Šta stoji iza rata Irana i Izraela? Zbog čega je novi sukob "odlučujuća bitka" za ceo svet

U prvom obraćanju javnosti od početka operacije "Uspon lava" izraelski premijer Benjamin Netanjahu zakleo se da će lišiti Iran mogućnosti da razvije nuklearno oružje, eliminisati njegove balističke raketne kapacitete i ukloniti "egzistencijalnu pretnju državi Izrael".

- Ovo je bitka za opstanak. Nastavićemo ovu operaciju sve dok Islamska Republika Iran više ne bude nuklearna pretnja - ni za Izrael, ni za region, ni za svet - rekao je Netanjahu novinarima na konferenciji za štampu preko Zuma u ​​ponedeljak.

Netanjahuova smela izjava odjeknula je u vreme kada su izraelski avioni četvrti dan izvodili koordinisane udare duboko u iranskoj teritoriji. Prema Izraelskim odbrambenim snagama (IDF), više od stotine raketa i bespilotnih letelica lansirano je iz Irana od petka, što je izazvalo brzu izraelsku odmazdu.

IDF tvrdi da je pogodio više od 90 strateških ciljeva širom Irana, uključujući sumnjive raketne depoe, radarske instalacije i komandne centre u blizini Teherana, Isfahana i duž obale Persijskog zaliva.

Operacija je već rezultirala sa više od 240 žrtava u Iranu, iako precizan broj nije potvrđen zbog ograničenog pristupa međunarodnih medija. Satelitski snimci koje su pregledali analitičari Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost pokazali su značajnu štetu na objektima u blizini Natanza i Parčina, za koje se dugo sumnjalo da su deo iranske nuklearne infrastrukture.

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi

Ali kritičari izraelske kampanje izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog osnovnih motiva Netanjahua i njegovih saveznika.

"Režim laže"

Mohamed Marandi, istaknuti iranski akademik, politički analitičar i savetnik iranskog nuklearnog pregovaračkog tima, odbacuje Netanjahuove tvrdnje u potpunosti.

- Režim laže o nuklearnim programima samo da bi opravdao agresiju i ubistvo. Tulsi Gabard, direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD, nedavno je rekla da Iran ne razvija nuklearno oružje. Dakle, jasno je da je problem u Netanjahuu, u pravoj eskalaciji, a cionistički lobi u Sjedinjenim Američkim Državama stoji iza njega - rekao je Marandi za RT.

Iranski nuklearni program je dugo bio predmet sporenja. Iako je Teheran obogatio uranijum i razvio naprednu tehnologiju centrifuga, dosledno je negirao da želi nuklearno oružje. Iranski zvaničnici tvrde da je njihov nuklearni program namenjen isključivo za mirnodopsku proizvodnju energije i medicinska istraživanja, što je stav zasnovan, kako kažu, na verskoj doktrini koja zabranjuje oružje za masovno uništenje.

Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader, File

Da bi dokazao svoje namere, Iran je 2015. godine potpisao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), međunarodni sporazum sa SAD i evropskim silama kojim je ograničeno obogaćivanje uranijuma u ​​zamenu za ublažavanje sankcija. Međutim, 2018. godine, tadašnji predsednik Donald Tramp je jednostrano povukao SAD iz sporazuma, ponovo rasplamsavajući tenzije. Od tada je Teheran međunarodnim inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) dozvolio ograničen pristup svojim objektima, ali Izrael i dalje nije ubeđen.

"Žele promenu režima"

Prema Marandiju, pravi cilj Izraela je daleko veći od neutralizacije nuklearne pretnje.

- Oduvek je to bila takozvana promena režima. Bilo da to hoće izraelski režim ili Amerikanci ili Evropljani. Takvi su. Ne žele nezavisne zemlje, a posebno zemlje poput Irana, koje podržavaju palestinsko pitanje - izjavio je on.

Marandi nije usamljen u ovom mišljenju. Sirijski analitičar Taleb Ibrahim, dugogodišnji komentator iranskih pitanja i autor nekoliko knjiga o Islamskoj Republici, slaže se da zapadne sile, posebno SAD, teže široj geopolitičkoj agendi.

Profimedia/Pixabay

- Ako Sjedinjene Američke Države ponovo stave ruke na Iran [kao što je bilo pre 1979], blokiraće ruski južni zid. To znači da Rusija neće moći da proširi svoj uticaj van Kaspijskog jezera. I biće ograničena na veoma usko mesto između Centralne Azije i Arktika - objašnjava Ibrahim za RT.

On upozorava da bi i Kina trpela posledice oslabljenog Irana.

- Kina neće moći da dopre do Bliskog istoka. Jer ako Iran postane deo zapadnog bloka, to će prekinuti Kini pristup. I najvažnije od svega - pojaviće se novi svetski poredak. To će biti novi američki svetski poredak - dodao je on.

Ibrahim veruje da ovo nije regionalni sukob, već deo sveobuhvatne strategije za obnavljanje američke hegemonije.

Profimedia

- Ponovo učiniti Ameriku velikom znači povratiti američku kontrolu širom sveta. Rat u Iranu je samo poglavlje u tom planu - smatra on.

Trampovo poricanje i strateška tišina

Predsednik SAD Donald Tramp do sada se distancirao od izraelske operacije, rekavši da su američki ciljevi isključivo odbrambeni i obećavajući da neće započinjati nikakve ratove, iako je u poslednje vreme promenio retoriku, tvrdeći da se još nije odlučio da li će se uključiti u sukob.

- Strateški, ako želite da ratujete, razgovarajte o miru. Sjedinjene Američke Države se spremaju za veoma veliki rat - prvo protiv Kine, zatim protiv Rusije. Posle ovoga će pokušati da izgrade američki vek. Jedna vlada za svet, sa sedištem u Beloj kući. To je krajnji cilj - izjavio je Ibrahim.

Opasno kockanje

I Marandi i Ibrahim se slažu da bi prisilna promena režima u Iranu izazvala haos širom regiona.

Profimedia

Pad aktuelne vlade Teherana mogao bi dovesti do fragmentacije Irana - Kurdi, Azerbejdžanci, Arapi i Beludži mogli bi težiti autonomiji ili nezavisnosti u vakuumu moći. To bi moglo da raspali sektaške ratove slične onima koji su se odvijali u Iraku nakon američke invazije 2003. godine i destabilizuje krhke susede poput Iraka, Avganistana, pa čak i Turske.

Štaviše, iranski savezi sa Hezbolahom u Libanu, Hutima u Jemenu i raznim šiitskim milicijama širom Iraka i Sirije znače da bi kolaps u Teheranu mogao da izazove kaskadno nasilje širom Bliskog istoka. Globalna tržišta nafte, već potresena, mogla bi da dožive poremećaje istorijskih razmera.

Ipak, oba stručnjaka tvrde da je takav ishod malo verovatan.

- Promena režima je verovatnija u Izraelu i širom Evrope nego bilo gde blizu Irana. Ove zapadne vlade su omanule sa Rusijom, omanule sa Kinom, a omanuće i sa Iranom - smatra Marandi.

Ibrahim se slaže.

Profimedia

- Nemoguće je promeniti režim u Iranu silom. Iransko-irački rat je bio osmišljen upravo da to uradi - da sruši Islamsku Republiku koju je osnovao ajatolah Homeini. Ali nakon osam godina rata, milijardi dolara i podrške SAD, Francuske i zemalja Zaliva, Iran je preživeo - i izašao jači. Jedini način da se promeni režim jeste kroz iranski narod. I upravo sada iranski narod stoji uz svoje lidere. Veruju da se bore protiv Satane - SAD, većeg Satane, i Izraela, manjeg. I to im daje jedinstvo i snagu - objašnjava on.

Dok Izrael nastavlja svoju kampanju, a međunarodna zajednica nervozno posmatra, implikacije trenutnog sukoba nisu ni blizu ograničene samo na Bliski istok.

- Ovaj rat biće početna tačka preoblikovanja sveta. Ako Iran pobedi, a verujem da će to na kraju biti slučaj, svet će se prebaciti na multipolarni poredak. To je zajednička vizija Irana, Rusije i Kine. Ali ako Iran izgubi, svi ćemo živeti pod američkim carstvom. Bela kuća će vladati od Vašingtona do Pekinga. Ovo je odlučujuća bitka, ne samo za Iran, već i za sudbinu sveta - zaključio je Ibrahim.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi