Trampove carine vise celom svetu nad glavom: Ko će najviše ispaštati u trgovinskom ratu neviđenih razmera?

Trgovinski rat Donalda Trampa nije lako pratiti. Uprkos svim pretnjama tokom predizborne kampanje prošle godine o povremenom uvođenju trgovinskih carina, otkako se vratio u Belu kuću u januaru, agenda američkog predsednika bila je haotična.

Trgovinski partneri, firme usmerene na izvoz, carinski agenti, pa čak i njegov sopstveni trgovinski tim imali su mnogo posla dok su rokovi bili nametani, a zatim povlačeni, a visine carina menjane.

Dok je Velika Britanija bila prva zemlja koja je osigurala neku vrstu primirja, opisanog kao "sporazum", velika većina zemalja nije uspela da osigura nikakav sporazum.

Bez obzira na to nijedna zemlja nema bolje trgovinske uslove sa SAD u odnosu na one koje je imala pre drugog Trampovog mandata.

Evo što je poznato dok se suspendovane "recipročne" carine spremaju da stupe na snagu, što se sada neće dogoditi pre 7. avgusta.

Zašto je 1. avgust bio tako važan datum?

Početkom aprila američki lider ponosno je pokazao tablu u ružičnjaku Bele kuće sa spiskom zemalja i carina sa kojima bi se odmah suočile u znak odmazde za stope koje nameću na robu proizvedenu u SAD. Nazvao je to "Danom oslobođenja".

Tanjug/AP Photo

Brojevi su bili veliki i finansijska tržišta su se uplašila.

Samo nekoliko dana kasnije najavio je 90-dnevnu pauzu u tim stopama za sve zemlje osim Kine, kako bi se omogućili pregovori.

Početni rok od 9. jula potom je ponovo produžen do 1. avgusta. Kasno 31. jula Tramp je potpisao izvršnu naredbu, ali je rekao da carinske stope neće stupiti na snagu dodatnih sedam dana kako bi se omogućilo da se naredbe u potpunosti saopšte.

Od aprila samo osam zemalja ili trgovinskih blokova sklopilo je sporazume o ograničavanju recipročnih tarifa i, u nekim slučajevima, sektorskih carina koje su već na snazi.

Ko je postigao dogovor u proteklih 120 dana?

Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan, Indonezija, Evropska unija i Južna Koreja su među osam zemalja koje će se suočiti sa nižim carinama nego što je prećeno u aprilu.

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Kina zapravo nije postigla dogovor, ali se više ne suočava sa kaznenim carinama većim od 100 procenata.

Njena odluka da uzvrati na američke carine dovela je do dogovora o nivou primirja između dve zemlje, u očekivanju daljih razgovora.

Postoji negativna reakcija na EU zbog njenog sporazuma, a lideri mnogih evropskih nacija optužili su Evropsku komisiju da prelako popušta. Primeniće se carine od 15 odsto, umesto zarećenih 30 odsto, dok se blok takođe obavezao na američke investicije i plaćanje prirodnog gasa proizvedenog u SAD.

Ko nije sklopio sporazum?

Kanada je među velikim zemljama koje se suočavaju sa osnovnom carinskom stopom od 35 odsto. To je povećanje u odnosu na prethodnih 25 odsto i pokriva svu robu koja nije predmet trgovinskog sporazuma između SAD, Meksika i Kanade koji uključuje pravila porekla.

Amerika je njihovo najveće izvozno tržište, pa je zato Kanada dugo bila na Trampovom nišanu.

Tanjug/AP Photo

Meksiko, još jedna zemlja duboko ukorenjena u lanac snabdevanja SAD, suočava se sa stopom od 30 odsto, ali joj je dato dodatnih 90 dana da osigura dogovor.

Brazil se suočava sa stopom od 50 odsto, a Indija je "izvuka" 25 odsto.

Koje su posledice?

Trgovinski rat je bez presedana po obimu, s obzirom na globalnu prirodu modernog poslovanja.

Potrebno je vreme da zvanična statistika sustigne korak, posebno kada se carinske stope toliko menjaju.

Bilo kakve carine na izvoz u Sjedinjenih Američkih Država predstavljaju pretnju prodaji kompanija i ekonomskom rastu podjednako i u SAD i u ostatku sveta. Mnogi proizvođači automobila, na primer, odbili su da ponude smernice o svojim izgledima za prihode i profit.

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Epl je upozorio u četvrtak uveče da će mu američke carine povećati troškove za 1,1 milijardu dolara u samo tri meseca.

Prepreke za poslovanje nikada nisu dobre, ali je Međunarodni monetarni fond ranije ove nedelje povećao svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta ove godine sa 2,8 na 3 procenta.

Deo tog povećanja može se objasniti sporazumima koji uključuju velike ekonomije, uključujući Japan, EU i Veliku Britaniju.

Podaci o rastu SAD iskrivljeni su žurbom da se pobede uvozne carine, ali najnoviji podaci o zaposlenosti signaliziraju značajno usporavanje, sa porastom stope nezaposlenosti.

Veliki rizik koji predstoji?

Najveći problem je inflacija. Zemlje koje nameću carine na svoj uvoz primoravaju primaoca te robe da plati dodatni račun. Da li kupci to prihvataju?

Tanjug/AP Photo

Najnoviji podaci iz SAD sadržali su jake dokaze da se carinske naknade sada kreću da utiču na lance snabdevanja zemlje, preteći da pritisnu američke potrošače u narednim mesecima.

Zato je Američka centralna banka odbijala Trampove zahteve da smanji kamatne stope. Ne usporava se tempo rasta cena tako što se troškovi zaduživanja smanjuju.

Dugotrajan period veće inflacije ne bi dobro prošao kod američkih preduzeća ili birača. Zato su finansijska tržišta pratila nedavni trend poznat kao TACO, pomažući berzama da ostanu na rekordnim nivoima.

A ukoliko inflacija poraste, Tramp će možda morati da popusti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi