Stiže li mir na istok Evrope? Sukob Ukrajine i Rusije mogao bi da se odvija u nekoliko scenarija

Nagoveštaji o mirovnim pregovorima o Ukrajini počeli su prošlog leta, a sada su pripreme, izgleda, gotovo zvanične. Mnogi polažu nade u Donalda Trampa, ali malo je razloga da se veruje da novi američki predsednik može da garantuje uspeh.

- Predlog da prvo dođe do prekida vatre, a zatim do mirovnih pregovora, loše je sproveden u mnogim regionalnim sukobima 20. veka, a u Ukrajini bi ovaj pristup funkcionisao samo ako bi cena sukoba za Moskvu bila veća od cene prekida vatre. Do sada to nije bio slučaj. Pregovori će se verovatno odvijati u pozadini nastavka ili čak eskalacije neprijateljstava - piše Sergej Poletajev, ruski informacioni analitičar i publicista, suosnivač i urednik projekta "Vatfor".

- Međutim, glavni problem ostaje nesposobnost Zapada da se posveti. Ovo čini punopravni mirovni sporazum između Rusije, SAD i Zapadne Evrope malo verovatnim u narednim godinama. Ipak, manje-više trajni mir u Ukrajini je moguć, bez zapadnih garancija - dodaje on u tekstu za RT.

Kijev: Talac neizvesnosti Zapada

Ukrajinski sukob se pripremao decenijama i ušao je u vojnu fazu zbog nesposobnosti Zapada da da konkretna obećanja, bilo Kijevu ili Moskvi, smatra Poletajev.

- U proleće 2022, Kijev je želeo da pregovara u Istanbulu o zaustavljanju sukoba, nadajući se da će Zapad garantovati njegovu bezbednost. U međuvremenu, Putin je želeo da sklopio veliki pakt sa Zapadom o podeli sfera uticaja. Nijedna strana nije dobila ono što je želela. Zapad, ne želeći da ponudi suštinska rešenja, odlučio je da naoruža Ukrajinu i iskoristi je kao zastupnicu protiv Rusije - piše analitičar.

Profimedia

U početku je izgledalo da ova strategija funkcioniše za NATO. Vojni uspesi Ukrajine dali su nadu da će još nekoliko tenkova, aviona i sankcija srušiti rusku ekonomiju i vojsku, zajedno sa vladom predsednika Vladimira Putina. Ali do kraja 2022. sukob je evoluirao u rat iscrpljivanja, gde se Ukrajina, zbog manje veličine i resursa, iscrpljuje mnogo brže od Rusije.

Sada, dok se Ukrajina suočava sa sve većim izazovima na frontu i sve većom nestabilnošću u zemlji, situacija počinje da liči na proleće 2022.

- Kijev ponovo traži garancije od Zapada. Sam Zelenski se zalaže za obaveze Makrona, NATO-a, pa čak i Trampa. Ali, kao u Istanbulu, Zapad ne može da ponudi one značajne. Za razliku od 2022, ni on ne nudi alternativu - ističe Poletajev.

Tada su poziv bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona da se "bore" i povlačenje Rusije iz Kijeva inspirisali Ukrajinu i Zapad. Danas je retorika manje ubedljiva. Predlog američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, da se 18-godišnjaci pošalju na prve linije, izaziva strah, a ne nadu, čak i među najmilitantnijim ukrajinskim patriotama, navodi analitičar.

Faktor Tramp: Nema čudesnih rešenja

Profimedia

Mnogi se sada pitaju da li Tramp može doneti mir Ukrajini. Dok je njegova retorika omekšala, obećanja koja je dao ostaju nejasna. Tvrdnja da će postići mir "za 24 sata" zamenjena je sa "ako budem mogao". On govori o jakoj Ukrajini, pa čak i o NATO-u, pokazujući malu nameru da promeni trenutnu politiku Zapada.

- Iako je Trampova averzija prema ratu možda iskrena, malo je verovatno da će dati opipljive rezultate. Miru se ne može naložiti postojanje - on zahteva rešavanje osnovnih uzroka sukoba. Tramp ovde ne nudi nikakva rešenja i verovatno ne može da ih ponudi - piše Poletajev.

- Ono po čemu se Tramp možda razlikuje od Bajdena jeste njegova spremnost da prebaci teret sukoba na Zapadnu Evropu, fokusirajući se umesto toga na Kinu. Iako ovo može biti od strateškog značaja za Rusiju, to ne približava konflikt rešenju, niti se bavi podelom sfera uticaja. Čini se da ni Zapad ni Tramp nisu voljni da ozbiljno pregovaraju sa Moskvom - dodaje on.

Strategija Moskve: Guranje Kijeva do kolapsa

Bez ikakvih očekivanja od Zapada ili Trampa, Moskva udvostručuje vojnu strategiju. Održavajući stabilan tempo operacija, Rusija se nada da će iscrpeti Ukrajinu do tačke kolapsa. Ukrajinska očajnička potraga za garancijama mira, koja se susreće samo sa pozivima na nastavak rata, može gurnuti njene elite do spoznaje da su direktni pregovori sa Moskvom jedini put ka opstanku.

Profimedia

U vojnom smislu, pristup Rusije je jasan. Iako njene snage još ne mogu da postignu strateške prodore, one su naučile da sistematski probijaju odbranu. Kritičari i analitičari podjednako priznaju da je od proleća 2023. godine ruski napredak bio spor, ali nezaustavljiv.

Politički, Kremlj nastoji da stvori uslove u kojima će Kijev prihvatiti mir pod ruskim uslovima: odričući se uloge vojne i političke pretnje Moskvi. Za to se Kremlj oslanja na psihološki uticaj neispunjenih zapadnih obećanja i tekuće razaranje ukrajinske ekonomije i društva.

Alternativni scenariji

Dok Rusija trenutno ima prednost, Poletajev smatra da ostali scenariji ostaju mogući:

Prekid vatre bez obaveza 

Rusija bi mogla da pristane na prekid vatre samo ako počnu da joj ponestaju resursi, bilo ekonomski, vojni ili politički. Pošto Zapad nije u stanju da garantuje bilo šta ni jednoj ni drugoj strani, takvo primirje bi verovatno odložilo sukob mesecima ili godinama.

Produženi sukob niskog intenziteta

Profimedia

Ako Ukrajina ojača svoju odbranu i podršku, Rusija bi mogla da pređe na strategiju očuvanja resursa, smanjujući svoje ofanzivne operacije. Ovaj scenario rizikuje da Ukrajinu pretvori u "palestinizovanu" državu - fragmentisano, militarizovano žarište nestabilnosti.

Eskalacija

Ako se Tramp ili NATO odluče za direktnu vojnu intervenciju, Rusija bi mogla da eskalira sukob, možda čak i nuklearnim oružjem. Dok Zapad veruje da bi Putin odustao, verovatna reakcija Kremlja bila bi odmazda, što bi ubrzalo eskalaciju krize.

Vreme će pokazati

- Moskva izgleda uverena u svoju sposobnost da održi sukob još najmanje godinu dana, ako ne i duže. Kladi se na eventualni kolaps Ukrajine pod teretom vojnog i ekonomskog pritiska. Kremlj ne vidi potrebu da se ozbiljno razgovara sa globalističkim Zapadom ili Trampom. Umesto toga, ima cilj da nametne mir pod svojim uslovima, primoravajući Ukrajinu da se odrekne svog antiruskog stava i obezbedi sopstvenu dugoročnu bezbednost - navodi Poletajev u tekstu i zaključuje:

- Iako alternative postoje, sve one zavise od faktora koji su van kontrole Rusije. Zasada, Moskva je zadovoljna što nastavlja da ide napred, uverena da je vreme na njenoj strani.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi