Trka s vremenom, na ivici katastrofe: Rusija izvlači dve nuklearne podmornice s arktičkog morskog dna

Projekat koji je planiran decenijama nakon što su ruske nuklearne podmornice potonule i koji ima za cilj da se reši zabrinutost da bi mogle dovesti do radioaktivnog otpada u vodi, konačno dobija zamah.

Prošle godine, norveška fondacija Belona izrazila je zabrinutost zbog pretnje koju dve nuklearne podmornice K-27 i K-159 predstavljaju za životnu sredinu.

Rusija je ranije saopštila da želi da pokrene projekat za izvlačenje podmornica iz njihovog "vodenog groba", ali izbijanje rata sa Ukrajinom sve je usporilo.

Prema izveštaju ruskog novinskog portala RBK, Moskva je u nacrt saveznog budžeta uključila sredstva za izvlačenje nuklearnih podmornica sa arktičkog dna. Pripreme su zakazane za 2026. godinu, a početak radova planiran je za 2027. godinu.

K-27 je bila eksperimentalna jurišna podmornica izgrađena 1950-ih za sovjetsku mornaricu. Imala je dva reaktora sa radikalnim sistemom hlađenja, koji je uključivao rastopljeni metal.

Podmornica je ušla u upotrebu 1963. godine, ali samo tri dana nakon ulaska u more sistem hlađenja broda je ispustio radioaktivne gasove u mašinski prostor. Tokom naredne dve decenije tadašnji SSSR je bezbroj puta pokušavao da popravi ili zameni reaktore, ali projekat je bio neuspešan.

 

 

Problem sa nuklearnom podmornicom K-27 posada nije na vreme dijagnostikovala, što je dovelo do njenog potonuća, tokom kojeg je najmanje 9 članova posade umrlo od trovanja zračenjem.

Nuklearna podmornica je dekomisionirana 1979. godine, a tadašnja sovjetska mornarica je napunila jezgro reaktora katranom kako bi ga zapečatila pre nego što ga je poslala u plitke vode Karskog mora. Plitkoća ga izlaže plimi i strujama, koje je mogu razbiti i dovesti do kontaminacije.

Problem je, međutim, što je zaptivač oko reaktora bio dizajniran da spreči curenje samo do 2032. godine. Visoko obogaćeno gorivo na brodu takođe bi moglo da stvori nekontrolisanu lančanu nuklearnu reakciju, oslobađajući zračenje.

Nuklearna podmornica K-159 doživela je sličnu sudbinu zbog defekata. Takođe je bila jurišna podmornica koja je pretrpela curenje zračenja, kontaminirajući ceo brod. Tokom svog životnog veka nuklearna podmornica je zahtevala stalne popravke da bi ostala operativna. Brod je dekomisioniran 1989. godine i ostavljen da rđa više od decenije.

Rusija je 2003. dobila novac od baltičkih država za demontažu K-159 i drugih plovila, ali je trup bio teško oštećen rđom, a podmornica je potonula tokom vuče do brodogradilišta.

Devet ruskih vojnika je poginulo u incidentu, a 800 kilograma nuklearnog goriva završilo je na morskom dnu 213 metara ispod površine.

Spasavanje nuklearne podmornice sa morskog dna je skupo, ali je holandska kompanija Mamut uspela da spase rusku podmornicu Kursk iz Barencovog mora 2002. godine. Ostaje da se vidi da li će kompanija pomoći Rusiji resursima ili stručnošću tokom rata sa Ukrajinom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi