One su glavna prepreka za mir: Koje sve teritorije u Ukrajini je zauzela Rusija

Ruski predsednik Vladimir Putin i lider Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sastali su se u petak na Aljasci na dugo očekivanom samitu kako bi razgovarali o okončanju trogodišnjeg rata u Ukrajini.

To je bio prvi lični sastanak dva lidera od pokretanja ruske specijalne operacije u Ukrajini 2022. godine. Iako se očekivalo da će sastanak trajati oko sedam sati, završen je za manje od tri, bez sporazuma o prekidu vatre.

Pričalo se da će razgovarati o "razmeni teritorija", što sugeriše da bi Tramp mogao da podrži sporazum prema kom bi Rusija zadržala kontrolu nad delom ukrajinske teritorije koju trenutno okupira, ali konkretne odluke o okončanju rata nisu donete.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je više puta rekao da bi svaki dogovor koji uključuje ustupanje ukrajinske zemlje Rusiji bio neuspešan.

Šta Putin želi?

Prošlog meseca Tramp je upozorio da će biti uvedene strože sankcije ukoliko Rusija ne prestane borbe sa Ukrajinom u roku od 50 dana. Taj rok je sada prošao i nikakve nove mere nisu pogodile Moskvu, ali su SAD uvele carine od 50 odsto Indiji kako bi je kaznile zbog kontinuirane kupovine ruske nafte.

Tanjug/AP/Jae C. Hong

Tramp je zahtevao da Putin u petak pristane na prekid vatre kako bi se izbeglo da SAD uvedu dalje carine drugim zemljama koje kupuju ruske energente.

Putin je izjavio da želi potpunu kontrolu nad istočnim regionima Ukrajine, uključujući Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson, čije je delove Rusija anektirala 2022. godine, kao i nad Krimom, koji je anektirala 2014. godine.

Ako bi Kijev pristao, to bi značilo povlačenje trupa iz delova Luganska i Donjecka, gde je koncentrisan veliki deo nedavnih borbi.

Blumberg je 8. avgusta izvestio da američki i ruski zvaničnici rade na sporazumu koji bi "zamrznuo rat" i omogućio Moskvi da zadrži teritoriju koju je zauzela.

Pored toga, Putin je dosledno zahtevao da Ukrajina ostane neutralna država, tojest da odustane od svojih ambicija da se pridruži NATO-u.

Da li Ukrajina može da ustupi teritoriju?

Profimedia

Ukrajina koja se odriče zemlje koju je izgubila tokom ovog i ranijeg rata, 2014. godine, nije popularna opcija.

Zelenski je u subotu rekao da neće "pokloniti" zemlju Rusiji i da Ukrajinci neće predati svoju zemlju "ruskim okupatorima".

Štaviše, ustupanje bilo koje teritorije bilo bi nezakonito prema ukrajinskom ustavu.

Koliki deo Ukrajine kontroliše Rusija?

Rusija zauzima oko jedne petine, 114.500 kvadratnih kilometara, teritorije Ukrajine.

Aktivna linija fronta proteže se oko 1.000 kilometara kroz regione Harkov, Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson.

Rusija kontroliše oko tri četvrtine Zaporoške i Hersonske oblasti.

Profimedia

Pored toga, mali delovi Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti Ukrajine su pod ruskom okupacijom. Širom Sumske i Harkovske oblasti Rusija kontroliše oko 400 kvadratnih kilometara  teritorije. U Dnjepropetrovsku je zauzela malo područje blizu granice.

Rusija kontroliše oko 46.570 kvadratnih kilometara, ili 88 procenata, teritorije poznate kao Donbas, koju čine Luganska i Donbaska oblast (skoro ceo Lugansk i tri četvrtine Donjecka).

Ukrajina i dalje drži oko 6.600 kvadratnih kilometara Donbasa, iako je Rusija usmerila većinu svoje energije duž fronta u Donjecku, hrleći ka poslednjim preostalim većim gradovima koji nisu pod njenom kontrolom.

Ovo je bio deo njenih pokušaja da obezbedi ono što se naziva "pojas tvrđave".

Šta je "pojas tvrđave"?

"Pojas tvrđave" se proteže oko 50 kilometara duž strateškog auto-puta između gradova Kostantinovka i Slavjansk.

Profimedia

"Pojas tvrđave" obuhvata ključne gradove, Slavjansk, Kramatorsk, Družkivku, Oleksijevo-Družkivku i Kostantinovku, koji su ostali pod kontrolom ukrajinskih trupa od 2014. godine i od značajnog su strateškog značaja kao logistički i administrativni centar.

Pokušaji ruskih trupa da zauzmu Slavjansk i gradove "pojasa tvrđave" 2022-2023. godine bili su neuspešni, a ukrajinske kontraofanzive su odgurnule ruske snage daleko od ključnih pozicija.

- Ukrajinski "pojas tvrđave" služio je kao glavna prepreka teritorijalnim ambicijama Kremlja u Ukrajini tokom poslednjih 11 godina - objavio je 8. avgusta Institut za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu.

Kakva je situacija na terenu?

U avgustu su ruske snage ostvarile značajan napredak, napredujući oko 10 kilometara izvan linija fronta dok su intenzivirale pokušaje da zauzmu "pojas tvrđave" sa jugozapada, koncentrišući snage u pravcima Torecka i istoka Pokrovska.

U prvim nedeljama rata Rusija je napredovala sa severa, istoka i juga, brzo zauzimajući ogromna područja ukrajinske teritorije, sa žestokim bitkama u Irpinu, Buči i Marijupolju, od kojih je poslednji pao u ruke ruskih snaga u maju 2022. godine. Opsada Marijupolja bila je jedna od najsmrtonosnijih i najrazornijih bitaka u ratu. Ukrajinski zvaničnici procenili su da je bilo desetine hiljada civilnih žrtava.

Profimedia

Do marta 2022. godine ruske snage su zauzele nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi, a do aprila te godine Rusija je kontrolisala 27 procenata Ukrajine.

Do kraja 2022. godine Ukrajina je preokrenula situaciju velikim kontraofanzivama u Harkovu i Hersonu, pri čemu je Kijev povratio 54 procenta zemlje koju je Rusija zauzela od početka rata, prema podacima ISW, smanjujući rusku okupiranu teritoriju na samo 18 procenata zemlje.

U avgustu 2024. godine Ukrajina je pokrenula značajan upad u rusku Kursku oblast, što je označilo značajnu eskalaciju sukoba. U ovoj ofanzivi, ukrajinske snage su napredovale oko 10 kilometara na rusku teritoriju, preuzevši kontrolu nad procenjenih 250 kvadratnih kilometara, što je Rusija u međuvremenu ponovo zauzela.

Do kraja 2024. i početkom 2025. godine rat se smirio u teškoj pat-poziciji, gde su obe strane pretrpele velike gubitke. Međutim, nedavni upadi Rusa, koji su se približavali Slavjansku, ukazuju na mogućnost još jedne ofanzive radi zauzimanja još teritorija.

Kakva je bila situacija pre rata?

Profimedia

Pre napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine Moskva je držala Krim, koji je anektirala od 2014. godine.

Moskva je takođe podržavala separatiste u regionu Donbasa, što je dovelo do stvaranja samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike. Rusija je zvanično priznala ove entitete 21. februara 2022. godine i zatim pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini tri dana kasnije.

Rat u Ukrajini je rezultirao jednim od najvećih i najbrže rastuća kriza raseljavanja u Evropi od Drugog svetskog rata. Prema podacima UN, približno 10 miliona Ukrajinaca je raseljeno, što je oko 21 odsto stanovništva zemlje u vreme izbijanja rata.

Od njih, 3,7 miliona je i dalje interno raseljeno unutar Ukrajine, dok je 6,9 miliona pobeglo u inostranstvo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi