Danas se slavi Dan nemačkog jedinstva: Kako je izabran ovaj datum i zašto mnogi misle da Nemačka još nije ujedinjena?

Nemačka slavi 35 godina od ponovnog ujedinjenja, a Sarbriken, glavni grad savezne države Sarland, domaćin je ovogodišnjeg glavnog događaja. Francuski predsednik Emanuel Makron je počasni gost.

Dan nemačkog jedinstva smatra se najvažnijim državnim praznikom zemlje, a evo zbog čega se obeležava i šta se sve promenilo za tri i po decenije.

Iscepkana posle Drugog svetskog rata

Nakon završetka Drugog svetskog rata 1945. godine poražena Nemačka je podeljena na četiri okupacione zone kojima su upravljale savezničke sile: Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija i Sovjetski Savez.

Godine 1949. nastale su dve države: demokratska Savezna Republika Nemačka (SRN) na Zapadu i socijalistička Nemačka Demokratska Republika (NDR) na Istoku, pri čemu je ova druga bila pod sovjetskom kontrolom. Od tog trenutka Nemačka je bila podeljena.

Profimedia

Građanima Istočne Nemačke je bilo dozvoljeno da putuju na Zapad samo pod strogim uslovima. Granice NDR-a su bile strogo čuvane, a oko Zapadnog Berlina, koji je pripadao SRN, izgrađen je masivni zid kako bi se sprečio građane NDR-a da napuste svoju zemlju.

Kako je došlo do ponovnog ujedinjenja?

Ljudi u NDR-u su živeli u državi nadzora, lišeni slobode izražavanja. Oni koji nisu sledili liniju socijalističkog režima suočavali su se sa progonom i zatvaranjem.

Do kraja 1980-ih stanovništvo se sve više bunilo protiv vlade. Građani su čeznuli za slobodom i demokratijom koju su uživali njihovi susedi u Saveznoj Republici Nemačkoj.

U međuvremenu, u Sovjetskom Savezu politika reformi Mihaila Gorbačova pružala je ohrabrenje. Za razliku od svojih prethodnika, Gorbačov se uzdržao od upotrebe vojne sile za suzbijanje protestnih pokreta u NDR-u i drugim zemljama Istočnog bloka.

Profimedia

Godine 1989. talas mirnih demonstracija zahvatio je istočnonemačke gradove, što je na kraju dovelo do pada Berlinskog zida. Ovo je otvorilo put ponovnom ujedinjenju između Istočne i Zapadne Nemačke.

Zašto je 3. oktobar Dan nemačkog jedinstva?

Pad Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine bio je prekretnica na putu ka ponovnom ujedinjenju.

Proslava nemačkog jedinstva tog dana može izgledati kao očigledan izbor, ali taj datum je više obeležen tragedijom nego skoro bilo koji drugi u nemačkoj istoriji.

U noći između 9. i 10. novembra 1938. godine nacisti su spalili sinagoge širom Nemačke, uništili jevrejske prodavnice i domove i ubijali i hapsili Jevreje. "Rajhspogromnaht", poznat i kao novembarski pogrom i ranije kao "Kristalna noć", označio je početak sistematskog progona i masovnog ubistva Jevreja.

Wikipedia

Zbog toga zaseniti sećanje na tu noć proslavom ponovnog ujedinjenja nije dolazilo u obzir. Umesto toga, za novi nacionalni praznik izabran je 3. oktobar. Na današnji dan 1990. godine ponovno ujedinjenje je formalno završeno, jer je to bio datum kada se NDR zvanično spojio sa Saveznom Republikom Nemačkom.

Kako Nemci slave Dan jedinstva?

Odgovor je: prilično tiho. Oni koji očekuju vatromet i ulice ukrašene nacionalnim bojama mogli bi biti razočarani. Ipak, skoro svaki grad je domaćin događaja, dana otvorenih vrata i manjih proslava.

Pored toga, svake godine 3. oktobra jedna od saveznih država organizuje veći, zvanični festival - obično u svojoj prestonici. Domaćin je obično država koja trenutno predsedava Bundesratom - gornjim domom nemačkog parlamenta.

Tanjug/Pinter Laszlo/dpa via AP

Ove godine red je došao na Sarland. U prestonici, Sarbrikenu, zvanični program traje od 2. do 4. oktobra i obećava "zabavu, umetnost i kulturu, kulinarske specijalitete i turizam, kao i demokratsku razmenu".

Zašto nema spomenika ponovnom ujedinjenju?

Zapravo, postojao je plan da se davno napravi jedan. Nakon skoro 10 godina debate, 9. novembra 2007. godine nemački parlament, Bundestag, odlučio je da podigne "Spomenik slobodi i jedinstvu".

Ideja je bila da se postavi 50 metara duga pešačka struktura ispred Humboltovog foruma, u centru Berlina. Trebalo je da bude interaktivna metafora za demokratiju: kada ljudi stanu na nju, platforma bi se naginjala u pravcu u kom se kretala većina.

Od 2025. godine spomenik još nije urađen. Sporovi između kompanija kojima je naručena isporuka i odgovornih vladinih institucija odložili su izgradnju. Da li će i kada biti pronađeno rešenje ostaje neizvesno. Postolje za njega je, ako ništa drugo, već postavljeno.

Da li je današnja Nemačka zaista ujedinjena?

Uprkos političkim naporima, nedavna anketa nemačkog marketinškog instituta Forsa pokazuje da Nemačka još nije u potpunosti prevazišla svoju podelu.

Trenutno samo 35 odsto ispitanika kaže da su se Istok i Zapad "uglavnom spojili". Različita mišljenja ispitanika kao da potvrđuju ovu podelu: na Istoku samo 23 procenta veruju da su Nemci postali jedan narod od 1990. godine, u poređenju sa 37 odsto na Zapadu.

Osećaj pripadnosti dostigao je vrhunac 2019. godine, kada se 51 procenat složio da su dve bivše zemlje u osnovi postale jedno. Kada ih je institut za politička istraživanja "Infratest dimap" pitao šta još nedostaje za uspešno ponovno ujedinjenje, najčešći odgovor (50 odsto) bio je izjednačavanje plata, penzija i bogatstva.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi