Opasna i eksplozivna zona: Šta je Vatreni pojas Pacifika i zašto je u njemu koncentrisana većina svetskih zemljotresa?

Čak tri države našle su se u poslednjih nekoliko dana na udaru jakih zemljotresa - Venecuela, Japan i Indonezija, što nije slučajnost, jer se sve one nalaze u okviru veoma specifičnog pojasa na Zemlji.

Razaranje je bilo najveće u Venecueli, koju je u toku noći pogodilo čak 12 zemljotresa (prva dva su bila najjača - 7,5 i 7,2 stepena po Rihteru) i u kojoj su poginule najmanje 164 osobe, u Japanu su povređene četiri osobe tokom sinoćnog zemljotresa jačine 6,9 stepeni, a u prošlonedeljnom zemljotresu u Indoneziji (6,9) troje ljudi je poginulo, 17 je teže povređeno, a 81 osoba zadobila je lakše povrede.

Vatreni pojas Pacifika, poznat i kao Vatreni prsten, ogromna je geološka traka koja okružuje Tihi okean i koncentriše najveću seizmičku i vulkansku aktivnost na planeti.

Procenjuje se da se oko 90 odsto svih zemljotresa dešava u ovoj zoni, koja takođe sadrži približno 75 odsto aktivnih vulkana na svetu.

Uprkos svom imenu, to nije savršen krug. Njegov oblik je više poput potkovice, dugačak oko 40.000 kilometara. Približno 452 vulkana raspoređena su duž njega, protežući se od južnog vrha Južne Amerike, duž zapadne obale Severne Amerike, kroz region Beringovog moreuza, nastavljajući se kroz Japan i dosežući do Novog Zelanda. Lanac upotpunjava nekoliko aktivnih i uspavanih vulkana na Antarktiku.

Regioni koji su najviše izloženi efektima Vatrenog prstena uključuju zapadnu obalu Sjedinjenih Američkih Država, Čile, Japan i brojne pacifičke ostrvske države, kao što su Solomonova Ostrva.

Druge zemlje u ovoj zoni uključuju Rusiju, Indoneziju, Novi Zeland, Papuu Novu Gvineju, Kanadu, Gvatemalu, Kostariku, Panamu, Kolumbiju, Peru i Meksiko, između ostalih.

Vulkani, zemljotresi i cunamiji

Intenzivna geološka aktivnost Vatrenog prstena odgovorna je za neke od najznačajnijih prirodnih katastrofa u modernoj istoriji.

Tanjug/AP Photo/Javier Campos)

Među najznačajnijim vulkanskim erupcijama u ovom regionu su one na planini Tambora i Krakatau (Indonezija) 1815. i 1883. godine, Novarupta (Aljaska, SAD) 1912. godine, planine Sent Helens (SAD) 1980. godine, Nevado del Ruiz (Kolumbija) 1985. godine i planine Pinatubo (Filipini) 1991. godine.

Slično tome, nekoliko najjačih zemljotresa ikada zabeleženih dogodilo se u ovom području, uključujući one u Kolumbiji i Ekvadoru 1906. godine, Čileu 1960. i 2010. godine, Aljasci 1964. godine, Japanu 2011. godine i Rusiji 2025. godine.

Nekoliko njih je klasifikovano kao megatrusni zemljotresi (potresi magnitude veće od 8,5) i oni su praćeni cunamijem.

Zbog čega su zemljotresi česti u Vatrenom prstenu?

Formiranje Vatrenog prstena usko je povezano sa tektonikom ploča. Zemljina kora je podeljena na ogromne blokove koji se nazivaju tektonske ploče, i one se polako kreću preko Zemljinog omotača.

ChatGPT

Većina zemljotresa i vulkanskih erupcija dešava se na granicama gde se ove ploče sudaraju, razdvajaju ili klize jedna pored druge.

Ova ogromna geološka struktura označava tačku susreta brojnih tektonskih ploča, uključujući Pacifičku ploču, Severnoameričku ploču, ploču Huan de Fuka i Kokosovu ploču.

U mnogim oblastima Vatrenog prstena javlja se fenomen koji se naziva subdukcija, u kom jedna ploča klizi ispod druge. Ovaj proces pogoduje formiranju vulkana i akumulaciji naprezanja koje se kasnije može osloboditi u obliku snažnih zemljotresa.

Jedan od najpoznatijih primera ove dinamike jeste rased San Andreas, koji se nalazi u Kaliforniji. Ovaj geološki prelom se proteže dužinom od približno 1.287 kilometara i označava granicu između Severnoameričke i Pacifičke ploče.

Konstantno kretanje između njih izazvalo je brojne zemljotrese kroz istoriju, uključujući i razorni zemljotres u San Francisku 1906. godine, koji je uništio veliki deo grada i ubio oko 3.000 ljudi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi