Ruski "nepotopivi nosač aviona" trn u oku Evrope: U srcu kontinenta Moskva čuva nuklearne bojeve glave

Kalinjingradska oblast, najzapadnija tačka Ruske Federacije, predstavlja specifičan geopolitički fenomen.

Sa površinom tek nešto većom od Crne Gore, ova enklava nema kopnenu vezu sa ostatkom zemlje, jer je u potpunosti okružena državama članicama EU i NATO-a. Istorija ove oblasti duboko je vezana za Evropu - kao pruski Kenigsberg bio je sedište Imanuela Kanta i važna tvrđava Tevtonskih vitezova.

Sudbina mu se promenila 1945. godine, kada je, prema Potsdamskom sporazumu, pripao Sovjetskom Savezu. Staljin je tada naredio proterivanje nemačkog stanovništva i naseljavanje ljudi iz Rusije i Belorusije. Tako je Kenigsberg postao Kalinjingrad, a "nemačka prošlost gotovo je u potpunosti izbrisana" u korist novog sovjetskog identiteta.

Od "baltičkog Hongkonga" do vojne tvrđave

Posle raspada SSSR-a 1991. godine, u Moskvi se razmišljalo o različitim scenarijima za budućnost ovog izolovanog regiona. Jedan plan je predviđao da se pretvori u "baltički Hongkong", odnosno slobodnu ekonomsku zonu sa posebnom autonomijom, a spominjala se i ideja o formiranju četvrte nezavisne baltičke države.

Profimedia

Međutim, prevagnula je treća opcija - vojna. Kalinjingrad je postao ključna ruska baza za projekciju moći u pravcu Baltika i istočne Evrope, što ga je pretvorilo u "nepotopivi nosač aviona" u samom srcu kontinenta. Luka u Baltijsku, jedina ruska luka na Baltiku bez leda tokom cele godine, postala je sedište Baltičke flote.

Danas je oblast dom 11. armijskog korpusa, 336. gardijske mornaričke brigade i eskadrila lovaca Su-30SM i Su-27. Posebnu zabrinutost izaziva prisustvo raketnih sistema - S-400, Bastion-P i balističkih projektila Iskander-M, čiji domet od 500 kilometara obuhvata šest članica NATO-a, uključujući Poljsku, Nemačku i Švedsku.

Moskva je u maju 2022. sa ovog područja sprovela simulirane nuklearne udare, šaljući jasnu poruku Zapadu.

Nuklearna neizvesnost i strateške slabosti

Sumnje da Kalinjingrad ima nuklearno oružje gotovo su potvrđene poslednjih godina. Švedski javni servis SVT objavio je satelitske snimke na kojima se vidi modernizacija i proširenje objekta za koji se veruje da je skladište nuklearnih bojevih glava. U snimcima se uočavaju "nova, troslojna ograda, dodatne zgrade i napredna komunikaciona oprema".

Poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski procenio je da bi u tom skladištu moglo biti i do 100 taktičkih nuklearnih projektila. Time je Kalinjingrad postao potencijalna "nuklearno bure baruta" na evropskom pragu.

Rusija u ovoj oblasti primenjuje doktrinu A2/AD (Anti-Access/Area-Denial), čiji je cilj da onemogući NATO-u slobodno delovanje iznad Baltika i u istočnoj Evropi. Posebno ranjiv ostaje takozvani Suvalki koridor, uski pojas koji spaja Poljsku i Litvaniju, a razdvaja Kalinjingrad od Belorusije. Njegovim zauzimanjem, baltičke države bile bi odsečene od saveznika.

Ipak, sama geografija koja daje stratešku prednost ujedno predstavlja i slabost. Enklava je, poput nekadašnjeg Zapadnog Berlina, potpuno okružena neprijateljskim teritorijama, što snabdevanje i odbranu čini izuzetno komplikovanim.

Rat u Ukrajini dodatno je pokazao te slabosti - jedinice iz Kalinjingrada, poput 11. armijskog korpusa, prebačene su na front gde su pretrpele teške gubitke. Uprkos tome, pomorska, vazdušna i raketna moć ostale su gotovo netaknute. Ključna je, po svemu sudeći, nuklearna opcija - spremnost Moskve da brani eksklavu i pretnjom upotrebe atomskog oružja čini je trajnim izvorom nestabilnosti u Evropi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi