Britanci se izjasnili o povratku u EU: Evo šta bi se desilo da danas glasaju o tome

Kada bi morali da biraju između različitih modela saradnje sa Evropskom unijom, većina Britanaca danas bi pre dala podršku povratku u EU nego drugim oblicima povezivanja, pokazuje novo istraživanje koje prenosi nemačka agencija Dpa.

Prema analizi stavova birača deset godina nakon referenduma o Bregzitu, podrška ponovnom članstvu raste, dok je interesovanje za ograničene modele saradnje, poput pristupa jedinstvenom tržištu bez punog članstva, znatno slabije. Više od 80 odsto pristalica laburista, liberalnih demokrata i zelenih podržava povratak u Uniju.

Istraživači su razmatrali šest mogućih scenarija: nastavak sadašnje oprezne politike vlade, zadržavanje sporazuma koji je postigao bivši premijer Boris Džonson, dalje udaljavanje od EU, pristupanje carinskoj uniji, ulazak na jedinstveno tržište i potpuno ponovno članstvo.

Iako je 61 odsto ispitanika podržalo aktuelni pristup britanske vlade odnosima sa EU, samo 19 odsto je to učinilo odlučno. Studija organizacije "Najbolje za Britaniju", zasnovana na podacima "YouGov-a", pokazuje da sadašnji plan ima široku, ali slabu podršku, dok mnogi birači čekaju bolju opciju.

Za potpuni povratak u Evropsku uniju izjasnilo se 53 odsto svih birača. Podrška među glasačima laburista iznosi 83 odsto, među liberalnim demokratama 84 odsto, a među zelenima 82 odsto. Među konzervativnim biračima za ovu opciju je 39 odsto, dok je kod pristalica Reform UK taj procenat 18 odsto.

Planirani zakon o obnovi odnosa Ujedinjenog Kraljevstva i EU trebalo bi da bude deo kraljevog govora 13. maja, kada se predstavljaju vladini prioriteti. Vlada planira novi zakon koji bi omogućio usvajanje pravila jedinstvenog tržišta putem sekundarnog zakonodavstva.

Anketa ukazuje i na to da stranke koje otvoreno podržavaju članstvo u EU time zapravo dobijaju dodatnu podršku birača, pre svega laburisti, liberalni demokrati i zeleni. Podaci su izvedeni iz dve ankete sprovedene među više od 4.000 birača širom političkog spektra u septembru 2025. i martu 2026. godine.

Bivši lider Laburističke stranke i nekadašnji potpredsednik Evropske komisije Nil Kinok ocenio je da globalne okolnosti dodatno menjaju raspoloženje javnosti.

Aktuelni plan brtitanskog premijera Kira Starmera za resetovanje odnosa sa Briselom predviđa korišćenje takozvanih ovlašćenja Henrija VIII, što omogućava donošenje sekundarnog zakonodavstva. To znači da parlament može da potvrdi ili odbaci nova pravila, ali ne i da ih menja. Kritičari tvrde da bi takav model, kojim bi se britanski propisi automatski usklađivali sa pravilima iz Brisela radi lakše trgovine umanjio ulogu Vestminstera.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi