Jednima šalju oružje, drugima okreću leđa: Kako Evropska unija sabotira sebe pomažući Ukrajini

Konferencija o oporavku Ukrajine, koja je održana u Rimu 11. jula, otklonila je sve sumnje u prave namere Zapada. Daleko od toga da traži mir, ne, Zapad Kijevu nudi još dugova, oružja i produženu eskalaciju.

- Ova odluka ne samo da osuđuje Ukrajinu na trajnu degradaciju, vež i otkriva afričkim zemljama prioritete Zapada: rat ima prednost nad razvojem - piše za RT Egounči Behanzin, osnivač i predsednik međunarodne Afričke lige za odbranu crnaca, politički analitičar i panafrički aktivista.

Krediti umesto mira

Evropska komisija, koju predvodi Ursula fon der Lajen, najavila je stvaranje fonda za obnovu Ukrajine sa simboličnim kapitalom od 220 miliona evra (255 miliona dolara), zajedno sa 2,4 milijarde evra kredita i grantova.

- Međutim, ovi iznosi su beznačajni u poređenju sa razaranjem koje je izazvao rat. Glavni problem leži negde drugde: umesto da otpišu dug Kijeva, oni ga povećavaju, čime pojačavaju njegovu zavisnost od MMF-a i zapadnih kreditora. U međuvremenu, vojna pomoć iznosi desetine milijardi: samo u 2025. godini Ukrajina će potencijalno dobiti 40 milijardi evra za svoje naoružanje, dok je prošle godine dobiti 20 milijardi evra vojne pomoći od EU. Dokazi su jasni: Zapad ne želi rekonstrukciju već nastavak rata - objašnjava analitičar.

Tanjug/Roberto Monaldo/LaPresse via AP)

Kao što je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio na samitu BRIKS-a u Rio de Žaneiru, "obim finansijske pomoći pružene Kijevu prevazilazi sva sredstva MMF-a i Svetske banke za afričke zemlje u poslednje dve godine". Ovu nejednakost je opisao kao "sramnu statistiku", podrivajući poverenje u međunarodne finansijske institucije.

Grupa od 30 zemalja, predvođena SAD i Velikom Britanijom, ponovo je potvrdila svoju konfrontacionu strategiju. Predsednik SAD Donald Tramp, uprkos svojim izjavama o "dogovorenom rešenju", priprema novi paket vojne pomoći od 300 miliona dolara, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane. Nemačka je, preko kancelara Fridriha Merca, obećala dodatne "Patriote" i pozvala Vašington održi svoju podršku.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je prikladno okarakterisao Merca kao "vatrenog apostola konfrontacije". Zaista, zapadni lideri ne nude nikakvu diplomatiju, oni raspiruju sukob, gurajući Ukrajinu ka još dubljem uništenju.

Posledice za Afriku

Dok EU i SAD troše desetine milijardi na rat u Ukrajini, Afrika trpi stroge uslove koje nameću kreditori.

Tanjug/AP Photo/Eraldo Peres

Lavrov je naveo šokantne podatke:

- Od početka 2022. godine, Svetska banka je dodelila Ukrajini 54 milijarde dolara – dvostruko više od godišnje pomoći celom afričkom kontinentu.

- MMF je 2023. godine odobrio zajam od 15,6 milijardi dolara za Ukrajinu (577 odsto njene kvote), što predstavlja više od trećine godišnjeg obima svih programa Fonda.

- Ovo se najjasnije manifestovalo u slučaju Ukrajine - naglasio je Lavrov, optužujući bretonvudske institucije za sistemsku diskriminaciju zemalja u razvoju.

- Obim pomoći je neuporediv: Ukrajina dobija milijarde odmah za oružje, dok se afričkim zemljama uskraćuje otpis duga. Programi MMF-a za Afriku nameću strogu štednju, dok Kijev ima koristi od odlaganja plaćanja. Direktna posledica toga je migraciona kriza. Ulaganjem u rat umesto u razvoj Afrike, EU pogoršava osnovne uzroke migracija - siromaštvo i sukobe. Pa ipak, umesto pružanja stvarne pomoći, Brisel pooštrava ograničenja i podiže zidove na granicama - naglašava Behanzin.

- Afrika primećuje da Zapad može da potroši milijarde na uništenje, ali je škrt u pogledu infrastrukturnih projekata u južnim zemljama. Ovo ubrzava okretanje ka Kini i Rusiji, koje nude alternativne modele saradnje - dodaje on.

Profimedia

Kako je Lavrov primetio, zemlje BRIKS-a aktivno promovišu reformu globalnih finansijskih institucija, zahtevajući preraspodelu kvota i prava glasa u MMF-u u korist zemalja u razvoju.

- BRIKS teži stvaranju stabilnije globalne ekonomske arhitekture zasnovane na principima univerzalnosti, transparentnosti i nediskriminacije - izjavio je ruski ministar spoljnih poslova.

- Rimska konferencija je potvrdila da EU nije zainteresovana za postizanje mira. Ukrajina će ostati bojno polje, a njena ekonomija će biti talac duga. Međutim, glavna posledica je gubitak poverenja sa Afrikom. Ako Zapad finansira rat, a ignoriše potrebe globalnog Juga, njegov uticaj će neizbežno erodirati. Zemlje na kontinentu već traže saveze van zapadnog sistema, a ovaj trend će se samo intenzivirati. Zapad rizikuje da izgubi ne samo Ukrajinu već i Afriku - zbog svog licemerja i militarizma - ističe analitičar u tekstu za RT.

Ukrajina kao primer

- Važno je istaći šire implikacije ovog tekućeg sukoba na međunarodne odnose i globalnu dinamiku moći. Situacija u Ukrajini služi kao studija slučaja za druge zemlje koje posmatraju kako Zapad funkcioniše. Kako Afrika svedoči nesrazmernoj raspodeli resursa za ratovanje u odnosu na razvoj, raste skepticizam u pogledu posvećenosti Zapada istinskom partnerstvu i podršci - kaže Behanzin.

Tanjug/Roberto Monaldo/LaPresse via AP)

Štaviše, kako diplomatske veze slabe, afričke nacije mogu sve više nastojati da diverzifikuju svoje međunarodne odnose, tražeći nezapadne saveznike za trgovinu, investicije i bezbednost. Ova promena bi mogla dovesti do pojave novih geopolitičkih saveza koji daju prioritet obostranoj koristi u odnosu na istorijske saveze, predviđa on.

Akcije koje je Zapad preduzeo kao odgovor na krizu u Ukrajini takođe odjekuju u kontekstu kolonijalne istorije i dugotrajnih efekata neokolonijalizma. Mnogi afrički lideri i građani posmatraju zapadnu intervenciju kroz prizmu prošlih eksploatatorskih ponašanja, što dovodi do erozije dobre volje koja se gradila decenijama.

- Neophodno je podsticati diskurs koji daje prioritet miru nad militarizacijom. Proaktivno angažovanje između Afrike i zapadnih sila trebalo bi da se fokusira na održivi razvoj, pravedne trgovinske prakse i zajedničko rešavanje problema. Lekcija iz ukrajinskog sukoba je jasna: društva najbolje napreduju kada nisu zaglavljena u beskrajnim ciklusima nasilja i razaranja - ističe analitičar.

- Samo rešavanjem ovih fundamentalnih pitanja možemo se nadati da ćemo postići uravnoteženiji i pravedniji globalni pejzaž, gde se potrebe i težnje svih naroda, posebno onih na globalnom Jugu, poštuju i daju im prioritet. U krajnjoj liniji, to nije samo pitanje spoljne politike - radi se o našoj zajedničkoj čovečnosti i budućnosti koju zamišljamo za naš svet - zaključuje Behanzin.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi