SAD i svet su uzdrmani zbog njih: Ove Trampove naredbe privukle su najviše pažnje, a neke možda neće ni biti izvršene

Donald Tramp je potpisao sveobuhvatne izvršne naloge po povratku na mesto predsednika SAD, obećavajući brzu akciju u vezi sa nekim od najvažnijih pitanja njegove kampanje.

Među direktivama koje su dobile najveći publicitet su suzbijanje imigracije i ukidanje nekih klimatskih politika.

Međutim, čak i predsednička ovlašćenja imaju svoja ograničenja, a u nekim slučajevima izvršne naredbe nikad ne budu realizovane. U nastavku razmatramo koje od šest najintrigantnijih direktiva imaju najveću šansu da budu sprovedene u delo.

Proglašavanje narko-kartela "stranim terorističkim organizacijama" (teško, ali ostvarivo)

U naredbi se tvrdi da su karteli "učestvovali u kampanji nasilja i terora" širom hemisfere i preplavili SAD kriminalom, predstavljajući rizik za nacionalnu bezbednost SAD.

Pored toga, naredba precizira da je američka politika da se "obezbedi potpuna eliminacija" ovih grupa u SAD. Američkim agencijama daje rok od 14 dana da daju preporuke o tome koje grupe treba imenovati i da budu spremne da ubrzaju uklanjanje tih pojedinaca iz SAD.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Međutim, karakterisanje kartela kao terorističke grupe moglo bi da otvoriti vrata krivičnom gonjenju američkih građana ili čak legitimnih preduzeća za koja se utvrdi da su na neki način povezani sa tim grupama. Imenovanje bi takođe moglo da zaoštri odnose sa zemljama, uključujući Meksiko, koji je glasno pozivao na poštovanje svog suvereniteta.

Osim toga, označavanje ovih grupa kao stranih terorističkih organizacija moglo bi na kraju da se iskoristi za opravdanje vojne akcije protiv ciljeva u Meksiku ili drugim zemljama u kojima slične grupe deluju.

Takođe bi moglo da dovede do toga da američka savezna vlada izdvoji više resursa i poboljša pravne alate za borbu protiv kartela i drugih bandi i da prati njihove poslovne i finansijske interese sa obe strane granice.

Iako bi to "materijalnu podršku" ovih grupa učinilo zločinom, ostaje nejasno šta bi to moglo da znači. U teoriji, to bi moglo da znači da bi dileri i korisnici droge, uključujući američke državljane, mogli biti optuženi za pomaganje teroristima - kao i američki građani ili kompanije na granici od kojih se iznuđuje da im plate.

Povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma (ostvarivo)

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Izvršna uredba traži od američkog ambasadora u UN da "odmah" podnese formalni pismeni zahtev za povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi. U njoj se navodi da Sporazum ne odražava vrednosti zemlje ili njene ekonomske i ekološke ciljeve.

Svaka zemlja može da se povuče iz globalnog klimatskog pakta, ali propisi UN-a znače da se proces uklanjanja zemlje može odugovlačiti.

Tramp je najavio nameru da se povuče tokom svog poslednjeg mandata 2017. godine, ali to je formalno završeno tek 2020. Ovog puta možemo očekivati da se to desi najmanje za godinu dana.

Bivši predsednik Džo Bajden ponovo se pridružio Sporazumu ubrzo nakon što je preuzeo dužnost 2021.

SAD su odgovorne za oko 11 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte, što ih čini drugim najvećim zagađivačem posle Kine. Zato odluka o povlačenju ozbiljno šteti globalnim naporima da se ograniče emisije.

Povlačenje je u skladu sa Trampovim ciljem da poveća domaću proizvodnju nafte i gasa, iako su SAD već prvi proizvođač i jednog i drugog u svetu.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Ukidanje državljanstva po rođenju (teško ostvarivo)

Ova naredba ima za cilj da ukine državljanstvo po rođenju za decu koju su u SAD dobili roditelji imigranati koji su tu ilegalno, kao i za decu roditelja koja su se tu rodila dok su oni su u zemlji na privremenoj osnovi.

Bilo je izveštaja da će administracija sprovesti naredbu uskraćivanjem dokumenata, kao što su pasoši, ljudima za koje smatra da ne ispunjavaju uslove za dobijanje državljanstva.

Princip državljanstva po rođenju utvrđen je Ustavom SAD - 14. amandman kaže da su "sve osobe rođene ili naturalizovane u Sjedinjenim Američkim Državama" državljani SAD.

Zato je naredba iz pravnog ugla "neustavna i omalovažava fundamentalne američke vrednosti". O tome će na kraju odlučiti sudovi.

Povlačenje iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) (ostvarivo)

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

U naredbi se kaže da se SAD povlače "zbog lošeg postupanja organizacije sa pandemijom kovida 19".

Trampova dugotrajna antipatija prema SZO je ukorenjena u percepciji da je njome dominirala Kina, za koju je predsednik SAD dugo verovao da je odgovorna za širenje virusa.

Takođe se pominje "nepravednost u plaćanju" koju su SAD izvršile SZO.

To je drugi put da je Tramp naredio da se SAD povuku iz SZO. On je započeo proces, a Bajden je kasnije poništio odluku nakon što je preuzeo dužnost.

Izlazak SAD neće stupiti pre 2026. godine, ali će za njega prvo biti potrebno odobrenje Kongresa.

Na papiru, republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa, ali njihova brojčana prednost je mala i bilo bi potrebno samo nekoliko republikanskih prebega da potencijalno blokiraju ovaj potez.

Globalni stručnjaci za javno zdravlje ovu direktivnu označavaju kao štetnu. Od 196 država članica, SAD su daleko najveći pojedinačni finansijeri - doprinose skoro petini ukupnog budžeta SZO.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Zato bi to moglo da utiče na sposobnost SZO da reaguje na hitne slučajeve. Neki naučnici takođe izražavaju zabrinutost da bi ovo ostavilo SAD izolovane kada je u pitanju pristup programima kao što su spremnost za pandemiju i sekvencioniranje sojeva sezonskog gripa, koje se koristi za razvoj godišnjih vakcina protiv gripa.

Neki, sa druge strane, tvrde da bi povlačenje SAD moglo da podstakne dalje reforme načina na koji funkcioniše SZO, čineći ga telom koje bolje služi potrebama javnog zdravlja ljudi širom sveta.

Preimenovanje Meksičkog zaliva (ostvarivo)

Naredba poziva da se Meksički zaliv "zvanično preimenuje u Američki zaliv".

Tramp može da promeni ime Zaliva u zvaničnim dokumentima američke vlade, ali ne može da natera druge zemlje ili kompanije da to urade.

Na primer, on je trenutno i dalje označen kao Meksički zaliv na Guglovim mapama.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Ne postoji formalni međunarodni sporazum za imenovanje pomorskih područja, iako postoji telo koje rešava ove sporove ako se pojave.

Tako bi Meksiko mogao da pokrene zvaničan spor, a saveznici SAD i Meksika mogli bi da budu upleteni u diplomatski spor dve zemlje.

U odgovoru na naredbu, meksička predsednica Klaudija Šejnbaum rekla je da SAD mogu da ga nazovu "Američkim zalivom", ali da to neće promeniti naziv koji koriste Meksiko i ostatak sveta.

SAD priznaju dva pola, muški i ženski (teško, ali ostvarivo)

"Politika Sjedinjenih Američkih Država je da priznaju dva pola, muški i ženski. Ovi polovi nisu promenljivi i utemeljeni su u fundamentalnoj i neospornoj stvarnosti", kaže se i dodaje da će savezna vlada koristiti termin pol, a ne rodni identitet.

Tim predsednika Trampa tvrdi da zahtevi da se transrodne osobe u državnim ustanovama i na radnim mestima označavaju zamenicama koje odgovaraju njihovom rodnom identitetu krše Prvi amandman američkog Ustava o slobodi govora i veroispovesti.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Države kao što su Kanzas i Montana već su donele zakone kako bi biološku definiciju pola unele u zakon.

Međutim, verovatno će biti pravnih izazova. Kampanja za ljudska prava, koja predstavlja LGBTQ+ osobe, navela je da će se "boriti protiv štetnih odredbi svim sredstvima".

Slučaj bi mogao da dođe do Vrhovnog suda SAD, koji bi, sa svojom konzervativnom većinom, mogao da presudi u Trampovu korist.

Prema planovima, zatvori i ustanove kao što su skloništa za migrante i žrtve silovanja bili bi razdvojeni po polu, za šta aktivisti kažu da će pomoći u zaštiti žena. Ali grupe za prava transrodnih osoba kažu da bi trans žene mogle biti izložene povećanom riziku od nasilja.

U zvaničnim identifikacionim dokumentima, uključujući pasoše i vize, moralo bi se navesti da li je pojedinac "muško" ili žensko". Američki građani više ne bi mogli da izaberu "X" kao treću opciju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi