Sedam ključnih tačaka: Isplivali delovi ukrajinskog plana za mir, nema šanse da Rusija pristane na ovo

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poručio je da će njegova zemlja, u saradnji sa evropskim partnerima, vrlo brzo predstaviti Sjedinjenim Američkim Državama "pročišćene dokumente" o mirovnom paketu.

Istovremeno, američki portal Vašington post u komentaru Dejvida Ignatijusa piše da se već naslućuje oblik sporazuma koji bi mogao postati održiva osnova za mir. Autor odmah daje jednostavan opis zamišljenog rešenja: Ukrajina bi bila nezavisna država sa međunarodnim garancijama bezbednosti, uključena u Evropsku uniju i ekonomski osnažena velikim američko-evropskim ulaganjima.

Iako Ignatijus podseća na "grube pregovaračke manevre" Donalda Trampa i njegovu navodnu naklonost prema Moskvi, njegovi izvori, zvaničnici iz SAD, Evrope i Ukrajine, tvrde da dogovor ipak napreduje.

Pritisci iz Vašingtona i strah da će Tramp sve okrenuti naglavačke

Upozorava se da bi Tramp, ukoliko nastavi da pritiska Zelenskog i evropske prestonice, mogao da izazove kontraefekat i praktično ohrabri nastavak rata. Ignatijus zato tvrdi da sadašnji trenutak zahteva da Tramp "ubedi Ukrajinu i Evropu", umesto da ih primorava na bilo kakav dogovor.

Prema toj logici, Tramp bi trebalo da postigne "razuman sporazum" koji bi imao trajnu vrednost - u suprotnom, mogao bi ostati bez ikakvog rezultata, a sukob bi se samo produbio i postao još razorniji.

Profimedia

U novoj Strategiji nacionalne bezbednosti Bele kuće primećuje se Trampovo približavanje Moskvi, što je dodatno zakomplikovalo pregovore: dokument sugeriše da bi se SAD mogle distancirati i od demokratija u Evropi i od autoritarnog ruskog režima, ne bi li navodno "smanjile rizik od sukoba Rusije i evropskih država".

Ignatijus upozorava da je takav pristup strateški i moralno pogrešan, te da izaziva ozbiljnu nelagodnost u Evropi. Ipak, uprkos slabim temeljima, Trampov mirovni proces i dalje pokazuje izvesnu perspektivu.

Tri dokumenta i više otvorenih pitanja

Američki pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof dolaze iz poslovnog sveta, ali navodno razumeju da je za Ukrajinu presudna kombinacija čvrstih bezbednosnih garancija i ekonomskog oporavka.

Prema rečima jednog ukrajinskog zvaničnika, paket obuhvata tri dokumenta: mirovni plan, garancije bezbednosti i plan privrednog preporoda. Kijev i evropske prestonice pripremaju zajedničke amandmane, a pregovori su daleko od kraja.

Tanjug/Toby Melville/Pool Photo via AP

Ignatijus, pozivajući se na više izvora, izdvaja sedam ključnih tačaka o kojima se trenutno govori.

Sedam ključnih točaka

1. Ukrajina ulazi u Evropsku uniju do 2027. godine

Brzo priključenje EU izaziva rezervu pojedinih država članica, ali Trampova administracija veruje da se mađarsko protivljenje može prevazići. Ignatijus naglašava da bi članstvo podstaklo trgovinu i ulaganja, ali i nateralo Ukrajinu da se obračuna sa "raširenom kulturom korupcije".

Za autora, suština rata jeste pitanje može li Ukrajina postati evropska država - ideja koju Vladimir Putin "mrsko odbacuje", smatrajući Ukrajince i Ruse jednim narodom. U tom kontekstu, brzo članstvo u EU delovalo bi kao strateška pobeda.

2. Sjedinjene Američke Države dale bi garancije slične članu 5 NATO-a

Ukrajina želi da SAD potpišu obavezujući sporazum koji bi ratifikovao Kongres, uz odvojene evropske garancije. Radi se na tome kako bi izgledao odgovor u slučaju da Rusija prekrši dogovor.

Profimedia

Međutim, poverenje u američka obećanja poljuljano je narativom iz pomenute Strategije, koja, prema Ignatijusu "zvuči kao potkopavanje NATO-a". Uprkos tome, Trampov tim poručuje da ostaje pri snažnoj obaveštajnoj podršci Ukrajini, za koju autor smatra da je ključna.

3. Ukrajinski suverenitet bio bi zaštićen od ruskog veta

Pregovori još zapinju oko osetljivih pitanja poput ograničavanja broja ukrajinskih vojnika. Razmatra se povećanje predloga sa 600.000 na 800.000 ljudi - što otprilike odgovara mirnodopskim potrebama Ukrajine. Kijev odbija bilo kakav ustavni limit, na čemu Moskva insistira. Uz regularnu vojsku, postojale bi i dodatne formacije, poput nacionalne garde.

4. Formiranje demilitarizovane zone duž linije sukoba

Demilitarizovana zona pratila bi liniju prekida vatre od Donjecke oblasti do Zaporožja i Hersona. Iza nje bi se nalazila šira zona u kojoj teško oružje ne bi bilo dozvoljeno. Nadzor bi bio veoma strog, po ugledu na DMZ između Severne i Južne Koreje.

5. "Razmena teritorija"

Moskva traži da Ukrajina ustupi oko 25 odsto Donjecka koji je još pod kontrolom Kijeva. Američki tim smatra da bi Ukrajina taj prostor mogla izgubiti tokom narednih šest meseci borbi, pa sada treba pregovarati kako bi se izbegle nove žrtve.

Profimedia

Razmatraju se modeli koji bi kompromis učinili prihvatljivijim - na primer da zona povlačenja bude demilitarizovana. Zelenski je naglasio da nema "zakonsko pravo" da preda teritoriju Rusiji. Kao zaobilazno rešenje pominje se korejski model: i Seul i Pjongjang i dalje formalno polažu pravo na celo poluostrvo.

6. Nuklearna elektrana Zaporožje više ne bi bila pod ruskom kontrolom

Ugovor bi predvideo uklanjanje Moskve iz nuklearnog kompleksa. Navodno se razmatra ideja da Sjedinjene Američke Države preuzmu upravljanje postrojenjem. Iako neobična, ova opcija deluje privlačno nekim ukrajinskim zvaničnicima jer bi predstavljala jasnu američku garanciju protiv ruske agresije.

7. Podsticanje investicija i privredne obnove Ukrajine

Jedan od izvora finansiranja bila bi ruska imovina zamrznuta u Evropi, vredna više od 200 milijardi dolara. Trampovi pregovarači su predložili da se Kijevu odmah da 100 milijardi u okviru "reparacijskog zajma", uz mogućnost uvećanja tog iznosa.

Trajniji model obnove oslanjao bi se na američke investicije. Razgovara se sa Lerijem Finkom iz "BlackRock-a" o pokretanju Ukrajinskog razvojnog fonda koji bi privukao oko 400 milijardi dolara, uz podršku Svetske banke. Tramp, međutim, želi razvojne programe i za Rusiju, polazeći od uverenja da "zemlje koje trguju ne vode ratove".

Kada pritisak postaje kontraproduktivan

Ignatijus upozorava da Trampovi izaslanici ne bi smeli da pokušavaju da nateraju Zelenskog na ustupke, već da zajedno sa Evropom treba da sastave paket toliko privlačan da bi ga Ukrajinci, uprkos gubitku dela Donjecka, mogli prihvatiti. U suprotnom, poručuje, rat će se nastaviti.

Najgore što Tramp može da učini jeste da sve predstavi kao situaciju "sada ili nikada", jer ni diplomatija ni biznis tako ne funkcionišu.

Autor završava citatom: "Kako je Tramp primetio pre nekoliko decenija: 'Najgora stvar koju možete učiniti u poslu jeste da izgledate očajni. Tada druga strana nanjuši krv i onda ste gotovi.'"

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi