Moguća su samo tri scenarija: Šta se desilo u Maliju i šta se dalje može očekivati?

Zapadom Afrike odjeknuo je šok nakon što su napadači u koordinisanim napadima uspeli da uđu u glavni grad Malija, Bamako, ubiju ministra odbrane i preuzmu kontrolu nad severnim oblastima.

Stanovnici različitih gradova širom zemlje probudili su se u subotu uz pucnjavu i eksplozije koji je uzrokovao savez dve grupe - separatističkog Oslobodilačkog fronta Azavada (FLA) i grupe JNIM (Grupe za podršku islamu i muslimanima) povezane sa Al Kaidom.

Obim ofanzive i povlačenje malijskih i ruskih snaga iz severnog grada Kidala, koji je sada pod kontrolom FLA, podstakli su sumnje u snagu vojne vlade koju predvodi pukovnik Asimi Goita, koji je došao na vlast pučem u avgustu 2020. godine.

Goiti je trebalo nekoliko dana da se pojavi posle ofanzive, što je dovelo do pitanja o budućnosti hunte, kao i o ulozi ruskih snaga raspoređenih u Maliju i susednim zemljama u suočavanju sa bezbednosnom pretnjom, pa se postavlja pitanje šta bi moglo dalje da se dešava. Moguća su tri scenarija.

Scenario 1: Hunta ostaje na vlasti i uzvraća udarac

Mnogi analitičari veruju da je ovo najverovatniji kratkoročni ishod, jer vojska i dalje kontroliše većinu većih gradova i mesta, kao i državne institucije.

 

 

Ali kažu da bi naredni dani mogli biti ključni jer vojska pokreće kontraofanzivu protiv JNIM-a i FLA.

Njen uspeh ili ne, "odrediće dugovečnost hunte", prema rečima Beverli Očijeng, više analitičarke u globalnoj konsultantskoj firmi "Control Risks".

Tri dana nakon ofanzive pukovnik Goita se obratio naciji preko televizije, rekavši da je situacija pod kontrolom i obećavši da će "neutralisati" odgovorne za napade.

Ranije su na društvenim mrežama predsedništva objavljene fotografije pukovnika Goite na kojima se sastaje sa ruskim ambasadorom u Maliju, Igorom Gromikom, što je znak važnosti koju hunta i dalje pridaje tom savezu.

Takođe su objavljene fotografije vođe hunte u poseti bolnici u kojoj se leče ranjeni u napadu.

Međutim, analitičari kažu da bi smrt ministra odbrane Sadija Kamare mogla da oslabi vojnu koordinaciju tokom bilo kakve kontraofanzive.

 

 

Kamarina smrt takođe bi mogla da ometa odnose sa Rusijom, prema rečima Ulfa Lesinga, šefa programa za Sahel u Fondaciji Konrad Adenauer, nemačkom trustu mozgova desnog centra.

Kamara je bio jedna od najmoćnijih ličnosti u vladajućoj strukturi i "glavni sagovornik za Moskvu i mozak iza raspoređivanja ruskih plaćenika u Sahelu", dodao je on.

Dok malijske snage kažu da se trude da obezbede ključne delove zemlje, imaće borbu pred sobom jer je FLA signalizirala svoje ambicije da se kreće južno od Kidala.

- Želimo da preuzmemo kontrolu nad gradom Gao. Sva Gaova vrata su pala, ali logori vojske nisu - rekao je portparol Mohamed Elmaulud Ramadane.

On je za BBC rekao da je istorijski grad Timbuktu takođe na njihovom nišanu.

- Biće lako preuzeti vlast kada u potpunosti kontrolišemo Gao i Kidal - izjavio je on.

 

 

Hunta je imala podršku naroda kada je preuzela vlast pre skoro šest godina, obećavajući da će se nositi sa dugotrajnom bezbednosnom krizom u Maliju.

Ali već je bila primorana na defanzivni položaj tokom prošle godine zbog blokade goriva koju je JNIM uveo u glavnom gradu, jer su militanti proširili svoju pobunu i na ekonomsko ratovanje.

Ako naoružane grupe uspeju da održe napredak, Mali bi se mogao suočiti sa produženim sukobom, što bi uticalo na budućnost hunte.

Scenario 2: Hunta ostaje na vlasti uz rusku podršku i traži nove partnere

Napadi prošlog vikenda takođe su oštetili imidž Rusije kao pouzdanog bezbednosnog partnera u Maliju, kaže Očijeng.

Nakon vojnog preuzimanja vlasti početkom decenije, francuskim snagama, koje su podržavale vojsku, rečeno je da odu, a ruski borci su došli na njihovo mesto kako bi pomogli u obuzdavanju pobune.

 

 

Reputacija Rusa "pretrpela je ogroman udarac" nakon neuspeha njihovog Afričkog korpusa da odbrani velike gradove i spreči pad Kidala, dodaje Lesing.

Iako se drži ruske podrške, Mali bi mogao biti primoran da proširi svoja vojna partnerstva. Jedna moguća opcija mogla bi da uključi bliže veze sa Turskom, koja nastoji da proširi svoj uticaj u Africi.

Očijeng kaže da postoje izveštaji o turskom bezbednosnom kontingentu koji je raspoređen "da obučava predsedničku gardu" u Maliju.

Turska već ima odbrambene veze sa Malijem, jer ga snabdeva dronovima koji su navodno igrali odlučujuću ulogu u pomaganju vojsci da povrati Kidal od kontrole pobunjenika 2024. godine.

Mali je takođe pokazao znake obnovljenog angažovanja sa SAD nakon godina zategnutih odnosa.

Ranije ove godine Nik Čeker, šef odeljenja za afrička pitanja Stejt departmenta, otputovao je u Bamako kako bi izrazio "poštovanje SAD prema suverenitetu Malija" i izložio "novi kurs" u odnosima, usmeren na prevazilaženje "prošlih političkih grešaka".

Printscreen X/SaladinAlDronni

Takođe je rekao da SAD nameravaju da bliže sarađuju sa susedima i saveznicima Malija, Burkinom Faso i Nigerom, na zajedničkim bezbednosnim i ekonomskim prioritetima.

Bamako bi takođe mogao više da se osloni na Alijansu država Sahela (AES), koja okuplja Mali, Niger i Burkinu Faso, čije vlade sve predvodi vojska. Blok je obećao podršku Maliju, iako još nije delovao kao glavna zajednička borbena snaga.

Za Rusiju je ključno pitanje da li može da održi uticaj ako Mali diverzifikuje svoje bezbednosne veze. Kriza bi takođe mogla da postane test njene šire strategije u Africi, gde je Moskva proširila uticaj kroz vojna partnerstva.

Ako se snage koje podržava Rusija budu smatrale nesposobnim da zaštite ključne saveznike, druge vlade u regionu mogle bi da preispitaju količinu oslanjanja na Moskvu.

Scenario 3: Pritisak svrgava huntu s vlasti

Subotnji napadi stvorili su najozbiljniji izazov vojnoj vlasti u poslednjih nekoliko godina. Dalji napadi bi mogli da pojačaju pritisak na vojnu vladu kako raste nezadovoljstvo javnosti.

 

 

Jedan mogući ishod jeste još jedan vojni puč, sa drugom grupom oficira koja preuzima vlast.

Alternativno, savez FLA-JNIM mogao bi da zameni sadašnju vladu, ali bi se suočio sa ozbiljnim unutrašnjim tenzijama.

FLA se predstavlja kao politički i nacionalistički pokret, dok je JNIM naoružana islamistička grupa.

Malijski separatisti i islamističke grupe imaju povremene odnose godinama - još od 2012. godine kada su islamistički militanti oteli pobunu etničkih tuarega.

Portparol FLA je ranije opisao borce JNIM-a kao svoje "rođake", dodajući da "dele istog neprijatelja, tako da moraju da budu pod istim kišobranom", ali lider FLA Sajed bin Bela kasnije kasnije rekao za BBC da "nije bilo spajanja".

- Sve zastave koje smo podigli su naše, a ne zastave Al Kaide. Ako žele da se spoje sa nama, moraju se povući iz globalne organizacije Al Kaida - rekao je on.

Analitičari kažu da bi ove razlike mogle da iskomplikuju svaki budući aranžman o podeli vlasti.

JNIM je poslednjih godina uglavnom izbegavao otvoreno globalnu džihadističku retoriku koja se često povezuje sa Al Kaidom i sličnim grupama, kaže Očijeng.

Ona tvrdi da bi jedan mogući ishod mogao biti situacija tipa Sirije u kojoj grupa koja je nekada bila povezana sa Al Kaidom preuzima vlast.

Sirijsko rukovodstvo kritikuju neki tvrdokorni islamisti zbog previše sekularnog ponašanja, a slične optužbe se već upućuju JNIM-u zbog njegovog saveza sa FLA, izvestili su analitičari koji prate džihadističke medijske kanale.

Međutim, razlike u ideologiji između JNIM-a i FLA mogle bi postati budući izvor tenzija, osim ako separatisti ne obezbede potpunu kontrolu nad severom i ne distanciraju se od dešavanja u drugim delovima zemlje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi