Šta obuhvata Trampov plan za Gazu? Odobrio ga je Savet bezbednosti UN, ali neke stavke još nisu precizirane

Mirovni plan za Gazu koji je osmislio američki predsednik Donald Tramp dobio je odobrenje Saveta bezbednosti UN nakon što je usvojen nacrt rezolucije koju su sastavile SAD, a kojom se podržava predlog.

Ali šta tačno uključuje njegova vizija od 20 tačaka?

Šta je do sada dogovoreno?

Hamas i Izrael su se složili oko prve faze 9. oktobra, a sporazum je stupio na snagu sledećeg dana. Od tada je Hamas oslobodio svih 20 živih talaca koji su bili držani u Gazi.

Takođe je pristao da preda posmrtne ostatke još 28 ljudi otetih 7. oktobra 2023. u zamenu za 360 palestinskih militanata ubijenih u ratu.

Posmrtni ostaci poslednja tri taoca još nisu vraćeni, a Izrael je više puta optuživao Hamas da krši primirje odugovlačenjem sa predajom tela, dok je Hamas tvrdio da je kašnjenje posledica nedostatka opreme za pretraživanje ruševina.

Profimedia

Šta je dugoročni plan?

Prve dve tačke mirovnog plana kažu da će Gaza postati "deradikalizovana zona bez terora" i "ponovo razvijena u korist" naroda enklave" - ali uloga koju će oni imati je nejasna, kaže za britanski portal Skaj njuz Mark Stoun, dopisnik ovog medija iz Amerike.

- Pored Hamasa, ne postoji definisana uloga za Palestince osim nejasnih uveravanja da mogu preuzeti vlast kada se sprovedu reforme - objasnio je on.

Ono što je jasno jeste da bi Hamas morao da pristane na potpuno razoružanje i potpuno povlačenje iz upravljanja Gazom, što bi, prema Stounovim rečima, "bilo ravno samoubistvu za njihov pokret".

Dopisnik sa Bliskog istoka Adam Parsons rekao je da je Hamas "sigurno morao da dobije snažna uveravanja da će, bar na nekom nivou, njegovi zahtevi za palestinsko samoopredeljenje uroditi plodom".

Profimedia

Ostaje nejasno koliki je napredak postignut u pogledu potencijalnog razoružanja Hamasa. Grupa je više puta odbijala ovu mogućnost u prošlosti, ali Izrael insistira da se to mora dogoditi.

Koje su druge ključne tačke?

Neke od drugih značajnih garancija uključuju obećanje da niko neće biti primoran da napusti Pojas Gaze i da Izrael neće okupirati ili anektirati Gazu.

U dokumentu se takođe navodi da će se puna pomoć "nastaviti bez ometanja preko UN, nihovih agencija, Crvenog polumeseca i drugih međunarodnih institucija".

Što se tiče bezbednosti, navodi se da će SAD sarađivati sa međunarodnim partnerima na stvaranju Međunarodnih stabilizacionih snaga koje će obučavati palestinske policijske snage sa ciljem da one postanu dugoročno unutrašnje rešenje za bezbednost.

Toni Bler bi mogao da se pridruži "Odboru za mir"

Profimedia

Prema planu, privremeni upravni odbor biće zadužen za Gazu i do sada je nagovešteno samo jedno ime uz ime Donaldu Trampu koje će biti deo "Odbora za mir": Toni Bler, bivši britanski premijer.

Politički komentator Džon Krejg rekao je da je njegovo učešće "kontroverzno, ali ne i iznenađujuće".

- Toni Bler je bio jedan od ključnih arhitekata ovog mirovnog plana. To je u velikoj meri Blerov plan, on je u avgustu otišao u Belu kuću da o njemu razgovara - objasnio je Krejg.

Bler se "dobro slaže" sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, dodao je on, ističući iskustvo bivšeg britanskog premijera na Bliskom istoku dugo skoro 30 godina, i podsećajući da je 1990-ih bio uključen u razgovore sa tadašnjim palestinskim liderom Jaserom Arafatom.

- Sa stanovišta predsednika Trampa, a zapravo i Benjamina Netanjahua, to ima smisla jer je Bler iskusan pregovarač i posrednik na Bliskom istoku - rekao je Krejg.

Odobrenje UN

Profimedia

U ključnom koraku napred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija glasao je sa 13-0 za podršku Trampovom planu od 20 tačaka. To znači da međunarodna zajednica podržava napore SAD da osiguraju bezbednost i stabilnost u Gazi.

Obeležavajući događaj, Tramp je 18. novembra napisao na društvenim mrežama da će "ovo biti jedno od najvećih odobrenja u istoriji Ujedinjenih nacija" i da će "dovesti do daljeg mira širom sveta".

Ključ za usvajanje plana bila je podrška arapskih i muslimanskih zemalja. Rusija, koja je predstavila alternativni plan rezolucije, uzdržala se od glasanja, kao i Kina.

Dok je Palestinska uprava, koja upravlja delovima Zapadne obale, pozdravila rezoluciju, Hamas je tvrdio da predlog "ni blizu ne ispunjava političke i humanitarne zahteve i prava palestinskog naroda".

Grupa je saopštila da "dodeljivanje međunarodnim snagama zadataka i uloga unutar Pojasa Gaze, uključujući razoružavanje otpora, lišava njih neutralnosti i pretvara ih u stranu u sukobu u korist okupacije".

Šta još ne znamo

Adam Parsons je rekao da u praksi glasanje u UN znači da se neka vrsta stabilizacionih snaga može rasporediti u Gazi - ali da postoji još mnogo pitanja koja ostaju bez odgovora.

- Ne znamo koje će trupe biti u stabilizacionim snagama. Znamo da to neće biti Amerikanci, neće biti Britanci. Verovatno će to biti ljudi iz ovog regiona (Bliskog istoka), ali će se to uraditi pod okriljem, svakako, ovog "Odbora za mir" - rekao je on.

- Znamo da će te snage štititi humanitarnu pomoć, štititi stanovništvo, ali i da će pokušati da urade nešto da razoružaju Hamas - dodao je.

Predlog takođe ne predviđa vremenski okvir ili garanciju za nezavisnu palestinsku državu - za šta su evropske i arapske države više puta rekle da žele da bude uključeno u bilo kakve mirovne sporazume.

Javna formulacija u američkom predlogu o državnosti je ojačana nakon pritiska arapskih zemalja i Palestinaca, ali i dalje samo aludira na mogućnost rešenja sa dve države nakon napretka u rekonstrukciji Gaze i reformama u Palestinskoj upravi.

Međutim, tome se žestoko protivi izraelski premijer Netanjahu, koji je obećao da će blokirati svaki pokušaj osnivanja palestinske države, kao i da će demilitarizovati Gazu "lakšim ili težim putem".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi