Kanada pažljivo meri svaki korak: Ima 4 načina da uzvrati na američke carine, nijedan nije idealan

Očekuje se da će Kanada značajno i ekspresno reagovati na carine koje je američki predsednik Donald Tramp uveo na njene proizvode.

Prošlog meseca Tramp je stavio na pauzu svoje planove da uvede carinu od 25 odsto na većinu proizvoda koji se uvoze iz Kanade, dok se "energetski resursi" suočavaju sa stopom od samo 10 odsto.

Sada kada je ta pauza završena, a SAD su spremne da naglo oporezuju robu jednog od svojih najvećih trgovinskih partnera, trgovinski rat izgleda gotovo izvesno.

- Da budemo jasni, ako Tramp nameće carine, spremni smo - rekla je Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli novinarima u ponedeljak.

Ona je rekla da Otava planira da uvede uzvratne carine na američki uvoz u iznosu od 155 milijardi kanadskih dolara (107 milijardi dolara), pri čemu je prva tranša od 30 milijardi dolara spremna odmah da se naplati na svakodnevnu robu poput testenina, odeće i parfema.

Carine su centralni deo Trampove ekonomske vizije. On ih vidi kao način za rast američke ekonomije, zaštitu radnih mesta i povećanje poreskih prihoda.

Ekonomisti sugerišu da bi takav potez mogao imati razorne trenutne uticaje na kanadsku ekonomiju - dok bi takođe doneo više cene Amerikanima.

Tanjug/Sean Kilpatrick/The Canadian Press via AP

- Neću to ublažavati - naša nacija bi mogla da se suoči s teškim vremenima u narednim danima i nedeljama - rekao je Trudo u televizijskom obraćanju Kanađanima.

Kanada je radila na izbegavanju trgovinskog rata. Obećala je više od milijardu kanadskih dolara (690 miliona dolara) za jačanje bezbednosti na granici sa SAD - ključna tačka spora za Trampa, koji izgleda da koristi carine kao pregovaračku taktiku.

Trudo je u prošlosti rekao da su sve opcije za reagovanje u opticaju, a ovo su četiri moguće.

1) Ciljane carine na odabranu američku robu

Kanada je već vodila jedan "carinski rat" sa Trampom.

Tokom svog prvog mandata američki predsednik je uveo carine od 10 odsto na kanadske aluminijumske proizvode i od 25 odsto na kanadski čelik, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

Otava je uzvratila uvođenjem carina na određenu robu koja je odabrana da pošalje političku poruku Trampu i njegovim saveznicima.

AP Photo/Ben Curtis

Odredila je carine na sok od narandže sa Floride i viski i burbon iz Tenesija i Kentakija.

Obe zemlje su na kraju pristale da ukinu carine godinu dana kasnije.

Visoki kanadski zvaničnici nedavno su rekli lokalnim medijima da će, ako Tramp ponovo uvede carine, hitan odgovor biti verovatna reakcija.

Prema podacima američke vlade, 17 procenata američkog izvoza ide u Kanadu. Više od 75 odsto kanadskog izvoza ide u SAD.

Kanada će pretrpeti veći ekonomski udarac u bilo kakvom trgovinskom ratu sa SAD i ova oštra neravnoteža je razlog zašto su ciljane tarife često prvi i najsigurniji pristup, rekao je Piter Klark, advokat koji je ranije radio na pitanjima trgovinske politike u kanadskom federalnom odeljenju za finansije.

Ciljajući odabranu robu, Kanada može naškoditi SAD bez širokog kažnjavanja sopstvenih građana, jer carine mogu odmah da podignu cene za domaće potrošače.

Ovaj pristup je takođe razlog zbog kog zvaničnici guraju kampanju "Kupite kanadsko" kao način da se smanji uticaj potencijalne odmazde.

Profimedia

Ali stručnjaci tvrde da je Tramp ovoga puta manje politički ranjiv, s obzirom na to da ne može da se kandiduje za treći mandat u Beloj kući.

2) Carine dolar za dolar

Još jedan potez koji je Kanada napravila u svom prvom carinskom ratu sa susedom bio je da primeni carine dolar za dolar.

Uvela je identične carine na američki aluminijum i čelik i osigurala se da ukupna dolarska vrednost američke robe koju je oporezovala bude jednaka američkim carinama na kanadski izvoz. To je tada iznosilo oko 16,6 milijardi kanadskih dolara.

Ovog puta moguća upotreba carina dolar-za-dolar mogla bi biti mnogo veća nakon što je Kanada objavila listu od 30 milijardi dolara potencijalne robe koju bi oporezovala "sve dok SAD ne ukinu svoje carine protiv Kanade". Lista je puna poljoprivrednih proizvoda, ali uključuje i nejestive stvari poput zubnog konca i prtljaga.

To bi se moglo proširiti na još 110 milijardi kanadskih dolara robe.

Ali što su Trampove carine oštrije, to bi Kanada mogla da oporezuje više robe kao odgovor na to.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson, File

Nije cela Kanada saglasna sa carinama dolar za dolar. Skot Mo, lider provincije Saskačevan, koja je bogata mineralima, rekao je da bi široki nameti na američku robu "rasparčali zemlju".

Sa druge strane, američke carine na kanadsku robu mogle bi da gurnu zemlju u recesiju. Ako Kanada odgovori carinama dolar za dolar, to bi moglo dovesti do inflacije. To bi rezultiralo "stagflacijom", kombinacijom visoke stope nezaposlenosti i rasta cena.

Kanadski političari bi mogli biti primorani da reaguju snažnije ako bi im to ojačalo rejting, rekao je Klark.

- Govorimo o političkim odlukama, koje nisu uvek racionalne - dodao je on.

3) Energetska "nuklearna" opcija

Jedno od najvrednijih sredstava u kanadskom arsenalu jeste energija.

Severoistočne američke države poput Vermonta, Njujorka i Mejna značajno se oslanjaju na električnu energiju koju im prodaju susedne kanadske provincije. Britanska Kolumbija i Manitoba takođe snabdevaju energijom zapadne i srednjezapadne regione SAD.

Profimedia

Oko 30 država dobija deo električne energije iz Kanade, prema podacima kanadske vlade.

Kanada je takođe najveći dobavljač sirove nafte u SAD, ona pokriva 60 odsto ukupnog uvoza nafte, prema američkoj Upravi za energetske informacije.

Dag Ford, premijer Ontarija, predložio je da Kanada prekine snabdevanje Amerikanaca kako bi ih pritisnula.

Jedina stvar koja bi ih zaista ubila u neposrednom ili kratkoročnom periodu jeste da cene energenata porastu, jer je i sam Tramp vodio kampanju o brzom snižavanju cena energenata, smatraju posmatrači.

Ali taj potez bi bio sporan, posebno zbog naftom bogate provincije Alberte, koja je odbila da potpiše oporezivanje izvoza nafte i gasa, tvrdeći da bi to nesrazmerno naškodilo njenoj ekonomiji.

4) Povlačenje američkog pića

Pominju se i druge opcije.

Profimedia

Ford je rekao da bi Ontario mogao da povuče alkohol proizveden u Americi sa polica prodavnica u provinciji, signalizirajući drugačiji pristup u kom bi različiti pokrajinski premijeri mogli da definišu sopstvene odgovore.

Druga opcija nije osveta, bar za sada. Kanadski zvaničnici već nedeljama se sastaju sa američkim kolegama u Vašingtonu u pokušaju da spreče bilo kakve američke carine.

Ali to im nije pošlo za rukom jer su SAD uvele obećane carine, a Kanada obećala uzvratne mere.

Kanada je takođe signalizirala da bi mogla da uvede program pomoći za preduzeća koja su oštećena carinama, sličan onom koji je uveden tokom pandemije kovida.

Neki tvrde, s obzirom na ekonomske troškove odmazde, da bi Kanada trebalo da se fokusira na stvaranje raznovrsnosti svojih trgovinskih odnosa i povećanje domaće proizvodnje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi