Obruč se steže: Da li će Raul Kastro biti izručen Americi i šta dalje čeka Kubu?

Optužnica protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra koju je podiglo Ministarstvo pravde SAD najnovija je eskalaciju u kampanji pritiska Vašingtona na Havanu.

Nakon što je u sredu saopšteno da je podignuta, mnogi analitičari su se zapitali da li predsednik Donald Tramp pokušava da ponovi taktiku koju je imao sa Madurom.

Za šta je Raul Kastro optužen?

Otpečatljena u sredu, optužnica tereti Kastra da je naredio obaranje dva američka aviona kod obale Kube 1996. godine. Kastro i petoro njegovih zvaničnika optuženi su za zaveru za ubistvo američkih državljana, uništavanje aviona i četiri tačke optužnice za ubistvo, po jednu za svakog od kubanskih Amerikanaca ubijenih tokom obaranja letelica.

Kastro, koji je u vreme incidenta bio ministar odbrane Kube, "učestvovao je u zaveri koja se završila tako što su kubanski vojni avioni ispalili rakete na te civilne avione i ubili četiri Amerikanca", rekao je vršilac dužnosti američkog državnog tužioca Tod Blanš na konferenciji za novinare u Majamiju u sredu.

Šta se dogodilo 1996. godine?

Kubanski borbeni avioni oborili su 24. februara 1996. godine dva laka aviona za koje je Havana tvrdila da su narušili njen vazdušni prostor. Avionima (dve Cesne 337 Skajmaster) su upravljala "Braća za spasavanje", grupa antikomunističkih Kubanaca i Amerikanaca koju je predvodio operativac CIA Hoze Basulto.

 

 

Zvanična svrha grupe bila je da pomogne disidentima da napuste Kubu i da "podrži napore kubanskog naroda da se oslobodi diktature kroz upotrebu aktivnog nenasilja".

Međutim, jedan od bivših pilota organizacije, Huan Pablo Roke, prebegao je na Kubu dva dana pre nego što su avioni oboreni i tvrdio je da je "Braća za spasavanje" bila umešana u šverc oružja na ostrvo koje bi koristili antivladini gerilci.

U saopštenju objavljenom u utorak kubanska ambasada u SAD tvrdila je da su avioni organizacije "više od 25 puta ozbiljno, namerno i sistematski narušili kubanski vazdušni prostor" između 1994. i 1996. godine. Pošto su SAD odbijale da poslušaju pisana upozorenja Havane, Kuba "nije imala drugog izbora osim direktne odbrane svojih granica", dodala je ambasada.

Od samog incidenta Basulto je vršio pritisak na američku vladu da podnese krivičnu prijavu protiv Kastra.

Hoće li Kastro završiti u američkoj sudnici?

Profimedia

Nema naznaka da će se Kastro, koji sada ima 96 godina, ikada pojaviti na američkom sudu. Kuba ima ograničene diplomatske odnose sa SAD, nema sporazum o ekstradiciji, i kubanska vlada verovatno neće predati Kastra, bivšeg predsednika i revolucionarnog heroja, Americi, gde bi se suočio sa smrtnom kaznom ako bi bio proglašen krivim.

Na pitanje o verovatnoći da će se Kastro suočiti sa suđenjem u SAD, Blanš je novinarima rekao da "očekuje da će se ovde pojaviti svojom voljom ili na drugi način".

Kako je Kuba reagovala?

Optužnica "samo otkriva aroganciju i frustraciju koju predstavnici imperije osećaju prema nepokolebljivoj odlučnosti kubanske revolucije", rekao je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel u izjavi na Iksu.

- Ovo je politički manevar, lišen ikakve pravne osnove, usmeren isključivo na to da popuni izmišljeni dosije koji koriste da opravdaju ludost vojne agresije na Kubu - dodao je on.

 

 

Da li SAD planiraju promenu režima na Kubi?

Tramp i državni sekretar Marko Rubio nisu krili svoju želju da svrgnu komunističku vladu Kube. Nakon što je u januaru podigao optužnicu protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura i oteo ga, Tramp je upozorio da je Kuba "spremna da padne" sledeća.

- Da živim u Havani i da sam u vladi, bio bih zabrinut - izjavio je državni sekretar Marko Rubio za "NBC News" dan nakon operacije u Venecueli.

SAD su potom uvele energetsku blokadu Kubi, dok je Tramp više puta pretio da će Kuba biti "sledeća". U saopštenju ranije u sredu, američki predsednik je rekao da "Amerika neće tolerisati odmetničku državu koja krije neprijateljske strane vojne, obaveštajne i terorističke operacije samo devedeset milja od američke domovine".

Tri dana ranije američki špijuni su rekli za "Aksios" da veruju da je Kuba nabavila više od 300 vojnih dronova u pripremi za napad na američku vojnu bazu u zalivu Gvantanamo i ciljeve čak do Ki Vesta na Floridi. Havana je ismejala tvrdnje, optužujući SAD da su izmislile "lažni slučaj" za vojnu intervenciju.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein)

Iako nije jasno da li Tramp namerava da naredi takvu intervenciju, Pentagon je u sredu objavio da je udarna grupa nosača aviona USS Nimic ušla u Karibe. Sa više od 60 borbenih aviona na brodu, Nimic je idealno pozicioniran i opremljen za pokretanje vojnih udara, ukoliko budu naređeni. Na pitanje novinara da li planira da nakon optužnice usledi vojna akcija, Tramp je odgovorio: "Ne želim to da kažem".

- Potencijal za invaziju je mnogo veći nego što je bio pre 24 sata. Traže neku vrstu pravnog i medijskog opravdanja da uđu tamo, da unište neke od ovih vrhovnih lidera, i nadaju se da će kubanski narod izaći na ulice kako bi mogli da opravdaju dalje prodiranje - rekao je za RT Danijel Šo, profesor latinoameričkih studija na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

Ovo zvuči poznato

Trampova administracija je sledila sličan obrazac pre nego što je otela Madura u napadu specijalnih snaga na njegovu rezidenciju u Karakasu u januaru. Nakon što je pretio da će svrgnuti Madura "lakšim ili težim putem", Tramp je blokirao venecuelanske vode, rasporedio američki nosač aviona "Džerald R. Ford" u region i otpečatio optužnicu protiv venecuelanskog predsednika nekoliko trenutaka pre akcije.

Profimedia

Dok je Ministarstvo pravde 2020. godine optužilo Madura za trgovinu drogom, nova optužnica otpečaćena na dan operacije dodala je njegovu suprugu i sina, kao i šefa kartela "Tren de Aragua" Nina Gerera na spisak optuženih.

Potpuno nereagovanje venecuelanske vojske tokom Madurove otmice navelo je mnoge da poveruju da su SAD u zaveri sa insajderima u Karakasu organizovale raciju bez krvi i neometan prenos vlasti na potpredsednicu Delsi Rodrigez.

Uprkos putovanju direktora CIA Džona Retklifa u Havanu prošle nedelje, tokom kog je navodno obećao "da će se ozbiljno angažovati po ekonomskim i bezbednosnim pitanjima, ali samo ako Kuba napravi fundamentalne promene", nema naznaka da je kubanska vlada spremna da izruči Kastra.

U objavi na društvenim mrežama u ponedeljak Dijaz-Kanel je upozorio da bi svaka vojna akcija protiv njegove zemlje rezultirala "krvoprolićem sa nesagledivim posledicama" za SAD.

Šta SAD žele od Kube?

SAD su zahtevale da Kuba prekine veze sa Rusijom, Kinom, Iranom i propalestinskim oružanim grupama. Prošlog meseca američka delegacija koja je posetila Havanu navodno je pozvala Kubu da pređe sa socijalizma na tržišnu ekonomiju i otvori zemlju za strane investicije.

Ukratko, Vašington traži potpuno demontiranje kubanskog komunističkog sistema i njegovih stranih partnerstava.

U video-obraćanju na španskom jeziku u sredu Rubio je ponudio Kubi 100 miliona dolara pomoći i, uprkos američkoj blokadi ostrva, okrivio kubansku vladu za nestašicu struje, hrane i goriva. Rubio je rekao da Vašington neće dozvoliti kubanskoj vladi da distribuira pomoć i obećao je da će pomoći Kubancima da "izgrade bolju budućnost", verovatno nakon svrgavanja vlade.

Kubanska ambasada u Vašingtonu optužila je Rubija da je lagao "više puta i beskrupulozno", dok je zemlju podvrgavao "surovoj i nemilosrdnoj agresiji" putem tekuće blokade.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi