Nategnuti mirovni pregovori: Ko će učestvovati u razgovorima Amerike i Irana o miru na Bliskom istoku i šta se može očekivati?

Tačno šest nedelja nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli koordinisane napade na Iran u kojima je ubijen vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej, a time započeli i rat u kom su hiljade ljudi ubijene u više zemalja, Islamabad će u subotu biti domaćin razgovora u kojima učestvuju visoki američki i iranski zvaničnici.

Sastanci se održavaju nekoliko dana nakon što su se i Vašington i Teheran složili oko dvonedeljnog prekida vatre uz posredovanje Pakistana, ali je to primirje već pod znakom pitanja zbog različitih tumačenja uslova pauze u borbama i intenziviranog izraelskog bombardovanja Libana.

Iranski napadi na susede u Zalivu, osim udara na Izrael, takođe su ugrozili najveće svetsko središte za izvoz energenata i ključni centar trgovine, turizma i inovacija od početka borbi 28. februara.

Odluka Teherana ubrzo nakon toga da zatvori Ormuski moreuz, kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte i gasa, osim za brodove iz zemalja koje su sa njim pregovarale o sporazumima, potresla je globalna tržišta i dovela cene energenata do rekordno visokih nivoa.

Ovog vikenda visoki predstavnici ključnih igrača u ratu okupiće se u prestonici Pakistana kako bi pokušali da reše situaciju i donesu mir regionu.

Profimedia

Evo šta sve treba da znate o predstojećim razgovorima u Islamabadu - od toga ko se očekuje da će prisustvovati do toga šta je na dnevnom redu i potencijalnih prepreka.

Kada i gde će se razgovori održati?

Pregovori bi trebalo da počnu ovog vikenda u Islamabadu, nakon što je pakistanski premijer Šehbaz Šarif zvanično pozvao obe strane da nastave razgovore o potpunom rešenju rata.

Bela kuća je potvrdila da će formalni razgovori početi u subotu ujutru po lokalnom vremenu.

Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost saopštio je 8. aprila da bi razgovori mogli da traju do 15 dana, što sugeriše mogućnost da barem neki članovi delegacija ostanu u Islamabadu i nakon subote ili da se vrate u pakistansku prestonicu na naredne runde razgovora.

Islamabadski hotel Serena biće domaćin delegacijama. Smešten je pored Ministarstva spoljnih poslova u Crvenoj zoni prestonice, u kojoj se nalaze ključne vladine zgrade i ambasade i nedostupan je za ostale goste od srede uveče do nedelje.

Profimedia

Očekuje se da će služiti i kao mesto održavanja razgovora.

Vlasti su proglasile 9. i 10. april državnim praznicima u saveznoj prestonici, izuzevši osnovne službe poput policije, bolnica i komunalnih usluga. Bezbednost je pojačana širom grada, crvena zona je zapečaćena, a ključne tačke ulaska u Islamabad takođe su zatvorene.

Ko će prisustvovati razgovorima?

Bela kuća je potvrdila da će američki potpredsednik Džej Di Vens predvoditi američku delegaciju, kojoj će se pridružiti i glavni izaslanik predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, kao i njegov z0et Džared Kušner.

Očekuje se da će predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf i ministar spoljnih poslova Abas Aragči predvoditi iransku delegaciju. Nije jasno da li će neki predstavnik Korpusa Čuvara Islamske revolucije (KČIR) prisustvovati razgovorima. Galibaf je bivši komandant KČIR-a.

Međutim, pakistanski zvaničnici upozorili su da ništa nije sigurno dok delegacije zaista ne stignu.

Profimedia

Iranski ambasador u Pakistanu Reza Amiri Mogadam ukratko je najavio na Iksu da će iranska delegacija stići 9. aprila.

- Uprkos skepticizmu iranskog javnog mnjenja zbog ponovljenih kršenja prekida vatre od strane izraelskog režima kako bi se sabotirala diplomatska inicijativa, delegacija će doći na ozbiljne razgovore zasnovane na 10 tačaka koje je predložio Iran - napisao je on, ali je ubzo obrisao ovu objavu.

Kako će izgledati pregovori?

Očekuje se da će pakistanski premijer Šarif formalno biti domaćin razgovora i održati odvojene preliminarne sastanke sa obema stranama u petak ili rano u subotu ujutru, u zavisnosti od toga kada timovi stignu.

Očekuje se da će zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Išak Dar, koji je bio uključen u šatl-diplomatiju tokom celog sukoba, olakšati same pregovore u subotu.

Ostaje nejasno da li će načelnik pakistanske vojske, feldmaršal Asim Munir, učestvovati. Ni ministarstvo spoljnih poslova niti vojno medijsko krilo nisu ništa potvrdili.

Profimedia

U subotu se očekuje da će američki i iranski timovi sedeti u odvojenim sobama, a pakistanski zvaničnici će razmenjivati poruke između sebe.

Vensovo uključivanje u razgovore ključni je momenat. Iranski zvaničnici su skeptični u pogledu daljeg angažovanja sa Vitkofom i Kušnerom - ukazuju na ranije pregovore sa njima u Muskatu i Ženevi u februaru i na to kako su SAD počele da bombarduju Iran čak i dok su pregovori bili u toku. Oni smatraju da je Vens otvoreniji za okončanje sukoba.

Vens se pozicionirao kao oprezan u pogledu produženog američkog vojnog učešća na Bliskom istoku.

Zašto Pakistan?

Pakistan se poslednjih nedelja pojavio kao ključni posrednik između Vašingtona i Teherana. Uprkos prošlim tenzijama sa obe zemlje, Islamabad trenutno održava radne odnose sa svakom od njih.

Poslednjih dana načelnik vojske Asim Munir održao je više razgovora sa američkim i iranskim liderima tokom intenzivnih diplomatskih napora.

 

 

Pakistan deli granicu od 900 kilometara sa Iranom i domaćin je druge najveće šiitske muslimanske populacije na svetu posle svog suseda, što su faktori koji povećavaju njegovu relevantnost za Teheran.

Za razliku od većeg dela Bliskog istoka, Pakistan nije domaćin američkih vojnih baza, što mu daje dodatni kredibilitet u očima Irana. Istovremeno, Pakistan je od 2024. godine označen kao glavni saveznik Sjedinjenih Američkih Država van NATO-a.

Poslednji predsednik SAD koji je posetio Pakistan bio je Džordž V. Buš u martu 2006. godine, a poslednji potpredsednik koji je to uradio bio je Džozef Bajden u januaru 2011. godine.

Vensova očekivana poseta, 15 godina kasnije, usmerena na pregovore o okončanju rata, a ne na bilateralne veze, označava redak i značajan nivo američkog angažovanja u Islamabadu.

Šta je u opticaju?

Obe strane ulaze u razgovore sa velikim razlikama.

Iranski predlog za mir od 10 tačaka poziva na iranski nadzor nad Ormuskim moreuzom, povlačenje američkih borbenih snaga sa Bliskog istoka i obustavu vojnih operacija protiv savezničkih oružanih grupa, između ostalog.

Sjedinjene Američke Države nisu formalno prihvatile ove uslove, iako je Tramp plan od 10 tačaka nazvao "izvodljivim". Bela kuća je, sa druge strane, tvrdila da je Iran spreman da preda svoje zalihe obogaćenog uranijuma, što je portparolka Kerolajn Levit opisala kao zahtev o kome se ne može pregovarati. Iran nije, barem zvanično, prihvatio da se odrekne obogaćenog uranijuma.

Poseban spor se odnosi na Liban. Izraelsko bombardovanje svog severnog suseda, u kom je u sredu poginulo više od 200 ljudi, bio je njihov najintenzivniji napad na Liban od početka sadašnjeg rata.

Aragči je upozorio da bi Teheran mogao da odustane od primirja ako se izraelski napadi nastave, rekavši da SAD moraju da biraju između primirja ili nastavka rata preko Izraela. On je naveo tvrdnju pakistanskog premijera Šarifa da primirje uključuje pauzu u napadima širom regiona, uključujuć0i Liban.

Vens je, sa druge strane, govoreći u Budimpešti, rekao da uslovi primirja ne pokrivaju Liban, što su istakli i Tramp i Bela kuća.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi