. Beloruska strana je odgovorila rezervisano; Belorusi su jasno stavili do znanja da ne traže sukob, ali da su, ako je potrebno, spremni da se brane i da neće tolerisati agresiju.

Beloruska vojska, iako dobro opremljena, prilično je mala: u mirno doba njene kopnene snage broje približno 20.000 ljudi. Ovaj broj bi se brzo mogao povećati na 100.000 pozivanjem rezervista, ali uprkos redovnim vežbama mobilizacije, nije bilo znakova pozivanja rezervnih snaga u Belorusiji.

Ultimatum Zelenskog bio je logičan nastavak njegove sve agresivnije retorike, a izazvao je uzbunu samo zbog jasnog roka: u roku od nedelju dana Zelenski je obećao da će sam "ukloniti" rusku opremu sa beloruske teritorije ako ona i dalje bude bila tamo. Takođe je zapretio da će napasti beloruske rafinerije nafte, koje navodno snabdevaju gorivom rusku vojsku.

Koje su bile opcije?

- Ukrajinske pristalice su pretnje shvatile ozbiljno, pa čak i sa entuzijazmom. To je razumljivo: prema zapadnim medijima, Ukrajina je od početka godine preokrenula tok sukoba i odlučno pobeđuje Rusiju u vazduhu. Iz ove perspektive, sasvim je logično proširiti sukob na saveznike Moskve - piše za RT Sergej Poletajev, informativni analitičar i publicista, suosnivač i urednik projekta Vatfor.

Profimedia

On je identifikovao četiri moguća ishoda ovog ultimatuma.

Prva (neverovatna) opcija: Lukašenko je mogao da se pridržava ultimatuma, javno priznajući da su relejne stanice bile u njegovoj zemlji, ali da su uklonjene na zahtev ukrajinske strane. Alternativno, mogao je javno da odbije da snabdeva Rusiju gorivom.

Druga opcija: Ukrajina je mogla da izvrši široko rasprostranjen masovan vazdušni napad na ciljeve u Belorusiji. Pored relejnih stanica, mogla je da cilja rafineriju nafte u Moziru, infrastrukturu i energetske objekte.

Treća opcija: Kao i u februaru, Zelenski je mogao da proglasi da su relejne stanice uklonjene. On je objavio pretnju, rešio ju je. Priča bi uskoro postala nebitna i bila bi zaboravljena za nekoliko dana.

Četvrta opcija: Ukrajina je mogla da pokrene manje provokacije protiv Belorusije, pomerajući svoje crvene linije. Prvo, jedan ili dva drona mogli bi da pogode beznačajne ciljeve ili čak i izolovano šumsko područje. Tada bi se broj dronova povećao, ciljevi bi postali ozbiljniji, i za samo nekoliko nedelja ili meseci nebo iznad Belorusije postalo bi turbulentno kao u evropskom delu Rusije. Moskva bi morala da snabde svog saveznika sistemima protivraketne odbrane, što bi značilo povlačenje sistema protivvazdušne odbrane sa sopstvene teritorije i slabljenje sopstvenog vazdušnog prostora.

Profimedia ChatGPT

- Možda izgleda da bi ova poslednja opcija mogla biti dobitna za Kijev. Pošto je Ukrajina već pod vatrom, nema šta da izgubi, pa bi mogla da zakomplikuje stvari Moskvi bez mnogo rizika - najverovatnije, takva "salami taktika" ne bi pružila osnovu za odlučan odgovor - piše Poletajev.

- Međutim, ova opcija dolazi sa značajnim rizikom. Do sada se Kijev uzdržavao od izjave da se vazdušni napadi na Ukrajinu izvode sa beloruske teritorije. Međutim, nakon prvog ukrajinskog udara, Lukašenko bi mogao da zatraži zaštitu od Moskve, a Moskva bi, u skladu sa svojim savezničkim obavezama, pružila takvu zaštitu - dodaje on.

Prema njegovom mišljenju, ono što bi se sledeće desilo jeste da bi se beloruski vazdušni prostor koristio za napade na Ukrajinu.

- Već smo pomenuli granicu između Ukrajine i Belorusije dugu 1.000 kilometara. Trenutno, da bi napao Kijev, dron tipa Geran mora da preleti 300-500 kilometara iznad ukrajinske teritorije. To znači da ukrajinski mobilni vatrogasni timovi imaju dobre šanse da identifikuju i obore dron pre nego što stigne do cilja - ističe on.

Međutim, udaljenost od beloruske granice do Kijeva je manja od 100 kilometara vazdušnim putem, a ukrajinska prestonica mogla bi da bude direktno napadnuta precizno vođenom municijom UMPK, protiv koje je protivvazdušna odbrana praktično neefikasna. Trenutno se kompleti bombi UMPK koriste samo na frontu - ne mogu da dosegnu ukrajinske gradove u pozadini.

- Ova precizno vođena municija takođe bi mogla da cilja strateški važnu železničku rutu od Poljske do Kijeva i severni deo ukrajinsko-poljske granice. Stoga bi pravilan i odlučan odgovor imao suprotan efekat od onoga što je Kijev nameravao: ukrajinska prestonica i gradovi u pozadini postali bi ranjiviji, a ne bezbedniji. Stoga, Kijev svakako razume da bi uvlačenje Belorusije u sukob drastično pogoršalo strateški položaj Ukrajine - zaključuje analitičar.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi