Ovo je armija fanatika bez države koja satire Iran: Ima ih 35 miliona, u rovu su decenijama i poseduju tajno oružje CIA (FOTO)
Jurišnici Donalda Trampa čekaju zeleno svetlo za kopneni napad
Amerika je iz svog ratnog špila ponovo izvukla džokera - najfanatičnije stanovnike Bliskog istoka. Novi rat sa Iranom naterao je Donalda Trampa da da zeleno svetlo za ulazak u rat saveznicima koji vekovima ratuju sa Turskom, Irakom, Sirijom, Jermenijom i naravno - Islamskom Republikom.
Ti saveznici su Kurdi, jedini starosedalački narod na Bliskom istoku koji nema sopstvenu državu. U pograničnim područijima Turske, Irana, Iraka i Sirije i dalje snevaju svoj Kurdistan.
Kurdishstruggle / Alamy / Profimedia
Broj Kurda na ovom području varira. Procene su da ih ima između 25 i 35 miliona, što predstavlja velike trupe vojnika pešadije, među kojima se ističe kurdska milicija. To su pripadnici Jedinice za zaštitu naroda (YPG), istrenirani, i vrlo iskusni borci. Ratno iskustvo stiču svakodnevno u borbama protiv režima zemalja u kojima žive, prvenstveno u Siriji. Za Amerikace od 2016. ratuju u Siriji.
Sadam prva meta
Kurdski borci su prvu zvaničnu ratnu operaciju sa SAD imali protiv Sadama Huseina u Iraku. Bivšeg diktatora su i pre Zalivskog rata optuživali za pokušaj etničkog genocida nad Kurdima, krajem 1980-ih.
Pročitajte još:
Kurdska milicija, iako brojna, ne poseduje značajan oružani potencijal. Osnova im je sovjetsko/rusko naoružanje pojačano donacijama SAD.
Među borcima, kao lično naoružanje, dominira ruski "kalašnjikov" i u manjoj meri američke puške M16 i M4. Imaju i sovjetski PKM i DŠK (često montirani na vozila), kao i američki "M2 Broving". Koriste ručne bacače RPG-7, moderne vođene rakete - američki FGM-148 "Dževelin" i BGM-71 TOW, ali i sovjetske/ruske sisteme "Konkurse" i "Kornete" zaplenjene od protivnika ili nabavljene na crnom tržištu.
Printscreen/YouTube
Od oklopnih vozila imaju američke "hamvije" i IAG Guardian, dok su tenkovi (uglavnom stariji modeli T-55 i T-62) malobrojni i često zaplenjeni iz sirijskih vojnih baza.
Ovako opremljeni čekaju da kopnenim putem napadnu Iran iz trenutnog uporišta u Iraku. Tako je i objasnio Aziz Ahmad, visoki zvaničnik u iračkom kurdskom regionu.
StringersHub / Sipa USA / Profimedia
Kurdi u Iranu imaju motivaciju novog rata sa Irancima, protiv koje su ratovali i u formi sadašnje Islamske Republike, ali i prethodne monarhije. Prve pobude su izbijale tokom vladavine šaha Mohammada Reze Pahlavija, koji je Kurde držao pod neprestanom represijom.
Dve kolone: PKK i YPG
- Kurdska narodna milicija ili Jedinica za zaštitu naroda (YPG) u Siriji vodeća je vojna formacija koja se bori za autonomiju Kurda, i uz podršku SAD. Usko je povezana sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana i pod stalnim je napadima turskih snaga. Osnovana je 2012. godine;
- Radnička partija Kurdistana (PKK) zabranjena je u mnogim državama, a stacionirana je na severu Iraka. Kao paravojna organizacija od 1984. vodi oružane sukobe za nezavisnost Kurdistana. Njihov lider Abdulah Odžalan (77) u turskom zatvoru je od 1999. godine. U maju 2025. objavili su da se raspuštaju.
Nakon Islamske revolucije 1979. godine nova vlast se, takođe, borila protiv kurdskih ustanika. Iranske snage razarale su im gradove i sela u povremenim sukobima sa po nekoliko hiljada mrtvih. Cilj Irana je decenijama isti: da ih izbrišu.
Kurdishstruggle / Alamy / Profimedia
Kurdi, i pre izbijanja rata Irana i SAD, nikada nisu odustali od svrgavanja vlasti, ali su u poslednje vreme i u sukobu s opozicionim blokovima, posebno s frakcijom sina bivšeg šaha Reza Pahlavija.
Teren je spreman, samo da njihov najverniji saveznik Donald Tramp, koji ih naoružava od 2017. godine, uputi poziv.
UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Iran upotrebio najnoviju supertešku raketu, napadnuta bolnica u Teheranu, evakuisane bebe (VIDEO/FOTO)
Pixabay/Profimedia
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari