Nezapamćena kriza u Iranu: Zbog čega su izbili protesti i koliko je režim ugrožen?

Antivladini protesti u Iranu traju već 13 dana nakon što je izbio talas nacionalnih nemira koji predstavljaju najveći izazov za režim u poslednjih nekoliko godina.

Vlasti su u četvrtak prekinule pristup internetu i telefonskim linijama ostavljajući Iran uglavnom odsečenim od spoljnog sveta. Grupe za ljudska prava saopštile su da su desetine ljudi ubijene od početka protesta.

Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je napadom na Iran ako snage bezbednosti odgovore silom, a vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej pozvao ga je da se "fokusira na svoju zemlju" i okrivio je Ameriku za podsticanje protesta.

Kako bes javnosti nastavlja da raste i demonstracije se nastavljaju, evo šta treba da znate.

Šta je izazvalo proteste?

Protesti su počeli kao demonstracije na teheranskim bazarima zbog nekontrolisane inflacije, ali su se proširili po celoj zemlji i pretvorili u opšte nemire protiv režima.

Tanjug/Iranian state TV via AP

Zabrinutost zbog inflacije dostigla je vrhunac prošle nedelje, kada su cene osnovnih dobara poput ulja za kuvanje i piletine drastično skočile preko noći, a neki proizvodi su potpuno nestali sa polica.

Situaciju je pogoršala odluka centralne banke da okonča program koji je nekim uvoznicima omogućavao pristup jeftinijim američkim dolarima u poređenju sa ostatkom tržišta, zbog čega su neki vlasnici prodavnica povećali cene, a neki zatvorili radnje, što je pokrenulo demonstracije.

Potez bazara je drastična mera za grupu koja tradicionalno podržava Islamsku Republiku.

Reformistička vlada pokušala je da ublaži pritisak nudeći direktnu gotovinsku pomoć od skoro 7 dolara mesečno, ali taj potez nije uspeo da smiri nemire.

Koliko su protesti rasprostranjeni?

Najnoviji protesti su najveći po obimu od 2022. godine, kada je smrt 22-godišnje Mahse Amini dok je bila u pritvoru verske policije izazvala široko rasprostranjene proteste "Žena, život, sloboda".

Tanjug/Iranian state TV via AP

Ljudi u više od 100 gradova učestvovali su u demonstracijama, koje su počele pre skoro dve nedelje.

Protesti su se proširili na iranske provincije čak do Ilama, regiona sa kurdskom većinom koji se graniči sa Irakom, i Lorestana, koji su se pojavili kao nemirna žarišta. Podstaknute etničkim podelama i siromaštvom, mase su palile ulice i skandirale "Smrt Hamneju", direktno izazivajući Hamneija, koji ima vrhovnu vlast nad verskim i državnim poslovima nacije.

Iranska državna novinska agencija Fars saopštila je da je 950 policajaca i 60 pripadnika paravojne jedinice Basidž povređeno u protestima, uglavnom u sukobima sa "izgrednicima" u zapadnim provincijama "opremljenim vatrenim oružjem, granatama i drugim oružjem".

Najmanje 45 demonstranata, uključujući osmoro dece, ubijeno je od početka demonstracija, izvestila je u četvrtak norveška Nevladina organizacija za ljudska prava u Iranu (IHRNGO). Navodi se da su stotine ljudi povređene i da je više od 2.000 ljudi pritvoreno.

Po čemu se ovi protesti razlikuju?

Činjenica da su nedavni protesti počeli sa bazarima, moćnom silom za promene u istoriji Irana koja se smatraju lojalnom režimu, veoma je značajna.

Profimedia

Trajni savez između bazara i sveštenstva u Iranu omogućio je vlasnicima radnji da igraju ključnu ulogu u određivanju vladavine kroz iransku istoriju. Upravo je njihova podrška tim sveštenicima na kraju pomogla da Islamska revolucija 1979. godine uspe, dajući pobunjenicima finansijsku okosnicu koja je dovela do pada šaha, odnosno monarha.

- Tokom više od 100 godina iranske istorije, bazari su bili ključni akteri u svim glavnim iranskim političkim pokretima... Mnogi posmatrači veruju da su bazari među najlojalnijima Islamskoj Republici - rekao je za CNN Arang Kešavarzijan, vanredni profesor bliskoistočnih i islamskih studija na Univerzitetu u Njujorku i autor knjige "Bazar i država u Iranu".

Njihova uloga kao glavne političke snage od tada je postala simboličnija, ali uticaj fluktuacija valute na njihovo poslovanje ono je što ih je dovelo do pokretanja protesta koji su od tada postali smrtonosni.

Vlasti su takođe nastojale da naprave razliku između ekonomskih demonstranata i onih koji pozivaju na promenu režima, nazivajući ove druge "izgrednicima" i "plaćenicima" koje podržavaju strane sile i obećavajući stroži obračun sa njima.

Ko vodi Iran i šta to znači za režim?

Iran je teokratija od 1979. godine, kada su sveštenici svrgli sekularnog monarha saveznika Zapada, što je dovelo do formiranja Islamske Republike koju je predvodio Hamnej.

Profimedia

Masud Pezeškijan je izabran za predsednika 2024. godine, promovišući pragmatičniju spoljnu politiku, ali njegova ovlašćenja su ograničena, a Hamnej donosi odluke o svim važnim državnim pitanjima.

- Ne bi trebalo da očekujemo da će vlada sama rešiti sve ovo - rekao je Pezeškijan u televizijskom govoru u ponedeljak.

Pezeškijan se ranije pozicionirao kao zagovornik radničke klase, obećavajući ekonomske olakšice kroz smanjenje intervencija vlade na deviznom tržištu, a istovremeno je krivio američke sankcije, korupciju i prekomerno štampanje novca.

Međutim, korupcija u svim delovima vlasti, loše upravljanje sredstvima i konvergencija ekoloških problema i stagnirajuće vođstvo doveli su vladu na ivicu propasti.

Više od godinu dana nakon što je izabran upravo radnička klasa koju je obećao da će zaštititi i srednja klasa koja čini okosnicu iranskog društva našli su se u problemima.

Spoljašnji faktori poput oštrih sankcija i potencijalnog novog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom ostavili su državu paranoičnom, a stanovništvo zabrinutim.

Tanjug/Iranian state TV via AP

Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha u egzilu, pozicionirao se kao održiva alternativa vladajućem režimu, izražavajući podršku protestima i upućujući direktne pozive na koordinisanu akciju širom zemlje.

Bar neki od demonstranata su izgleda poslušali njegov poziv. Jedan od slogana koje su demonstranti uzvikivali u četvrtak bio je: "Ovo je poslednja bitka, Pahlavi će se vratiti".

Iako se u video-snimcima sa demonstracija čuju promonarhističke povike, obim monarhističke podrške širom zemlje ostaje nejasan.

- Nijedan od iranskih političkih lidera nema plan za izvlačenje Irana iz krize - rekao je Kešavarzjan za CNN.

- Jedino sredstvo koje je Islamskoj Republici zaista preostalo jeste prinuda i sila. Ljudi su pokušali različite metode da iznesu svoje stavove, ali u poslednjih 15 godina veliki delovi stanovništva su izgubili poverenje u režim i ne veruju da su sposobni i voljni da ih zapravo saslušaju i reše njihove probleme - dodao je.

Šta su rekli Tramp i Hamnej?

Tramp je upozorio Teheran na ozbiljne posledice ako demonstranti budu ubijani.

- Stavio sam im do znanja da ako počnu da ubijaju ljude, što obično rade tokom svojih nereda... Udarićemo na njih veoma snažno - rekao je Tramp konzervativnom radio voditelju Hjuu Hjuitu u četvrtak.

Pre samo šest meseci Izrael i SAD su prvi put pokrenuli napade na Iran, a Tramp je pomenuo mogućnost novih napada tek prošle nedelje, nekoliko dana nakon sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

U televizijskom obraćanju, koje je bilo njegov prvi javni komentar od početka demonstracija, Hamnej je pozvao Trampa da se "fokusira na probleme sopstvene zemlje".

- Postoje neki agitatori koji žele da udovolje američkom predsedniku uništavanjem javne imovine. Ujedinjeni iranski narod će pobediti sve neprijatelje. Islamska Republika neće odustati pred onima koji žele da nas unište - istakao je Hamnej.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi