Ustupci iza primirja: I Amerika i Iran su proglasili pobedu, ali oko čega su se zapravo dogovorili i šta očekivati dalje?

I Iran i Sjedinjene Američke Države proglasili su pobedu nakon postizanja dogovora o dvonedeljnom prekidu vatre neposredno pre apokaliptičnog roka američkog predsednika Donalda Trampa posle kog je pretio da će uništiti iransku "civilizaciju" ukoliko ne pristanu na sporazum.

Najmanje 2.076 ljudi je poginulo u američko-izraelskim napadima na Iran koji su počeli 28. februara, a još hiljade su ubijene širom regiona. Rat je takođe poremetio globalno snabdevanje energijom, zarobio tankere za naftu i izazvao nagli rast cena, što se naziva najvećim šokom za ovu industriju u istoriji.

Sada se očekuje se da će obe strane nastaviti razgovore uz posredovanje Pakistana u Islamabadu u petak.

Međutim, uprkos hvalisanju, čini se da su se i SAD i Iran pomerili od nekih od svojih ranije navedenih crvenih linija kako bi pristali na sporazum. Te sporne tačke mogle bi ponovo da se pojave i zakomplikuju predstojeće razgovore, kažu analitičari.

Koji su uslovi sporazuma postignutog u utorak?

SAD su pristale da obustave bombardovanje Irana na dve nedelje.

US Congress Profimedia

- Razlog za to je taj što smo već ispunili i premašili sve vojne ciljeve i veoma smo daleko od definitivnog sporazuma o dugoročnom MIRU sa Iranom i MIRU na Bliskom istoku... Period od dve nedelje omogućiće da se sporazum finalizuje i konsoliduje - objavio je Tramp.

Predsednik SAD nije odmah potvrdio da li će američki pregovarači biti u Islamabadu.

- Za Trampa je veliko dostignuće to što je Iran pristao da pregovara nakon njegovih pretnji - rekao je za Al Džaziru Kris Federstoun, politolog sa Univerziteta u Jorku.

- On ovo predstavlja kao uspeh, ali će morati da postigne neki oblik ustupka od Irana da bi mogao da ga predstavi kao uspeh na duži rok - dodao je on.

U međuvremenu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da će Iran takođe obustaviti "odbrambene operacije" ako se napadi na zemlju zaustave i da će iranske oružane snage omogućiti bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz.

Mnogi u Iranu su, međutim, izrazili bes i krivicu prema Teheranu zbog pristanka na sporazum o prekidu vatre, jer je nepoverenje prema SAD poraslo u zemlji, kažu analitičari.

Profimedia

- Pesimizam u Iranu je verovatno veći nego na bilo kom drugom mestu jer smo dva puta napadnuti usred pregovora - rekao je za Al Džaziru Foad Izadi, profesor na Univerzitetu u Teheranu.

Mislio je na američko-izraelsko bombardovanje Irana tokom dvanaestodnevnog rata prošlog juna, kao i na američko-izraelske napade 28. februara. Oba puta to se desilo dok su pregovori bili u toku.

Koji su bili raniji zahtevi Irana i SAD?

Plan SAD od 15 tačaka

SAD su ranije, 25. marta, prestavile plan od 15 tačaka. Poslat je Iranu preko Pakistana u vreme kada je Teheran negirao da se vode bilo kakvi razgovori.

Zvanični okvir nije u potpunosti objavljen, ali Iran je odbacio plan i nazvao ga "preteranim".

Profimedia

Neki od njegovih glavnih elemenata, kako su izvestili američki mediji, jesu:

- 30-dnevni prekid vatre koji bi zaustavio rat;

- Teheran bi odmah otvorio Ormuski moreuz za bezbedan prolaz;

- Iran bi deaktivirao svoja nuklearna postrojenja u Fordouu, Natanzu i Isfahanu, u skladu sa ciljevima SAD i Izraela da okončaju nuklearne kapacitete Teherana;

- Iran bi se trajno obavezao da neće težiti razvoju nuklearnog oružja i potpuno bi zaustavio svako obogaćivanje uranijuma, čak i u civilne svrhe;

- sve postojeće iranske zalihe bile bi predate Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), a agenciji bi bilo dozvoljeno da prati njegovu nuklearnu infrastrukturu;

- Iran bi zaustavio naoružavanje i finansiranje regionalnih posrednika poput Hezbolaha;

- broj balističkih raketa u vlasništvu Irana bio bi strogo ograničen i služio bi samo za samoodbranu;

Profimedia

- SAD bi, zauzvrat, ukinule sve sankcije nametnute Iranu, uključujući mehanizam "brzog vraćanja" Ujedinjenih nacija koji omogućava ponovno uvođenje prethodno ukinutih sankcija;

- Vašington bi takođe pomogao Iranu u proizvodnji električne energije u iranskoj nuklearnoj elektrani Bušer.

Iranski plan od 10 tačaka

Iran je takođe predložio plan od 10 tačaka kao odgovor na američki plan.

U ponedeljak, kada je rat ušao u 38. dan, i nakon što je Tramp zapretio da će dići u vazduh iranske elektrane, čime bi prekršio međunarodno pravo, američki predsednik je otkrio da je Teheran dostavio ovaj plan od 10 tačaka Beloj kući preko pakistanskih posrednika.

Tramp je nakon njegovog predstavljanja rekao da je plan "značajan korak", ali da "nije dovoljno dobar".

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon, Pool

Međutim, u svojoj objavi o prekidu vatre Tramp je rekao da je iranski predlog "izvodljiv" kao osnova za konačni sporazum.

Analitičari ističu da plan sadrži neke kontroverzne tačke kojima će se Vašington i Izrael verovatno protiviti tokom razgovora.

Ključni zahtevi Irana uključuju:

- fundamentalnu posvećenost SAD neagresiji;

- kontrolisani prolaz kroz Ormuski moreuz u koordinaciji sa iranskim oružanim snagama, što bi značilo da Iran zadržava kontrolu nad plovnim putem;

- prihvatanje iranskog programa obogaćivanja urana;

- ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija i rezolucija protiv Irana;

- ukidanje svih rezolucija protiv Irana u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA);

Profimedia

- ukidanje svih rezolucija protiv Irana u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).

- povlačenje američkih borbenih snaga iz svih baza u regionu;

- puna nadoknada štete koju je Iran pretrpeo tokom rata;

- odmrzavanje sve iranske imovine zamrznute u inostranstvu;

- ratifikacija svih ovih pitanja obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Za šta su dve strane do sada popustile?

Iran:

Trajni prekid vatre

Iranske vlasti su se ranije zaklele da uopšte neće pregovarati sa SAD i da će okončati rat tek kada Teheran bude spreman i kada se uveri da su SAD i Izrael uspešno odvratili od ponovnog napada na zemlju.

MEK / Sipa Press / Profimedia

Međutim, iranske vlasti su kasnije popustile pod pritiskom pakistanskih posrednika, i navodno pod pritiskom Kine, i pristale su da pregovaraju.

Takođe su prihvatile dvonedeljni prekid vatre umesto trenutnog i trajnog prekida vatre.

Reparacije

Iranski predsednik Masud Pezeškijan je ranije, 11. marta, pozvao na isplatu reparacija za štetu koju su prouzrokovali izraelski i američki napadi kao osnovu za prekid vatre. Sada se u iranskom predlogu umesto toga sugeriše da je moguće da se naknade od brodova koji prelaze Ormuskim moreuzom koriste za rekonstrukciju.

Napadi na Liban

Iran već nekoliko dana insistira da svaki prekid vatre treba da se proširi na prekid napada na njegove regionalne saveznike, uključujući Hezbolah u Libanu.

Tanjug/AP Photo/Hussein Malla

Pakistanski premijer Šehbaz Šarif, dok je iznosio primirje u čijem je posredovanju pomogao, rekao je da će ono obuhvatiti i Liban.

Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u obraćanju rekao da sporazum između SAD i Irana ne uključuje Liban. Nekoliko sati kasnije, Izrael je pokrenuo najveći napad na Liban od obnavljanja sukoba početkom marta, pogodivši glavni grad Bejrut i ubivši stotine ljudi, prema libanskim vlastima.

Nije jasno da li je postojao konsenzus između SAD, Irana i posrednika poput Pakistana o mestu Libana u sporazumu o primirju i da li ga Izrael krši bez obzira na to.

SAD:

Ormuski moreuz

Tramp je zahtevao da Iran dozvoli slobodan i bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz. Međutim, Iran će zadržati kontrolu nad moreuzom prema sporazumu o prekidu vatre koji je objavio i koji je i Tramp podelio. Očekuje se da će Iran nastaviti da traži naknade od brodova koji prolaze kroz moreuz i da će taj prihod koristiti za rekonstrukciju.

Profimedia

Iranski raketni kapaciteti

Tokom rata SAD su insistirale da će nastaviti da se bore za degradaciju iranskog programa balističkih raketa i ograničavanje ili demontiranje ovoh programa u zamenu za mir. Ali u novim izjavama koje su dovele do prekida vatre Tramp nije rekao ništa o iranskim raketama.

Šta je sledeće?

Dok se očekuje da obe strane počnu verovatno teške pregovore u petak, analitičari spekulišu o tome kakve konačne ustupke bi svaka strana mogla biti spremna da napravi i koja pitanja neće biti otvorena u početku.

Najmanje jedan od iranskih zahteva označen je kao nedopustiv za Vašington: okončanje američkog vojnog prisustva na Bliskom istoku.

SAD održavaju vojno prisustvo u regionu više od 65 godina. Čak 50.000 američkih vojnika stacionirano je na 19 lokacija u nekoliko zemalja, ne računajući još hiljade vojnika poslatih usred rata u Iranu.

Iran je tvrdio da su se te baze pokazale kao teret za zemlje Zaliva tokom rata, kažu neki analitičari, jer su postale mete gneva Teherana.

Ipak, "ove zemlje su sve suverene zemlje, one same donose odluke", rekao je Izadi sa Univerziteta u Teheranu.

- Iskustvo koje su naši južni susedi imali sa američkim bazama nije bilo dobro. Ali taj poseban koncept [odlaska SAD] nešto je što nezavisne vlade u Persijskom zalivu moraju same da usvoje - zaključio je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi