Staza ka vrhu posuta leševima: Na putu do Mont Everesta stradalo više od 200 ljudi, njihova tela ostala u "zoni smrti"
Na visinama iznad 8.000 metara nadmorske visine, na najvišoj planini sveta, počinje ono što planinari nazivaju "zona smrti", a naziv je više nego opravdan
Ovaj rezultat je zaista impresivan, a postavlja se pitanje kako izgleda ovaj uspon i borba sa najvišom planinom na planeti Zemlji.
Na visinama iznad 8.000 metara nadmorske visine, na najvišoj planini sveta, počinje ono što planinari nazivaju "zona smrti", a naziv je više nego opravdan.
Profimedia
Na tim visinama ljudski organizam više ne može da se prilagodi. Kiseonika ima manje od trećine u odnosu na nivo mora, a telo počinje da se polako gasi. Svaki udah je plitak, svaki korak iscrpljujući.
Pročitajte još:
U "zoni smrti" ljudski metabolizam ubrzano troši rezerve energije. Ćelije odumiru jer nemaju dovoljno kiseonika, a krv sve teže doprema kiseonik do organa. Čak i najspremniji alpinisti osećaju snažan umor posle nekoliko koraka. Srce lupa ubrzano, disanje je otežano, a mozak počinje da "zakazuje".
Hipoksija dovodi do dezorijentacije, usporenih refleksa i lošeg rasuđivanja – upravo onoga što je penjaču najpotrebnije u ekstremnim uslovima. U najtežim slučajevima dolazi do edema mozga ili pluća, smrtonosnih komplikacija koje se razvijaju munjevito.
Zdravstveni testovi – ko je spreman za Everest?
Pre nego što se upuste u pohod na najvišu planinu sveta, alpinisti moraju proći niz zdravstvenih provera. Lekari savetuju detaljne kardiološke testove, uključujući test opterećenja na traci, jer srce na velikim visinama radi pod ekstremnim pritiskom.
Obavezni su i pregledi pluća, poput spirometrije, pošto kiseonički deficit predstavlja najveći rizik. Krvne analize otkrivaju nivo gvožđa i sposobnost krvi da prenosi kiseonik, dok testovi kondicije i VO₂ max procenjuju koliko je telo zaista spremno da izdrži duži boravak u ekstremnim uslovima.
Iskusni alpinisti upozoravaju da fizička snaga sama po sebi nije dovoljna – jednako je važna psihička stabilnost, jer u „zoni smrti“ panika ili gubitak prisebnosti mogu biti kobni.
Jezivi podsetnik penjačima
Mont Everest je nemilosrdno surov. Temperature u "zoni smrti" padaju i do -40 stepeni Celzijusa, a vetrovi dostižu orkansku jačinu. U takvim uslovima i kratko izlaganje može da dovede do teških promrzlina.
Zbog ekstremnih uslova i nemogućnosti spašavanja, mnogi alpinisti koji su izgubili život u "zoni smrti" ostali su zauvek na planini. Procene govore da više od 200 tela i dalje leži na Everestu, vidljivo duž staze, kao jezivi podsetnik budućim penjačima. Neka od njih su postala svojevrsne orijentacione tačke, svedoci granice do koje čovek može da ide.
Freepik
Ipak, uprkos smrtonosnoj statistici, Everest svake godine privlači stotine avanturista. Želja da se stane na "krov sveta" jača je od straha od smrti. Za mnoge je to ispit granica, dokaz hrabrosti ili lična potraga za besmrtnošću.
Ali da bi se stiglo do vrha, mora se proći kroz "zonu smrti" – prostor gde priroda diktira pravila, a vreme teče protiv čoveka. Svaki minut proveden u toj visini znači još jedan korak bliže iscrpljenju, kolapsu, a za mnoge i smrti.
Granica koju postavlja planina
"Zona smrti" na Everestu nije samo geografska odrednica, već i simbol ljudske borbe sa sopstvenim ograničenjima. Ona podseća da osvajanje vrha nije tek sportski podvig, već i borba za život na ivici mogućeg.
Everest ne prašta slabost, pa tako osvajanje ovog vrha ostaje ultimativni test izdržljivosti, volje i hrabrosti ali i podsećanje da priroda, ma koliko je osvajali, uvek ima poslednju reč.
Naslov
Tekst
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari