Sunovrat nemačke ekonomije: Od simbola stabilnosti do krize

Posle desetak godina uspešnog poslovanja nemačke privrede, ne samo na evropskim, nego i na svetskim tržištima, relativno brzo, ali od ekonomskih stručnjaka i posmatrača kretanja na tržištima odavno nagoveštavan, došao je kraj tom uspehu. 

Proizvodi "Made in Germany" su lošim potezima nemačke vlade u poslednje tri godine postali preskupi, tehnički su delimično prevaziđeni, pa je potražnja počela naglo da pada. 

Strah za opstanak više stotina hiljada radnih mesta u skoro svim branšama, posebno u po uspehu novih elektro-automobila prevaziđenoj i daleko iza Kineza zaostaloj nemačkoj auto-industriji, polako se širi Nemačkom. 

Među ljudima odvajkada postoji izreka da "kada se Folksvagen samo malo nakašlje, odmah se razboli pola Nemačke". Na pitanje zašto je tako vlada na čelu sa, po mišljenju velikog broja Nemaca, totalno nesposobnim, najneomiljenijim i "najviše mlakim" kancelarom u istoriji Nemačke od osnivanja repubilke 1949. godine do danas, Olafom Šolcom, od 8. 12. 2021. godine pa sve do novih, vanrednih izbora u februaru dolazeće godine, nije ni imala, a tek sada, u tzv. "prelaznom roku" nema nikakav odgovor.

Uzroci pada privrede

Sunovrat privrede, a delimično i celog nemačkog društva, počeo je, izveštavaju mediji, odmah posle skoro na silu sklepane vlade i smuvane neuobičajene koalicije sastavljene od socijalista -stranke SPD - legendarnog mirotvorca Vilija Branta, i slobodnih demokrata (FDP) pod vođstvom izrazito netolerantnog političara prema zahtevima o povećanim platama radnika, tzv. sitnih službenika i zanatlija, Kristijana Lindnera, zbog čega se ta partija u narodu smatra "slugom krupnog kapitala".

Profimedia

Uz ove dve partije je i stranka Zelenih koja, u principu, torpeduje sve pokušaje donošenja važnih zaključaka - ako ne odgovaraju njihovim shvatanjima zaštite okoline. Od nekadašnjih totalnih pacifista, Zeleni su pod vođstvom podunavskog Švabe Joške Fišera, postali, posebno od početka rata u Ukrajini, najžešći podržavaoci rata Ukrajine protiv Ruske Federacije.

Posebno se tu ističe ministarka spoljnih poslova Analena Berbok koja telali po svetu "neizmernu važnost toga da Ukrajina pobedi Rusiju“ i, čak i bez dogovora sa kancelarom Šolcom, obećava beskrajnu pomoć u oružju i novcu.

Uz nju je još jedna, kako je levičari nazivaju, "ženturina sa viškom hormona testasterona u organizmu“, Mari-Agnes Štrak Cimerman iz Stranke slobodnih demokrata (FDP), koja je, pre nedavnog odlaska u Evropski parlament (EP) na novu poslaničku dužnost, zahtevala čak i učešće vojnika NATO-a u ratu u Ukrajini - želeći valjda da tako izazove i treći, sada nuklearni, svetski rat.

I zaista, čim su se pored slabašnog Šolca kao kancelara dokopali koalicione vlasti na nivou Nemačke, Zeleni su odmah progurali, doduše već ranije predviđeno "skidanje" sa elektromreže nuklearnih elektrana, ali i zatvaranja elektrana na ugalj, naravno, odmah, zbog zaštite okoline jer problem "večitog" sigurnog lagerovanja nuklearnog otpada još nije rešen na zadovoljstvo Zelenih.

Elektrane na ugalj, iako ih još ima u "pola Evrope" zasmetale su zbog velikih emisija ugljen-dioksida, sumpora i delimično i teških metala itd. 

AP Photo/Alex Brandon

Tako je prvi razlog za poskupljenje nemačkih proizvoda bila nestašica jeftine "atomske" i struje na ugalj. Nemačka je počela da uvozi dosta skuplju struju iz Francuske koja ne prati suludu "zapovest" Zelenih o zatvaranju atomskih elektrana.

Naprotiv, u Francuskoj se razmatra izgradnja dodatnih nuklearki. 

Sledeći korak samouništenja jeftinije proizvodnje u Nemačkoj izboksovale su, kao prve, ratoborne žene - ministarke odbrane, ali kako vidimo kod rata u Ukrajini, pre će biti da su te žene bile "ministarke rata" - Ursula fon der Lajen iz stranke CDU, ministarka do 17. 7. 2018, zatim njena naslednica Anegret Kramp-Karenbauer (CDU), ministarka rata sve do 8. 12. 2021. - za njom je došla Kristina Lambert iz SPD-a (ministrovala je do 19. 1. 2023), da bi najzad jedan muškarac, Boris Pistorijus, član partije SPD, prekinuo ovu žensku "ratničku" liniju koja bi, da je neka od njih ostala na vlasti, prema rečima ratoborne Ursule, Ukrajini liferovala i dugometne rakete za bombardovanje Moskve - kao podršku pobedi protiv Ruske Federacije.

Vladimir Putin je morao da krene u zaštitu svojih oko 10 do 12 miliona sunarodnika koji žive na teritoriji Ukrajine, a koje su ukrajinske snage, veoma slično terorističkoj UČK na Kosovu u saradnji sa SAD u ratu protiv Srba, pokušale da oružanim napadima proteraju sa nekadašnje teritorije Carske Rusije - Ukrajine.

Tanjug/Yuri Kochetkov/Pool Photo via AP

Situacija za etničke Ruse u Ukrajini pogoršala se od kada su od zapadnih obaveštajnih službi uklonjeni ukrajinski predsednici, naklonjeni saradnji sa Ruskom Federacijiom, i kad su Amerikanci, Nemci i Francuzi progurali malecnog komedijaša Zelenskog koji je za sebe umislio, iako Jevrejin, slično Hitleru, da je veliki vojskovođa - pa je pogazio sklopljeni mir u Minsku i odmah još žešće krenuo u rat protiv ruskog stanovništva.

Putin je reagovao vojnom intervenncijom koju su NATO i zapadne ratoborne "jastrebice", ali i "jastrebovi", jedva dočekali da bi ogromnim isporukama oružja "pomogli" Ukrajini. 

Pored isporuke oružja Zapad je "pomogao" i uvođenjem oštrih sankcija Ruskoj Federaciji, zatim zaplenom ruskih deviznih rezervi u svetskim bankama od preko 500 milijardi evra i ogromnim finansijskim dotacijama, valjda pravo na račune Zelenskog. 

Postoje opravdane sumnje da su zapadni obaveštajci pomogli ukrajinskim diverzantima miniranje za silne milijarde dolara i evra tek završenog gasovoda "Severni tok 2" pre nego što je krenula njegova eksploatacija.

Želja planera ratova i unesrećivača naroda, Amerikanaca, predvođenih polusenilnim Džoom Bajdenom i njegovim poltronima, bila je da se sankcijama uz pomoć Evropskog parlamenta i Ursule fon der Lajen zatvori decenijama dugi dotok superjeftinog ruskog gasa, posebno Nemcima, koji je omogućavao jeftinu energiju i jeftinu proizvodnju mnogih artikala - od "A" kao automobili, preko "Č" kao čelik, pa dalje sve do "Š" kao šećer!

Profimedia

Pošto su energenti u jednoj sirovinama siromašnoj zemlji kao što je Nemačka, pored dosta skupe, ali efektivne radne snage veoma važan faktor formiranja cena nemačkih proizvoda na EU i svetskim tržištima, početak propadanja industrijske proizvodnje bio je normalan sled događaja.

Nemci su, kroz ogromno zalaganje njihove državljanke Ursule fon der Lajen i njoj naklonjenih mrzitelja Slovena u EP da se Ruskoj Federaciji uvedu najstrože sankcije ne samo na gas nego i na izvoz nafte i naftinih derivata, retkih metala i drugih potrebština nemačke industrije po nižim od svetskih cena, morali da suksesivno dižu cene svoje proizvodnje - gubeći u korist drugih jeftinijih izvoznika kao Kine, Indije itd. svoje pozicije na evropskom i svetskom tržištu. 

Ujedno je Nemačka suludim naporima Ursule fon der Lajen izgubila i veliko rusko tržište na kome su već bile etablirane brojne nemačke fabrike kojima je sankcijama bio zabranjen uvoz repromaterijala i uređaja za njihovu finalnu proizvodnju u Rusiji, pa su morale da zatvore svoje pogone, a time i unosnu prodaju na ruskom tržištu i velike prihode akcionara i privatnih vlasnika tih fabrika.

Pored već pomenutih činjenica, takođe uslovljeno nimalo manjom ludom željom Zelenih da se u Nemačkoj od 2035. godine zabrane automobili i druga motorna vozila sa tzv. motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na benzin, gas ili naftu, došlo je do dodatnih nedaća, posebno u automobilskoj industriji i industriji isporučilaca delova i ugradnih elemenata kod proizvodnje automobila.

Profimedia

Dobavljači, zajedno sa fabrikama automobila, imaju čak i do 2 miliona radnika! Sa velikim zakašnjenjem u odnosu na Kinu, Južnu Koreju, pa i na Francusku, krenula su planiranja i konstruisanje novih automobila na elektropogon.

Država je dosta dugo davala subvencije za kupovinu elektroautomobila jer su u odnosu na kineske bili dosta skuplji. Međutim, po običaju, Zeleni su prevideli jednu važnu stavku: nemaju svi budući vlasnici elektroautomobila sopstvene kuće sa garažama gde bi mogli da instaliraju dodatne uređaje za punjenje baterija (za sada još litijumskih - nove, na bazi natrijuma, modifikacije ugljenika, sumpora i sl., očekuju се za godinu-dve u široj upotrebi) jer ljudi u velikim gradovima žive u višespratnicama, a još nije tehnički moguće da se svuda gde je to potrebno instaliraju desetine, pa i stotine hiljada potrebnih punjača baterija.

I to je dovelo do nesigurnosti kupaca automobila, pa je prodaja vozila na struju opala, a time i promet i zarade akcionara fabrika, ali i zarade manjih isporučilaca opreme koja se ugrađuje u ta vozila. Zbog nastale opšte nesigurnosti građana hoće li i sutra imati plate i moći da plaćaju kredite za kupovinu automobila - majveći broj vozila u Nemačkoj kupuje se na kredit, opala je prodaja i klasičnih motornih vozila. 

Već stotine manjih i srednje velikih proizvođača komponenata za automobilsku industriju i druge industrijske branše banknotirale su, a slučna sudbina, prema navodima stručnjaka, čeka još do dvadesetak hiljada drugih preduzeća u svim privrednim područjima! Čak i koncerni kao Folksvagen, Tisenkrup, Boš i drugi najavili su otpuštanje više desetina hiljada radnika jer je proizvodnja usporena - negde čak i zaustavljena ili se planira zatvaranje više pogona (na primer Folksvagen) i eventualna dislokacija pogona u druge države sa jeftinijim energentima i jeftinom radnom snagom. Postoje mišljenja da, ako se neka nova koaliciona vlada od februara 2025. ne dogovori da se kroz dodatna enormna zaduživanja dobije dovoljno kredita za pomoć posrnulim industrijama, ili onima koje će tek da posrnu i da zatvore svoje pogone, čak i do milion radnika može uskoro ostati bez posla!

Profimedia

O tom dodatnom zaduživanju bilo je reči i u dosadašnjoj vladi, ali je FDP bio protiv jer trenutno važeći zakon zabranjuje nova zaduživanja države koja danas iznose oko 2.500 milijardi evra ili, po stanovniku Nemačke, od novorođenčadi do staraca, više od 30.000 evra. 

Zagovornici novih zaduživanja kažu da je u SAD svaki stanovnik kod ukupnog duga Amerike od oko 30.000 milijardi dolara dužan nešto više od 90.000 američkih dolara. Pri tome, predlagači novih nemačkih zaduživanja zaboravljaju da SAD sa svojih 330 milona stanovnika imaju dosta kupaca na sopstvenom tržištu, a to važi i za Kinu, dok je Nemačka sa samo (bez azilanata i ukrajinskih begunaca) oko 81 miliona stanovnika, premalo tržište za svoje velike proizvođače koji su zbog pomenutih visokih cena proizvodnje izgubili mnoga strana tržišta. Ujedno su Kinezi jeftinim proizvodima svih vrsta preplavili i nemačko tržište. Tu su i druge zemlje sa veoma jeftinom radnom snagom kao što su Pakistan, Indija, Bangladeš i druge. Proteklih decenija nestalo je oko 300.000 radnih mesta, na primer u tekstilnoj i odevnoj industriji, kožarskoj i industriji obuće itd. 

Predlozi da se Kinezima uvedu visoke carine bio bi pucanj u prazno, jer bi Kinezi uzvratili istom merom - pa bi nemačka industrija još manje svojih proizvoda izvozila u Kinu ili bi Kinezi otežali uvoz elemenata iz Nemačke za ugradnju u automobile koje u Kini već proizvode nemačke fabrike!

Nedaće nemačke privrede itekako tangiraju i oko 400.000 Srba koji su i dalje srpski državljani - one koji su već uzeli nemačka državljanstva statiska Nemačke više ne ubraja u Srbe, a drugih podataka koliko je takvih ljudi nema, i rade pretežno za automobilsku industriju. I oni Srbi koji još nisu dobili otkaze počinju da strahuju za svoja radna mesta, ne znajući šta ih već za koju sedmicu čeka.

Profimedia

Uz započetu opasnu stagnaciju privrede dolaze i enormni toškovi nemačke države za smeštaj i zbrinjavanje više od 3,5 milona azilanata uključujući u tu brojku i oko 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica. To košta državu od 30 do 60 milijardi evra godišnje. Na to se nadovezuje i stalna nemačka pomoć Ukrajini u oružju i finansijama od oko 60 milijardi evra, a ako na vlast dođu desničari iz CDU, moguć je porast i do 100 milijardi evra.

Za modernizaciju nemačke armije Bundesver - čitaj za zamenu Ukrajini isporučenog oružja - predviđeno je 100 milijardi evra uz moguće enormno povećanje izdataka države kada vlast preuzmu "jastrebovi" - hrišćanske demokrate sa svojim koalicionarima, osim, kako se političari iz parije CDU/CSU kunu, koalicije sa poslanicima druge partije po broju mandata u Bundestagu iz, kako se navodi, profašističke partije Alternativa za Nemačku - AFD!

Nažalost, sve pomenute brojke treba uzeti sa rezervom jer se one verovatno za javnost umanjuju da bi se sputao postojeći gnev i bes glasača prema sadašnjoj, neslavno propaloj ali i budućim vladama zbog ogromnih troškova za azilante, velikog poskupljenja životnih namirnica, stanarina i usluga, skrivanja činjenica kolika je stvarna inflacija itd. Nestašica novca u budžetu države, pokrajina, ali i komuna odavno je primetna. Desetine hiljada(!) mostova su oštećene i sklone padu, čak i glavne ulice po većim gradovima vape za najnužnijim popravkama, socijalna davanja se smanjuju, u mnogim školama, obdaništima pa i bolnicama su potredbne hitne popravke - ali para nigde! Ekonomisti govore su, da bi se sve dovelo u red, potrebne godine rada ali i sume od 800 do 1000 milijardi evra!

Pixabay

Treba napomenuti da u nekada prebogatoj Nemačkoj danas i do 500.000 ljudi živi stalno na ulicama, u napuštenim ruševinama, pod mostovima, a do 2 miliona ljudi zavisi bar od svakodnevnog jednog jedinog obroka hrane u javnim dobrotvornim kuhinjama. Broj siromašnih koji nekako životare na ivici egzistencije neuporedivo je veći.

Crni oblaci koji su se već nadvili nad nemačkom privredom i još crnije slutnje i strahovi ljudi da će ostati bez posla, nakon pomenutih desetak za Nemce "zlatnih godina", postali su svakodnevica. Građani upiru poglede u političare koji posle izbora u februaru 2025. moraju da se dogovore i o sastavu vlade i o mogućim akcijama protiv propadanja nemačke privrede.

Pomenimo da i kod Nemaca važi izreka, slična kao u Srbiji, da "nada za boljitak ipak umire -poslednja"! Februar 2025. je blizu, izbori za nemačku Saveznu skupštinu Bundestag su na pragu, Nemci i svi drugi stanovnici Nemačke znaće uskoro hoće li posle izbora sve krenuti nabolje i da li će ikada opet postati žitelji nekada treće, posle SAD i Kine, najjače industrijsko-ekonomske sile na planeti.

Predrag Rakočević, predsednik Skupštine Srba u Baden-Virtembergu, u Štutgartu, godinama živi u Nemačkoj, iz koje redovno piše za nekoliko domaćih medija.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi