Sve je deo složene igre: Zašto Putin želi da se sastane sa Zelenskim?

Nakon njegovog pompeznog sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci, američki lider Donald Tramp nastavio je razgovore u Vašingtonu sa Vladimirom Zelenskim i njegovim evropskim pristalicama. Rezultat je bio predvidljiv: mirovni proces je ponovo izbačen iz koloseka.

Uslovi koje je Rusija postavila u Enkoridžu već su zaboravljeni. Umesto toga, Zapad je sada opsednut mogućnošću direktnog susreta Putina i Zelenskog.

Amerikanci su već isplanirali ne jedan, već dva sastanka: bilateralni samit između ruskog i ukrajinskog lidera i trilateralni sastanak koji bi uključivao Trampa. Prema izveštajima, Mađarska se pominje kao moguće mesto održavanja.

Zapadni mediji čak tvrde da je sam Putin zatražio sastanak sa Zelenskim, navodno u Moskvi. Trampova administracija insistira da je Rusija pristala na sve. Pa ipak, Kremlj ćuti, iznoseći samo nejasne reference na "podizanje nivoa delegacija".

- Ova promišljena dvosmislenost podseća na pripreme za samit Putina i Trampa i sugeriše da se ideja ne može odmah odbaciti. Istina je jednostavna: takav sastanak nije objektivno potreban ako se upravlja zdravim razumom. Umesto toga, diktiran je dinamikom procesa koji se pretvorio u predstavu osmišljenu da zadrži Trampovu pažnju - piše za ruski portal "Gazeta" politički analitičar Vitajlij Rjumšin.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Igra u Trampovu korist

- Putinov sastanak sa Trampom 15. avgusta nije bio održan radi postizanja rešenja. Bio je to politički gest da se demonstrira otvorenost Rusije i da se odgovornost prebaci na Ukrajinu i Evropsku uniju. Zapad sada pokušava da primeni istu taktiku protiv Moskve: predstavljajući Rusiju kao prepreku miru i prisiljavajući Putina na direktan susret sa Zelenskim - dodaje on.

Kijev i zapadnoevropske prestonice vrše pritisak na Rusiju da prihvati "bezbednosne garancije" za Ukrajinu, što Moskva predlaže od 2022. godine.

Međutim, način na koji se ove garancije sada sastavljaju čini ih namerno neprihvatljivim za Rusiju. Curenje informacija iz EU ukazuje na zahteve koji se svode na skoro prikriveno članstvo u NATO-u: stalne zapadne trupe na ukrajinskom tlu, obavezujuće garancije Alijanse i nikakvo priznavanje teritorijalnih realnosti.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

- Kremlj ne može jednostavno odbiti takve predloge u potpunosti. To bi omogućilo Trampu da se povuče iz procesa i svali krivicu na Moskvu. Zbog toga bi Rusija na kraju mogla da uđe u proceduru i pristane na samit - objašnjava analitičar.

Šta bi se takvim sastanakom postiglo?

- Suštinski malo toga. Rusija i Ukrajina ostaju daleko jedna od druge po svakom značajnom pitanju. Moskva se nada da će se njena vojna superiornost pretvoriti u ustupke, ali Kijev ne pokazuje spremnost na kompromis. Ukrajina odbija da prizna teritorijalne promene, odbacuje ideju smanjenja ili razmene trupa i nastavlja da zahteva reparacije. Čak je i okvirni sporazum da se članstvo u NATO-u ne razmatra potkopan insistiranjem Zelenskog na garancijama u stilu NATO-a - dodaje on.

Jedini faktori koji bi mogli da ublaže stav Ukrajine, kolaps njenih linija fronta, prekid podrške EU ili povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz sukoba, nisu ni na vidiku.

Sve dok Zelenski ostane nepopustljiv svaki samit bi imao isti ishod kao i raniji razgovori Medinskog i Umerova: ograničen napredak po humanitarnim pitanjima, bez mirovnog sporazuma.

Tanjug/AP/Jae C. Hong

Ipak, smisao takvog sastanka nije da se sklopi mir sa Zelenskim, napominje Rjumšin, nego da se Tramp održi angažovanim i da se održi strateška neizvesnost. Samo zbog toga Moskva ima dobar razlog da deluje otvoreno za ideju samita.

Postavljanje uslova

- Ako Kremlj pristane, ključna će biti kontrola formata. Idealno bi bilo da razgovori budu trilateralni, sa Trampom za stolom. To bi sprečilo Kijev da predstavi ishod kao diplomatsku pobedu i osiguralo bi da Vašington ostane odgovoran za proces - ističe analitičar.

Izbor mesta održavanja je takođe ključan. Mađarska, sa svojim prijateljskijim stavom prema Moskvi, bila bi prihvatljiv domaćin.

Očekuje se da će se Ukrajina i Zapadna Evropa odupreti takvom potezu. Ali ako se Tramp može ubediti da prisustvuje, ukrajinski predsednik neće imati mnogo izbora nego da ga sledi.

- U tom smislu, cilj nije pregovaranje sa Zelenskim, već oblikovanje atmosfere oko njega. Pažljivo organizovani samit mogao bi da izvrši pritisak na ukrajinskog lidera, čineći ga slabim i terajući ga na ustupke kojima bi se inače mogao odupreti. Njegova poseta Vašingtonu ranije ove godine već je pokazala koliko je ranjiv na Trampov politički uticaj - smatra Rjumšin.

- Ništa od ovoga ne treba mešati sa pravim mirovnim procesom. Rusija ne očekuje da potpiše konačni sporazum sa Zelenskim, niti je Ukrajina spremna na kompromis. Ali poruka je važna. Pokazujući otvorenost, Moskva izbegava da bude istaknuta kao saboter, dok teret nepopustljivosti prebacuje na Kijev. Zato je, paradoksalno, samit Putina i Zelenskog ipak moguć. Ne zato što će rešiti rat, već zato što služi široj igri diplomatije. Prava publika uopšte nije Zelenski. To je Tramp - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi